Albanci i bojkot

Prema podacima koji su objavljivani ovih dana, preko 900.000 Albanaca imaju aktivno biracko pravo. Da se kojim slucajem za predsednicke izbore u Srbiji kandidovao, recimo, lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, u najmanju ruku bio bi treci

Bahri Cani

Albanci su, kako su i najavili njihovi predstavnici, bojkotovali i ove "srpske izbore". Iako zvanicnih podataka o broju onih koji su ipak izasli na biralista nema, i predstavnici srpskih stranaka tvrde da ih je na glasacka mesta izaslo manje nego na saveznim izborima. S obzirom na to kako su se glavni predsednicki kandidati postavili prema njima i sta su im sve "obecali", takav odziv se mogao i ocekivati. Posto ce drugi krug trcati dvojac Zoran

Lilic-Vojislav Seselj, sasvim je izvesno da ce broj Albanaca koji ce glasati, najverovatnije 5. oktobra, biti zaista zanemarljiv. Lilic je - sto je za socijaliste i pogotovo julovce i novodemokrate poprilicno neprimereno - u nekoliko svojih predizbornih nastupa prema pitanju Kosova bio je mnogo ostriji nego predsednik Milosevic tokom svoje desetogodisnje vladavine. Krajnje otvoreno je govorio da "secesionisti mogu da iamju svoju drzavu, ali u Albaniju". Govorio je cak da problem Kosova uopste i ne postoji, teznju i izjasnjavanje Albanaca za nezavisnost je nazvao "san koji se nikada nece ostvariti..."

Tokom predizborne kampanje - da li samo u predizborne propagandne svrhe? - iz i dalje vladajuce SPS cule su se cak i price da ce oni potpuno da ukinu autonomiju Kosova u okviru Srbije. S druge strane i iz Jugoslovenske levice je lansirana prica da vladajuce stranke (da li ce u buducem sazivu stvarno biti, videcemo) vise nece ni pominjati mogucnost otvaranja kosovskog pitanja.

U javnosti je to izazvalo najmanje dvojako tumacenje: Prvo, socijalisti (pa i julovci) odlucili su da formiraju jaku unitarnu drzavu bez ikakve autonomije u Srbiji, sto bi se kosilo sa sve jacim trendom regionalizacije u Evropi. Drugo tumacenje je da (mada u redovima ovih stranaka niko do sada nije javno govorio o takvoj mogucnosti) socijalisti razmisljaju o varijanti da Kosovo bude treci konstitutivni element jugoslovenske federacije.

Bilo kako bilo, veci odziv Albanaca na ove izbore nije se ni mogao ocekivati. Stranke koje za sebe tvrde da su levicarske, demokratske i pre svega gradjanske orijenatacije, na svojim izbornim listama nisu istakle nijednog Albanca. To su obrazlagali time da su vodili racuna o kvalitetu ponudjenih kadrova na izbornim listama. Ta konstatacija Zarka Jokanovica iz Nove demokratije je po svemu sudeci vrlo tacna, kao sto je vrlo tacno da SPS, JUL i ND u ovom trenutku nemaju nijednog kvalitetnijeg kadra iz albanskih redova ili bar nekog ko bi mogao da donosi nesto veci broj glasova.

Ipak, nece biti da je sve samo do kvaliteta ponudjenih kadrova. Ima to, svakako, veze i sa onim sto (ni)su vladajuce stranke do sada radile i ostvarivale. Kako drugacije objasniti, recimo, to sto su na nekim birackim mestima mnogo vise glasova dobijali kandidati opozicionih stranaka koji su po funkcijama u svojim radnim organizacijama na mnogo nizim polozajima od kandidata levice.

Nastupi Lilica prema Kosovu su, sem u slucaju stvarne odluke da se prema Albancima kurs zaostri do maksimalne mere, u najmanju ruku cudni. Albansko biracko telo, naime, nikako nije za potcenjivanje. Prema podacima koji su objavljivani ovih dana, preko 900.000 Albanaca imaju aktivno biracko pravo. Svojevrsna hipoteticka naucna fantastika (zato sto su Albanci bojkotovali sve dosadasnje izbore, a kako tvrde njihovi predstavnici, tako ce biti sve dok se ne determinise status Kosova) govori sledece. Da se kojim slucajem za predsednicke izbore u Srbiji kandidovao, recimo, lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, u najmanju ruku bio bi treci. Uz malo kompromiserstva i trgovine s Bosnjacima, eventualno Madjarima i ostalim nesrpskim etnickim grupacijama, 'ladno je mogao da se u drugom krugu takmici s kandidatom jedinstvene liste. Naravno, pod uslovom da se ne dogodi ono na sta se zale sandzacki Bosnjaci - masovno izostavljanje sa birackih spiskova.

