Srbija u posustalom pokretu

Ko su i u cemu dobitnici, a ko gubitnici na parlamentarnim i predsednickim izborima u Srbiji, koje su moguce pravne manipulacije i koalicije izmedju dva izborna kruga i posle njih - bice jasnije tek u vremenu koje ce uslediti. To, medjutim, ne znaci nuzno da ce vreme za nama i pred nama ucesnike u politickoj igri necemu nauciti i opametiti. Mnoge nije ni do sada

Jasminka Kocijan

Srbija ce, ocigledno, uskoro imati novi parlament - kakav-takav. Predsednika, medjutim, nece lako dobiti. Kad se malo bolje razmisli - sta ce Srbiji predsednik? Ima Milosevica na vrhu. Navikli smo. Mozda smo bolje zasluzi ali, izgleda, bolje nismo ni ocekivali. Barem za sada.

Koalicija levih snaga (Socijalisticka partija Srbije, Jugoslovenska levica, Nova demokratija) dobice oko 110 mesta, Srpska radikalna stranka (SRS) oko 80, a Srpski pokret obnove (SPO) oko 45 poslanickih mesta. Raspored u parlamentu nije bas kao do sada, nije mozda ni zeljeni, ali je manje-vise ocekivani.

Sve predizborne prognoze, od diletantskih do najozbiljnijih, ukazivale su na to da ce rezultat predsednickih i parlamentarnih izbora u Srbiji biti: prvi Lilic, drugi Seselj, treci Draskovic, odnosno - prva koalicija levih snaga, pa SRS, pa SPO. I bi tako. Leva koalicija nije osvojila vecinu u parlamentu ali ce se za to vec nekako pobrinuti. Seselj je znatno napredovao, a Draskovic dobio onoliko glasova kao nekad ceo Depos.

Istrazivanje javnog mnjenja pokazivalo je, takodje, da je i bez organizovanog bojkota izbora, bilo oko 40 posto neopredeljenih gradjana, odnosno "onih koji verovatno nece izaci na izbore". Znalo se, takodje, da demokratska opozicija, ukoliko zeli ozbiljno da ugrozi socijalisticku vlast, mora biti zajedno. Pa ipak, nije bila zajedno.

Predizborna kampanja za izbore, kao i ona protiv njih, svom silinom bila je usmerena za stabilnu i jaku Srbiju, "Srbiju u pokretu", za promene. I evo nam promena. Imacemo sasvim novi parlament. Imacemo i novog predsednika, kad-tad. On ce biti nov utoliko sto se nece zvati Slobodan Milosevic. Sve ostalo je po starom, bar za sada. Nije samo jasno kako to i zasto su nakon objavljivanja izbornih rezultata svi zadovoljni? I oni koji su usli u parlament i oni koji nisu, i oni koji su bojkotovali izbore i oni koji nisu.

Svi zadovoljni izbornim rezultatima

Ko su zapravo dobitnici, a ko gubitnici na ovimi zborima za "Nasu Borbu" komentarise dr Srbobran Brankovic iz Instituta za politikoloska istrazivanja: "Socijalisti su 10 godina ovoj zemlji nametali rigidni nacionalizam, autoritarnu vlast i socijalnu demagogiju. Sve to Seselj sada demonstrira. I socijalnu demagogiju i nacionalni radikalizam i autoritarni model vlasti. On nije ostvario nista od nekadasnjih obecanja ali sada je u pitanju drugi razlog njegovog uspeha i to, po mom misljenju, u cinjenici da su se, na neki nacin, kroz sve sto se desavalo kompromitovali i vlast i opozicija. Seselj je jedini koji se nije okusao na vlasti. Okusao se u Zemunu ali verovatno obican svet misli da je to bilo na uspesan nacin, mada u Zemunu nije reseno ni pitanje "Zmaja", ni "Teleoptika", ni nezaposlenosti... Jednom recju, on je prakticno ostao jedino sto ti ljudi jos nisu isprobali. Pri tom mislim na ljude zadojene ovim trima zabludama. Ja u tome nalazim objasnjenje njegovog uspeha".

Na pitanje kako objasnjava to sto su pre samo nekoliko meseci, recimo Beogradjani i Nislije bili ubedljivo za demokratsku opoziciju, a sada su glasali za socijaliste i radikale, Brankovic kaze: "Ljudi sada idu iz krajnosti u krajnost. Jedan deo birackog tela se ideoloski opredeljuje i jos uvek misli da je leva koalicija zaista leva i da glasajuci za njih glasaju za socijalnu pravdu. Ali postoji veliki broj biraca koji je otisao u drugu krajnosti i pokusava da se ponasa pragmatski. Oni mere sta je neka vlast ucinila i to sankcionisu svojim glasom. Tako je moguce da se ljudi ovom prilikom nisu suvise pitali o ideoloskom profilu neke stranke vec su svojim glasom rekli da nisu dobili ono sto su ocekivali".

"Cinjenica je da su i glasaci koalicije 'Zajedno' morali da budu razocarani onim sto se desilo u toj koaliciji. Po mojim procenama kod Seselja je najveci broj glasova otisao iz SPS-a ali niposto ne treba zanemariti da su tamo otisli i glasovi onog dela opozicionih biraca koji nisu imali hrabrosti za jedan individualni politicki angazman koji bi znacio bojkot. Podlegli su politickom pritisku da izadju, a kad su se vec nasli na biralistu, nisu hteli da nagrade Vukovu kolaboraciju i niposto nisu hteli da glasaju za socijaliste, buduci da su eto, u opoziciji. Tako su se glasovi onih koji su nacionalno malo radikalniji, kao, na primer, iz Demokratske stranke Srbije i jednog krila Demokratske stranke, odlili ka Seselju".

