Na sledecim predsednickim izborima socijalisti treba da ocekuju mnogo vise problema nego danas

I Lilicu i Seselju su neophodni Draskovicevi glasaci. Ukoliko ih ne dobiju, dakle, ako Srbija ostane bez predsednika, ne treba iskljuciti mogucnost da niko ni sa kim u parlamentu nece moci da se dogovori. Iz toga moze jedino da usledi da ce vrlo brzo biti raspisani peti parlamentarni i cetvrti predsednicki izbori

Pise: Vesna Vujic

Gradonacelniku Beograda Zoranu Djindjjicu ostalo je jos jedino da se u svom kabinetu pomoli ispred Trojerucice, pre nego sto mu Srpski pokret obnove zatvori dvorska vrata. Kom Bogu ce da se moli Zoran Zivkovic prvi covek Nisa, nadalje nije ni vazno. Prva postizborna akcija SPO zapocela je ciscenjem lokalnog terena "Zajedno" od demokrata, pocev od predsednika DS. "Jedan za sve" je tako odlucio.

Iako je vec trebalo da se oporavi od izbornog soka, Vuk Draskovic tesko prihvata da su izbori zavrseni. Politicki neuspeh SPO je samo u odnosu na projekciju koju je ova stranka bez pokrica preambiciozno postavila. Realno, lider SPO se nasao u politicki najprofitabilnijoj poziciji s koje moze da licitira -ko da vise: leva koalicija ili radikali. Dalje fokusiranje Djindjica "do slamanja kicme", cini se da Draskovicu moze pre da oslabi pregovaracke pozicije nego sto mozedjindjica da ojaca ostajanjem na mestu prvog coveka Beograda. Ovakvim potezom lider SPO ostavlja utisak da mu je mnogo vaznije da sakrije, cak i od sebe samog,da je izlaskom na izbore dao legitimaciju novoj politickoj konstrukciji koja nije donele promene, ni njemu ni drugima.

Jos u nedelju, 21. septembra, izgledalo je da ce u Srbiji biti odradjeni jos jedni izbori s poznatim socijalistickim ishodom. Samo dan kasnije bilo je jasno da su se karte izmesale na nacin kako alhemicari nisu zamislili. Socijalisti su se, naime, do poslednjeg dana plasili Vuka, a onda ih je podisla jeza od ogromnog Seselja. Sa njihovog stanovista idealno bi bilo da su SPO i SRS iz ovih izbora izasli ujednacenih snaga, ali su se stvari, ocigledno, otele kontroli. Zasto je to tako zahtevalo bi poduzu analizu druge vrste. Cinjenica je, medjutim, da SPS na iole postenim izborima vise ne moze da osvoji vlast, ili pravilno receno: vise nema snagu partije koja je mogla da kontrolise i usmerava stvarnost.

Mada je levi blok stranaka dobio najveci broj mandata - 110, SRS sa 82 poslanika i te kako ima sta da prica sa trecim - SPO i njegovih 45 clanova parlamenta. Na prvi pogled, levica je i na cetvrtim parlamentarnim izborima odnela pobedu, ali kada se razlozi na proste cinioce ulazi u "mrtvu trku" s radikalima (vidi srednje strane lista). Ostaje da se vidi tek na koji nacin i koliko mandata ce dobiti svaka clanica levog saveza. Ogromni apetiti, pre svega JUL-a, prete da ozbiljno iznutra nagrizu do sada relativno stabilno drustvo na levici. Ne treba sumnjati da su i SPS i Nova demokratija svesni da su lovorov venac na ovim izborima uzeli radikali, a da o tome tek treba da se ozbiljno rasprave s Jugoslovenskom levicom.

Nije nista novo da socijalisti nemaju parlamentarnu vecinu (l992.i l993. godine imali su manje od 126 poslanika), ali se na ovim izborima prvi put dogodilo da na opozicionoj strani ima dovoljno snage za formiranje vlade.Dakle, prvi logican potez bio bi dogovor kumova, Seselja i Draskovica, da stave tacku na sedmogodisnju vlast socijalista, formiraju privremenu vladu i raspisu nove demokratske izbore.

