ZORAN DJINDJIC, PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE

Manifestom za Novu Srbiju izlazimo za petnaestak dana. U novembru, decembru cemo imati njegovu promotivnu kampanju. Kroz to ce se iskristalizovati i personalna resenja

Izabela Kisic

Sta ce Demokratska stranka raditi kao vanparlamentarna?

- Treba menjati model politike, a ne samo vlast. Sada je na nama da promovisemo taj drugi stil politike. Video sam da ima ljudi koji ce to razumeti, kojima je dosta arhaicnih ideologija, harizmatskih stranaka i potrebno im je nesto novo. Prvi put od 1990. godine mi mozemo da kazemo - sva kukavicija jaja su se nasla u jednoj korpi neka rade sta hoce, a mi drugi cemo na miru da pravimo koncept Srbije koji je alternativa svemu tome.

Kako ce izgledati promocija nove politike?

- Najpre cemo stampati programske platforme. To ce biti manifest za Novu Srbiju. Jos 700 dana je do 2000. godine. Sta smo mi uradili u ovom veku i sa cime cemo da udjemo u sledeci, s kojim institucijama, s kojom politickom kulturom.

Sada smo u velikoj akciji ucvrscivanja bazicne strukture stranke putem animiranja clanstva. Zelimo da budemo demokratska stranka po tome sto ce clanovi DS biti na drugaciji nacin tretirani nego clanovi nedemokratskih stranaka.

Koji je to nacin?

- Clanovi DS ce biti redovno pozivani. Centar delovanja vise nece biti odbori i forumi nego clanstvo. Bice vaznije odrzati sastanak sa clanstvom nego sa odborom. Svi funkcioneri, svi kandidati za naredne izbore i odbornici imace svoju normu razgovora sa clanovima.

Ljudi su u Srbiji strasno lose informisani. I nasi clanovi su neinformisani jer je politicka komunikacija redukovana na pitanja tehnickog karaktera - koliko cemo mandata da dobijemo, koliko procenata cemo da podelimo... Vrlo malo se raspravlja o politickim i programskim stvarima u drustvu u celini, u strankama, pa i u DS.

Gradjanski savez Srbije je izasao sa idejom Vlade u senci.

- To je jedna od faza. Prva faza treba da bude jasno profilisanje gradjanske demokratske alternative, ne samo onima koji su na vlasti vec ovom vodjenju politike. Posle toga sledi profilisanje ljudi koji ce to operacionalizovati.

Kada ce se to desiti?

- Sa manifestom za Novu Srbiju izlazimo za petnaestak dana. U novembru, decembru cemo imati njegovu promotivnu kampanju. Kroz to ce se iskristalizovati i personalna resenja. Vazno je da pocetkom sledece godine imamo personalna resenja za cetiri kljucna ministarstva.

Koja?

- Privreda, finansije, socijalna pitanja i verovatno poljoprivreda.

Koji su to ljudi?

- To ce biti rezultat kampanje. Oni koji u njoj budu najmarkantniji, pojavice se kao deo neke ekipe.

Hocete li se povezivati sa ostalim strankama?

- Moja ideja je da napravimo cvrstu vezu izmedju DS, GSS i Studentskog politickog kluba.

Iz tog povezivanja iskljucujete Demokratsku stranku Srbije?

- Sa DSS se mnogo razlikujemo povodom doga|aja u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i imamo mnogo pozitivniji pristup zivotu od njih. Nama je stran antropoloski pesimizam. Ljudi moraju verovati da je ovde moguce napraviti nesto u kratkom roku. Mi trazimo ljude koji veruju da u ovoj zemlji moze za godinu-dve da se napravi neki pomak. I takvi ljudi mogu da se nadju u toj ekipi.

Moramo ljudima da damo sada garanciju da za tu ekipu ne postoji nikakvo iskusenje koje ce je razbiti jer postoji uzasan deficit kredibiliteta koalicija i saveza. Nas cilj je da sada stvorimo imidz kompaktne opozicije, modernizatorske grupe ljudi koja zaista ima kompetencije da odredjene stvari vodi a da se pri tome ne posvadja.

Da li je to plan za naredne cetiri godine, ukoliko u tom periodu ne bude novih izbora?

- Ako cetiri godine ne bude demokratskih promena, bojim se da cemo praviti plan za neku drugu vrstu Srbije, neku manju Srbiju, neko manje biracko telo. Ako se sve bude desavalo po negativnom scenariju bojim se ne samo za stranku, vec i za nas licno, za decu. Ali verujem da ce se desiti promene.

Buduci da bojkot nije uspeo u bukvalnom smislu i da nije lako opstati kao vanparlamentarna stranka, da li sada mislite da je trebalo da povucete neki drugi potez?

- Bilo nam je jasno da su izborni uslovi svaki put prejudicirali rezultat i da on nije mogao biti drugaciji, ali smo se smatrali suvise slabim da bismo mogli svojim nepristajanjem da bilo sta poremetimo.

Posle protesta smo shvatili da nemamo prava vise da zatvaramo oci pred cinjenicom da ima ljudi koji se ne slazu sa obnavljanjem postojeceg stanja i mi smo morali da biramo u kojem cemo se drustvu naci - da li u drustvu u kojem se bira samo izmedju kokarde i petokrake ili drustvu onih kojima je potpuno jasno da sa tim sistemom nema buducnosti.

Da li bi se vasim izlaskom umanjio uspeh Milosevicevih socijalista i Seseljevih radikala?

- Nase ucesce ne bi dovelo do sustinske promene. Isto bi se desilo. Mozda bi SPS, SPO i SRS dobili po sedam poslanika manje, koje bi dobili mi i ostali koji su bojkotovali izbore. Sustina bi ostala ista - trijumf izolacionizma. Samo su nijanse mogle da se biraju. Nasim ucescem se nista ne bi promenilo.

Sada bismo bili u velikoj dilemi da smo izasli na izbore jer bi nas ljudi zvali i rekli: necete valjda da dozvolite da Seselj ponovo bude nasa sudbina, udjite u koaliciju sa SPS- om. Drugi bi nam rekli: necete valjda da produzite zivot Milosevicu, udjite u koaliciju sa Seseljem, a treci: necete valjda da sada uradite nesto neprincipijelno, ostanite izvan toga. Mi bismo bili rastrzani izmedju laznih dilema. Ovako nam je savest mirna, radimo dugorocno i sigurni smo da ako demokratska Srbija ima perspektivu, onda je ima i Demokratska stranka.