Upitan da li zaista misli da postoji dogovor izmedju Vuka Draskovica i Slobodana Milosevica, Brankovic kaze:

"Ja mislim da postoji i da ce se taj dogovor tek posle parlamentarnih izbora obznaniti kroz koaliciju koja bi usledila, mozda ne oko drugog kruga, a mozda cak i oko drugog kruga".

Na pitanje sta bi Draskovic eventualnim dogovorom sa Milosevicem uopste dobio, buduci da je vec "ispao" iz trke za predsednika Srbije, a da ulazak u parlament za SPO nije ni bio sporan, Brankovic odgovara:

"To bi njega trebalo pitati. Vec je dobio vise poslanika nego sto je ikada imao. Dobice, verovatno, priliku da udje u vlast i verovatno ce u toj vlasti ucestvovati. Mislim da ce, u tom slucaju, dobiti i naklonost medija, sto je veoma veliki dobitak za njega". A na pitanje zasto Milosevic, ako se vec dogovorio sa Draskovicem, nije umesto Seselja u drugi izborni krug "pustio" Draskovica, Brankovic podseca na visegodisnju satanizaciju lidera SPO na drzavnim medijima. Ta satanizacija, po njegovom misljenju, nije mogla brzo i lako da se neutralise da bi Draskovic usao u drugi krug.

Na procene oko toga da je Demokratska stranka na celu sa Zoranom Djindjicem bojkotom izbora izgubila, s obzirom na to da ce se parlament Srbije u svakom slucaju konstituisati, a da u njegovom sastavu nece biti demokrata, Brankovic kaze:

"Djindjic u ovom trenutku izgleda kao gubitnik ali ja tvrdim da je to samo prividno. Medjunarodna zajednica ima primedbe na izborne uslove. Bice pritiska da se te stvari dovedu u red i u tom slucaju Djindjic bi, kao covek koji bi se pojavio na nekim novim izborima, imao sa moralnog stanovista bolje i jace pozicije. Ukolik drugi krug izbora ne uspe, a verovatno nece uspeti, u tom slucaju se raspisuju novi izbori. Dakle, eto rezultata bojkota, jer bojkot je trazio da se raspisu novi izbori. Verujem da ce se pritisak medjunarodne zajednice i domace javnosti koncentrisati na to da se uslovi za nove izbore poboljsaju. Zato racunam da na jednu duzu stazu iz toga moze i Djindjic da profitira i to cak vise nego Draskovic".

Kako izbori postaju uspesni i masovni

Vrlo je moguce da levi blok vec ima neke varijante koje ce "garantovati" dovoljan odziv biraca. Jedna od mogucih garancija je vojvoda Seselj koji bi, ne po prvi put, posluzio kao strasilo. Gradjani nesrpske nacionalnosti kao i oni bojkotasi koji nisu posebno vezani ni za jednu stranku, a demokratski su orijentisani, mogli bi, recimo, zgrozeni pred mogucnoscu da im predsednik bude Seselj, izaci na izbore i glasati za Lilica kao manje zlo. Time bojkot mozda i ne bi uspeo u drugom krugu.

Moguca je, takodje i pravna "gimnastika" prema kojoj bi, takodje ne po prvi put, tumaci Ustava objasnili kako nije ni potrebno da u drugom krugu glasa najmanje polovina birackog tela. Da je to potrebno pise u Izbornom zakonu, ali ne pise u Ustavu. Sta ce biti primenjeno odlucice oni koji su na vlasti.

Sa ili bez uspeha bojkota, za oko mesec dana mogao bi da proradi novi parlament Srbije. Socijalisti ce morati da nabace vecinu i pitanje je da li ce posegnuti za starim saradnicima - radikalima ili ce, pred realnom mogucnoscu da medjunarodna zajednica takvu vlast kazni novim sankcijama, ipak potraziti drugo resenje.

Verovatnoca da ce pomoc potraziti u manjim strankama je manja od mogucnosti da svoje usluge ponude SPO-u, smatra Brankovic. On veruje da se Milosevic, bitno oslabljen i na republickom i na federalnom nivou, ne bi usudio da u vlast uvede radikale zbog pritiska medjunarodne zajednice.

"Verovatnija je koalicija SPS-SPO, tako sto bi se dalo nekoliko vaznih resora Draskovicu. Neki u tome ne vide nista lose i smatraju da bi to bio miran i manje dramatican prelaz. Ostaje da vidimo sta bismo iz te koalicije dobili", kaze Brankovic. Nazalost, gradjanin zeljan normalnog zivota moze za sada samo da gleda, ceka i bira od bahatosti vlasti, fasizma pre vlasti do razmazenosti i sujete "velikih" i nepogresivih opozicionih lidera. Ni jednima ni drugima ni trecima biraci nisu mnogo vazni. Pokazalo se to izmedju proslogodisnjih i ovogodisnjih izbora. Da je drugacije, valjda bi dobijeno poverenje biraca cuvali, njihovu volju postovali, a na sopstvenim greskama nesto i naucili.