Iako se Lilic, po stavovima prema Kosovu, nasao vrlo blizu Seselja, zanimljivo je da je lider radikala i njegova stranka osvojio mnogo veci broj glasova nego na svim ranijim izborima. Predstavnici vladajuce stranke kazu da su radikali uspeli da uzlete upravo na njihovim krilima, kopiranjem programa ove stranke, priblizavanjem i nenapadanjem SPS... a ubedjeni su da ce gradjani vrlo brzo da prepoznaju razliku izmedju originala i blede kopije. U slucaju Kosova te tvrdnje jednostavno nisu tacne.

Tacno je da su radikali nekada uzleteli na krilima socijalista, ali ce pre biti da je uspeh koji su postigli na ovim izborima prevashodno rezultanta slabosti aktuelnog rezima. Potvrdilo se da je srpsko biracko telo i dalje pod vrlo jakom presijom neresavanja sopstvenog nacionalnog pitanja i da su zadobijene rane u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini previse sveze, da bi se tek tako zaboravile.

U trenucima kada srpsko nacionalno pitanje niti je reseno niti je zapravo ikada i definisano, pokazalo se da verbalni zaokret socijalista prema reformama, napretku i prosperitetu, za dosta veliki broj srpskog birackog tela (koga su upravo socijalisti zarazili nacionalistickim pricama, a Seselj samo nastavlja da jase na tim talasima), i dalje je neprihvatljiv.

Za razliku od Vuka Draskovica cije su ideje vrlo prihvatljive, ali nije ponudio precizan koncept kako bi to ostavario - za sest meseci uklanjanje spoljnjeg zida sankcija, povratak svih izbeglica u Knin i ostala mesta odakle su proterani, za pocetak najmanje duple penzije i plate, milijarde dolara kredita...- Seselj se nije upustio u takva obecanja.

Ocigledno je da su gubitkom ratova, sudbinom Krajisnika pa i bosankih Srba, daleko najvise frustrirani kosovski Srbi. Bez obzira koliko su te price realne, oni strahuju od eventualnog "gubitka" Kosova. Da stvar bude pomalo cudnija, veliki broj njih "spas" izgleda trazi, bar sto se rezultata glasanja tice, u najratobornijoj varijanti.

Seseljev koncept za Kosovo je najjednostavniji i - najopasniji. Proterati sto je moguce vise, kako kaze, Siptara s ovih prostora. U svom programu Seselj i radikali su tacno razradili i metode kako bi to ostvarili, pocevsi od totalne marginalizacije albanskog zivlja do poreza za krave, iskljucivanja struje i vode...

U poslednje vreme, takvi stavovi su pomalo korigovani, ali sustina ostaje ista. Prvo sto bi radikali uradili na Kosovu jeste popisivanja stanovnistva i prebrojavanje onih koji nemaju sprsko drzavljanstvo. Racuna se valjda na to da Albanci trenutno bojkotuju "sve sto je srpsko", pa nece hteti ni da se popisu. One koji nemaju srpsko drzavljanstvo, tako kazu radikalil, treba proterati preko Prokletija. Posto je sasvim verovatno da se Albanci ne bi povinovali radikalskim merama i da ne bi mogli da izdrze i istrpe takve "mere", jasno je gde bi to sve vodilo.

Krajnje je vreme, ako vec nije prekasno, da ukoliko Milosevic i njegovi socijalisti zele mir na ovim prostorima, krenu u stvarno resavanje problema.

Krug se suzava i od strane medjunarodne zajednice. Mnoge institucije i organizacije govore da je status quo neodrziv. S tim se slazu i Albanci. Poslednjih nekoliko dana ulicama Pristine studenti u znak protesta (samo) mirno setaju. Za prvi dan oktobra najavljene su i demonstracije. Drugi krug predsednickih izbora je tek nakon toga. Jedini legitiman predsednik na ovim prostorima i dalje je Milosevic, koji je do sada propustio mnogo prilika da razresi kosovsko pitanje.