To je prirodan potez pravih opozicionih stranaka, pogotovo onih koje su proteklih godina imale manje-vise kriticki odnos prema SPS vlasti, a koju su uz put optuzivali da je najodaniji sledbenik bivsih komunista. Ovakvim politickim potezom obe stranke bi rasprsile sve sumnje i najskepticnijih u njihovu demokratsku orijentaciju. Valjda je suvisno govoriti s kakvim politickim kapitalom bi sledeci put izasle pred birace. Zasto je, medjutim, ova kombinacija najmanje verovatna? Bez dubljih analiza, Seselj o Draskovicu, a posebno ovaj drugi o prvom, misli sve sto socijalisti ni u najzescim osudama nisu mogli o njima ni da izgovore. Drugo, jedan drugom veruju koliko i zvecarki u krilu. I najvaznije, kumovi uvek imaju jedan drugom mnogo manje da ponude nego sto pojedinacno mogu da dobiju od Milosevica. Dakle, velike reci o demokratskoj Srbiji nisu ozbiljno utemleljene u ovoj politickoj kombinaciji.

U Srbiji su danas sve karte uglavnom otvorene. Price o mogucim politickim savezima iz dana u dan rastu geometrijskom progresijom. Iz potencijalnog zamesateljstva "svako sa svakim" posledica moze da bude parlamentarna kriza koja se jedino razresava novim izborima.

Problemi se komplikuju predsednickim izborima za koje svi ozbiljni analiticari prognoziraju da ce se u drugom krugu zavrsiti neuspesno. To za socijaliste nikako ne moze biti srecno resenje. U novi konkurs za predsednika oni bi usli psiholoski oslabljeni. Na ledjima bi vec nosili gubitnicki teret, a morali bi da traze i novog coveka za sefa Srbije. Osim toga, Seselj kao najjaca konkurencija ulazi u trku za predsednika sa pobednickim kreditom. Iz stranaka koje su bojkotovale izbore takodje moze da izadje potencijalni kandidat od politickog integriteta. Na sledecim predsednickim izborima socijalisti treba da ocekuju mnogo vise problema nego danas.

S druge strane, jedina kombinacija s kojom mogu da obezbede duzi rok trajanja u ovom trenutku je savez s Vukom Draskovicem. Ali, eventualno formiranje vlade sa SPO ne mora da znaci da ce lider ove stranke preneti svojih osam stotina hiljada glasova na racun Zorana Lilica. Draskovic zivi u iskrenom uverenju da su sledeci predsednicki izbori u znaku njegove srecne zvezde. Leva koalicija nema nacina da Draskovicu uslovi ulazak u vladu u zamenu za njegove predsednicke glasove.

Spasonosnog izlaza ovoga puta izgleda nema za socijaliste, jer prema svim zvanicnim i nezvanicnim aberima iz sveta, oni nece prihvatiti nijedan Milosevicev dogovor sa Seseljem, cak i neformalan. Ostavljanje lidera radikala samog u parlamentu, za stranke levice takodje nije resenje problema. Sama misao da Seselj moze biti vodja opozicije pre izaziva zebnju nego smirenje. Utisak je da socijalisti danas nemaju dobitnu kombinaciju prema Seselju. Cak i kada bi kojim slucajem iz opravdanih razloga zavrsio iza resetaka, njegov uzlazni put tesko moze da bude preprecen.

Sva je prilika da se u Srbiji do zavrsetka drugog kruga predsednickih izbora nece znati nista konkretno o mogucem nacinu konsolidovanja vlasti. I Lilicu i Seselju su neophodni Draskovicevi glasaci. Ukoliko ih ne dobiju, dakle, ako Srbija ostane bez predsednika ne treba iskljuciti mogucnost da niko ni sa kim u parlamentu nece moci da se dogovori. Iz toga moze jedino da usledi da ce vrlo brzo biti raspisani peti parlamentarni i cetvrti predsednicki izbori. Ma koliko sve to izgledalo kao ulazenje zemlje u tezak i neizvestan politicki period, moze da znaci i ubrzavanje tocka promena, koji nece jeftino proci. Ozbiljni ljudi ni do sada nisu o tome imali iluzija.