ZAPADNI ANALITICARI O POLITICKOJ I EKONOMSKOJ POSTIZBORNOJ SITUACIJI U SRBIJI

Ukoliko bi Srbija mesecima ostala bez predsednika i, recimo, bez stabilne vecine u parlamentu, to bi moglo da znaci da bi se zemlja suocila sa dubokom politickom krizom. Potencijalno povecanje politicke nestabilnosti moglo bi uplasiti strane investitore, iako bi one koji su odlucni u tome da zauzmu poziciju na trzistu tesko sta moglo u tome da obeshrabri.

Rezultati izbora znacajno su oslabili poziciju jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, smatraju eksperti Oksford Analitike. Srbija ce se suociti sa velikom politickom nestabilnoscu u narednom periodu, a medjunarodni pritisci na Milosevica - da pokaze vecu fleksibilnost i volju za kompromisom u narednom ce periodu porasti.

Parlament. U Parlamentu ce vladati tri kljucne snage: tripartitna koalicija JUL, SPS i Nova demokratija koja ima 110 mesta prema 129 u 1993. godini i "kratka" je za 16 mesta da bi obezbedila apsolutnu vecinu. Radikali koje predvodi Seselj vise su nego udvostrucili svoje prisustvo u skupstini. SPO je u odnosu na 1993. godinu osvojio sest mesta vise i ima 45 mesta.

Predsednicki izbori. Rezultati su pokazali da uprkos naporima da isplati zaostale zarade i penzije uoci izbora, vladajuca partija nije uspela da se oporavi od masovnih zimskih protesta. Medjutim, pristalice nekadasnje Koalicije "Zajedno" ocito su se podelile ne samo izmedju Vuka Draskovica i Zorana Djindjica, vec je neke od njih uspeo da privuce i ekonomski populizam Seselja. Lider SRS je istovremeno privukao i nacionalisticki orijetisane pristalice SPS.

Mogucnosti formiranja koalicija. Socijalisti ce morati da oforme koaliciju ukoliko zele da zadrze moc. Njihov najveci problem mogla bi biti eventualna koalicija SPS i SPO, ali ona ne izgleda suvise verovatno. Uprkos ranijim bliskim licnim i politickim vezama, Draskovic i Seselj razisli su se oko rata u Jugoslaviji. Obojica su veliki deo svoje kampanje posvetila medjusobnim napadima. Uprkos tome valja ocekivati da socijalisti, za svaki slucaj, blokiraju svaku mogucnost za takvu koaliciju. Za razumevanje situacije bitna je medjutim i siroka fragmentacija unutar SPS, tako da je tesko zamisliti da bi ta partija mogla da oformi manjinsku vladu.

Neke od vodecih figura u SPS su veoma neprijateljski raspolozene prema levom krilu i nekomunistickim pogledima JUL. Takodje, tesko je zamisliti da bi se socijalisti odlucili da u potpunosti ponove izbore. Najverovatnija je koalicija SPS- SPO. To ce Draskovica doduse staviti u poziciju da mora da se opravda pred svojim antimilosevicevski nastrojenim pristalicama, oslanjajuci se na argumentaciju da je on jedina snaga koja bi mogla da zauzda Seselja i povratak "srpskog fasizma". Draskovic ce verovatno na konto toga traziti znacajno mesto u buducoj vladi. Izgledi drugog kruga predsednickih izbora. Lilic ce verovatno biti veoma snazno pritisnut od strane Seselja kome je ovaj prvi pobegao za samo 260.000 glasova. Uz to, Lilic je bleda figura, dozivljava se kao Miloseviceva lutka, a u predizbornoj kampanji se pokazao veoma neubedljivim. Mnogo toga zavisi od toga kako ce se u drugoj rundi ponasati glasaci koji su bili za Vuka Draskovica. Ako on oformi koaliciju sa socijalistima, svoje birace bi mogao pozvati da glasaju za Lilica. Mnogi ocekuju da bi "antifasisticki poziv" mogao ubediti birace da podrze predsednickog kandidata SPS i da bi u tom slucaju njegova pobeda bila izvesna. S druge strane, otpor Drakovicevih biraca prema socijalistima, mogao bi ih baciti u narucje Seselju.

Sledeca mogucnost je da Draskoviceve pristalice apstiniraju. To bi povecalo sanse da drugi krug izbora ne uspe, sto bi potom izazvalo ponavljanje citave procedure. Milosevic bi mogao pozdraviti takav razvoj dogadjaja jer bi mu to dalo vise vremena za pregovore i eventualnu zamenu predsednickog kandidata koji bi bio uspesniji od Lilica.

Ipak, ukoliko bi Srbija mesecima ostala bez predsednika i, recimo, bez stabilne vecine u parlamentu, to bi moglo da znaci da bi se zemlja suocila sa dubokom politickom krizom.

Svemu tome treba dodati i jos jedan izazov - crnogorske predsednicke izbore zakazane za 5. oktobar. Vrlo verovatno Milo Djukanovic ce zameniti sadasnjeg predsednika Momira Bulatovica, sto bi znacilo dalji pritisak na Milosevica da da jacu poziciju Crnoj Gori u federaciji, vise se okrene ekonomskim reformama i preduzme korake da se izolacija Jugoslavije ublazi.

Pritisci na Milosevica. Pritisci na Milosevica da olabavi kontrolu nad domacom politickom scenom rastu:

Ekonomske reforme. Ako SPO udje u novu srpsku vladu, i posebno ako osvoji kljucna mesta u vladi, izgledi za dublje reforme mogli bi se znacajno popraviti. Socijalisti bi mogli, suprotno Seseljevim zahtevima, smatrati da je potrebno da dokazu da bi privrzenost medjunarodnoj zajednici donela odgovarajuce ekonomske efekte.

Medjutim, tri faktora mogli bi oslabiti takav scenario: ljudi iz SPO imaju malo iskustva sa radom u vladi i mogli bi se naci u cudu kad jednom u nju udju. Iako ta stranka pokazuje generalnu naklonjenost reformama, nejasno je koliko bi ona bila sposobna da upravlja specificnim ekonomskim merama koje treba da dovedu do tog cilja. S druge strane, slaba koalicija mogla bi dovesti do toga da se ministri u vladi vise bave svojim politickim pozicijama nego implementacijom reformi.

Potencijalno povecanje politicke nestabilnosti moglo bi uplasiti strane investitore, iako bi one koji su odlucni u tome da zauzmu poziciju na trzistu tesko sta moglo u tome da obeshrabri.

T.Jakobi