Refleksivni dnevnik marketing konsultanta

Uloga osmeha u srpskoj politici

Cak i tamo gde su usne uspele da zadobiju zadovoljavajucu formu pristojnog osmeha, oci su ostale hladne i mrtve, emotivni putevi ka ogledalima duse su ocigledno nepovratno prekinuti, i ova medjuigra dva najvaznija elementa postenog osmeha dodatno doprinosi potenciranju njegovog tragicnog odsustva

Lazar Dzamic

Petak, 20. 9. 97.

Od svih godisnjica koje su obelezavane u poslednje vreme, jedna mi je potpuno fascinatna i neverovatna: Institut za odnose sa javnoscu Zimbabvea proslavlja ove godine cetiri decenije svog postojanja! Tim povodom ce ovogodisnja konferencija Medjunarodnog udruzenja za odnose sa javnoscu biti odrzana u Harareu, a na skupu ce govoriti i predstavnik Jugoslavije mr Milenko Djuric. I eto vam sada teme za razmisljanje o stereotipima i njihovom uticaju na dozivljavanje stvarnosti: u delu sveta za koji vecina nas i dalje prilicno automatski misli da je karakteristican samo po suknjicama od banana, vec generacijama se proucava komunikaciona disciplina koja predstavlja apsolutni vrh modernog poslovnog delovanja. U isto vreme, u delu Evrope, kakvim mi volimo da se smatramo, u zemlji koja je od svog narcizma napravila istorijsku kategoriju, ova disciplina u praksi i organizovanosti jos nije odmakla od pojedinacnih napora skoro gerilskog tipa, o postojanju instituta da i ne govorimo! Zaista dodje coveku da se upita koji je to tajanstveni sastojak koji neke druge teritorije poseduju, a sto nama fali, koji dovodi do toga da njihovo stanovnistvo, iako po mnogim kriterijumima ne bas civilizacija prve vrste, ipak zadrzi neke elemente naprednog razmisljanja?

Sada i ja razmisljam: mozda je trebalo da ovu informaciju ipak sacuvam od objavljivanja jer se bojim da ce Zoran Lilic nekako doci u iskusenje da i ovu godisnjicu cestita vladi Zimbabvea! A da pri tome nije sasvim u stanju da odgovori na potpuno logicno pitanje: pa ko je ovde Afrika?

Subota, 21. .9. 97.

Ispada da su na poslednjim izborima najbolje prosli upravo oni koji su za izbore bili najmanje vazni. Barem sto se poena u marketinsko-promotivnoj sferi tice. Coviceva Demokratska alternativa i grupna Socijaldemokratija od samog pocetka nisu realno mogli ni da se nadaju nekim vecim zastupnistvom medju narodom koji se novoga plasi vise nego kauboj kupanja. Ipak, podela staza u neravnopravnoj izbornoj trci ovim strankama je donela promociju koju oni sami, u nekim redovnim politickim uslovima, ne bi mogli da sprovedu ni u pribliznoj kolicini. "Setovanost" medija na saopstenja i intervjue ucesnika u izborima, ma koliko to paradoksalno odstupalo od uobicajene slike totalne medijske blokade za nedrzavne kandidate, ipak je dalo barem neku demokratsku sansu i autsajderima da plasiraju svoje teze. U tom smislu, dodajuci i simbolicki znacaj cinjenice da su bili u zvanicnoj konkurenciji, postojanje ovih demokratskih opcija dobija na tezini i svakako im olaksava nastavak politickog delovanja. Pitanje je samo da li je zlokobno kratka memorija domace populacije ovoga puta bila dovoljno otvorena i za neko trajnije zadrzavanje utiska o pomenutim politickim subjektima. Ili i njih ceka vec uobicajeni modus ponasanja u ovoj zemlji: jovo-nanovo.

Nedelja, 22. 9. 97.

