IZBORNI TRENDOVI U SRBIJI

Dok je na prvim visestranackim izborima 1990. za stranacke liste glasalo ukupno 68,53 odsto biraca, 1992. je taj broj smanjen na 63,41 odsto, 1993 - sveden je na 58,85, da bi ove godine dostigao neslavan procenat od 57,47 odsto. Politicari gluvi na davnasnja upozorenja strucnjaka da bi trebalo da se zabrinu sto im sve manje biraca ukazuje poverenje

Biraci jednim, a mandati drugim kolosekom: Gradjanin u pokretu

Upadljiva je slicnost odnosa snaga u parlamentu Srbije nakon proteklih izbora i onih iz 1992. godine. Socijalisti su pre pet godina od ukupno 250 zauzeli 101 poslanicko mesto, radikali - 73, Depos - 50, a ostala su pripala manjim strankama i grupama gradjana. Danas su socijalisti sa koalicionim partnerima (JUL i ND) uspeli da "nategnu" vecinu od 110 mandata. Radikali su ponovili, cak i premasili uspeh od pre pet godina osvojivsi 82 poslanicka mesta, dok je SPO zauzeo 45. Preostala mesta su, po vec ustaljenoj praksi, pripala manjim strankama.

Vladajuca partija imala je, sa 194 mandata, apsolutnu vecinu u parlamentu samo jednom - i to nakon prvih visestranackih izbora 1990. godine. Tada je jedino SPO imao dvocifren broj poslanika (19), a cak sedam stranaka imalo je samo po jednog predstavnika u parlamentu.

Na izborima 1993. socijalisti nisu ponovili uspeh sa prvih visestranackih izbora, ali su se, sa 123 poslanika, primakli minimumu od 126 - koliko je potrebno za odlucivanje. Taj "nedostatak" su, tokom minulog cetvorogodisnjeg mandata, uspesno "pokrivali" uz pomoc istomisljenika iz drugih partija i, kako se veruje, kupovinom mandata. Ujedinjena opozicija u okviru Deposa startovala je, te iste godine, sa 45 mandata, radikali su sa 39 prepolovili svoj sastav iz prethodnog mandata, a Demokratska stranka je gotovo upetostrucila broj osvojenih mesta sa prethodnih sest na 29.

Analiticari su na osnovu ovih svih ostalih visestranackih parlamentarnih izbornih "trendova", dosta uspesno predvideli ishod ovogodisnjeg glasanja. Uocili su, naime, da dosad nije reseno nijedno pitanje zbog kojih su prevremeni izbori i odrzani (svi dosadasnji parlamentarni izbori u Srbiji bili su prevremeni, ukljucujuci i ovogodisnje koji su obavljeni dobra cetiri meseca pre isteka poslanickih mandata).

Stavise, stanje u drustvu se, kako su primetili, sa svakim novim izborom pogorsavalo. Jos nakon decembarskih izbora 1993, analiticari su, samo na osnovu rezultata glasanja, prognozirali "veliku nestabilnost u radu republickog parlamenta" (sto se i obistinilo). Predvideli su, cak, pored vec poslovicne netrpeljivosti izmedju vladajuce i opozicionih partija, i konflikte unutar opozicionog bloka, narocito onih stranaka koje imaju razlicite programe, metode i taktike (sto se ove godine upravo i dogodilo).

"Kriza tih odnosa, ukoliko se ne pribegne kompromisima, nece se ispoljavati samo u skupstini, vec ce izici iz njenih okvira i uticati na zivot gradjana. U najboljem slucaju izdejstvovace nove prevremene izbore i pokusaj nove preraspodele politickih snaga u parlamentu i drustvu", proricali su upuceni pre cetiri godine.

Narocito je, po njima, indikativan odziv biraca. Za razliku od prvih visestranackih izbora 1990, koji su obavljeni po vecinskom sistemu, svi potonji (oni iz 1992, potom 1993 i, najzad, ove 1997. godine) bili su proporcionalni i, zahvaljujuci tome, kao i povecanju broja i prekomponovanju izbornih jedinica, vece stranke su uspele da sacuvaju pozicije, iako su, iz izbora u izbor, gubile podrsku znatnog broja biraca.

To se i vidi iz raznih unakrsnih, uporednih, pokazatelja. Najuocljiviji su podaci po kojima je 1990. godine apstiniralo 28,48 odsto biraca, 1992 - 32,21 odsto, 1993 - 38,66, a ove - cak 42,53 odsto. Sa malim izuzecima, Albanci bojkotuju izbore jos od 1990.

Ne samo sto se smanjuje broj biraca koji izlazi na izbore, vec i broj onih koji glasaju za stranke. Tako je, prve izborne godine, za kandidatske liste glasalo 68,53 odsto gradjana, dve godine kasnije - 63,41 odsto, naredne godine - 58,85, a ove - samo 57,47 odsto.

Zbog prilicno visokog cenzusa od pet odsto, sve je manje stranaka i kandidata grupa gradjana koji uspevaju da se domognu republicke skupstine. Medjutim, jos 1992. godine strucnjaci su upozoravali da bi Socijalisticka partija Srbije - stranka koja je tada vec izgubila poverenje 41,44 odsto biraca koji su 1990. za nju glasali - trebalo da se zabrine za svoj polozaj u birackom telu, odnosno za politiku koju vodi.

Naredne, 1993 - iako je osvojila 22,49 odsto glasova ukupno upisanih biraca, 36,65 odsto onih koji su izasli na biralista i 42,09 odsto onih koji su glasali za parlamentarne stranke - SPS nije osvojila apsolutnu vecinu poslanickih mesta, sto je i bio, po oceni strucnjaka, osnovni razlog raspustanja skupstine i raspisivanja novih izbora.

Kroz slicne trzavice prolaze i ostale parlamentarne stranke, sa manjim ili vecim usponima ili padovima. To, po misljenju analiticara, ukazuje da opredeljenja biraca idu jednim kolosekom, a raspodela mandata drugim, samim tim sto se mandati ne raspodeljuju srazmerno broju dobijenih glasova, vec po principu najveceg kolicnika. Sve dok izborni sistem bude favorizovao interese jedne stranke umesto da predstavlja volju biraca, izbori, tvrde strucnjaci, ne mogu biti pravi, niti slobodni.

Milica Torov