Na dan glasanja, ponovo se prisecam ulicnih bandaza od plakata, stalno obnavljanih privremenih papirnih zavoja oko teturave drzavne mumije koja svojoj okolini, kako i treba da bude u svakoj horor prici, sluzi iskljucivo za simbolisanje zla. Sa stampanih povrsina nas posmatraju osobe koje pretenduju da budu nasi lideri, u maglovitom i lapidarnom dodiru sa marketingom nauceni da njihova slika na plakatu treba da sadrzi i obavezni "osmeh". Boze, koliko je rastegljivo tumacenje ove banalne i svakodnevne reci! Ako bih morao da se opredeljujem za karakteristiku koja na najdramaticniji nacin govori o odrodjenosti politickih lidera od naroda kome neutazivo zele da predsedavaju, onda bih prstom prvo upro u njihove imitacije te, po definiciji, najbenignije i najprijateljskije ljudske reakcije - osmeha. Ljudski oblikovani u balkanskom ruralnom ambijentu, u kome je osmeh ekvivalent za podvijanje repa u zivotinjskom svetu, deljani u politickim skolama i aktivima gde su plisirano celo (kako to obicno kaze moja prijateljica Natalija Devic) i stisnute usne bili simbol politicke i partijske zrelosti, zarazeni levantinskim podvalama svakodnevnog srpskog politickog zivota, emotivno obnevideli od apsolutne moci koju upraznjavaju u svojim nahijama ili pasalucima, domaci politicari se muce i grce, pokusavajuci da koriste nenaviknute i atrofirane misice smejace oko usta i da, ma na koji nacin, na lice iscede makar i graficki privid jednog osmeha. U najboljem slucaju, dobija se cerenje koje neodoljivo navodi na zakljucak o medicinskom fenomenizmu doticnih, ispoljenom u izjednacenoj numerickoj vrednosti njihovog koeficijenta inteligencije i telesne temperature. U najgorem, kreirane su grimase kiselog i iskezenog tona, suvoparni i nevesti fasadni radovi lica kojima su pojmovi poput postenja, dobrote, skromnosti i principijelnosti skoro bioloski strani. A onda, transverzala ka ocima... Cak i tamo gde su usne uspele da zadobiju zadovoljavajucu formu pristojnog osmeha, oci su ostale hladne i mrtve, emotivni putevi ka ogledalima duse su ocigledno nepovratno prekinuti, i ova medjuigra dva najvaznija elementa postenog osmeha dodatno doprinosi potenciranju njegovog tragicnog odsustva. Pokusavajuci da se toplo osmehnu, srpski politicari su zavodljivi kao amortizer od teretne prikolice. Da ne budem shvacen radikalno, ali na pamet mi pada recenica jednog mladog pankera koji je svojevremeno izjavio da je sve starce trebalo pobiti jos dok su bili mladi. Hm, a politicare..?

Ponedeljak, 23. 9. 97.

Luk Beson, jedan od mojih omiljenih rezisera, ne samo zato sto je rodjen u istom horoskopskom znaku Ribe, je pogresio. Ako je zaista hteo da napravi ultimativni SF film, dakle, da pliva zanrom koji je poznati sociolog i futurista (to se bas zgodno uklopilo) Alvin Tofler jednom nazvao "sociologijom buducnosti", trebalo je da ga nazove "Sedmi element". Nije u pitanju nikakva magijska simbolika. Ali jeste mitska, i to trzisna. Naime, najpoznatija robna marka i druga najpoznatija rec na svetu, Koka Kola, dobar deo svoje mitologije duguje i cinjenici da nikada nije zvanicno otkriven sedmi, najvazniji, element njenog sastava, biljni ekstrakt koji joj daje specificni ukus, a neki kazu i delovanje. Ova formula se cuva na nacin koji generale iz Pentagona i stratege iz CIA tera na obnavljanje kurseva o zastiti kljucnih tajni. Uzimajuci u obzir pravac kojim se krece moderna civilizacija, sedmi element je mogao da bude dobra metafora za globalnu komercijalizaciju, za sugestivne prodajne tehnike i za tu veliku i mocnu pricu o oblikovanju percepcije komunikacijom. U sustini, za pricu o buducnosti u kojoj ce mocni planetarni (interplanetarni?) komercijalni entiteti biti nastavak sadasnjeg prisustva kao svakodnevnog vizuelnog i auditivnog fona nasih zivota. Oglasavanje je vec odavno uslo u SF (legendarna Polova i Kornblutova "Reklamokratija", sjajna Lundvalova "Nije vreme za heroje", kao poznatiji primeri) i to cesto sa negativnim predznakom univerzalne i totalne manipulacije u drustvu koje je spoj mega- koncentracije i haosa. Sedmi element Koka Kole je metafora za usiljene tajne, mitologiju banalnog i svet koji svoje simbole izvlaci iz svesno sakralizovanih trivijalija. Mislim da bi Mendeljejevu, da svoju tablicu elemenata kreira danas, ruka zadrhtala na broju sedam...

P.S.

Omaskom izostala je napomena u proslonedeljnom tekstu da je naslov preuzet iz istoimene pozorisne predstave Vladimira Dasukidisa, dramskog pisca iz Smedereva. Redakcija se izvinjava autorima.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /