PRAVNI EKSPERTI O STANJU USTAVNOSTI U SRJ

Odluka Saveznog ustavnog suda atak na suverenost Crne Gore

"Cudna koncidencija" posle odbijanja Crne Gore da da saglasnost za promenu Saveznog ustava i izazivanje krize u tamosnjoj vladajucoj stranci

Beograd. - U SR Jugoslaviji ne moze se govoriti o krizi pravne drzave vec o njenom nepostojanju. Koren celokupnog stanja lezi u neustavnosti koja se ocituje u sirokom spektru: od nesaglasnosti Ustava i Zakona kao i samih ustava (na primer: Ustava Srbije, sa Saveznim) do nekih pojedinacnih akata i radnji koje cine najvisi organi kao i oni koji bi najpre morali da stite pravni poredak.

Tako je, izmedju ostalog, ocenio stanje ustavnosti u Jugoslaviji dr Pavle Nikolic, profesor beogradskog Pravnog fakulteta na juristickoj raspravi na ovu temu koju su organizovala udruzenja pravnika Jugoslavije, Srbije i Crne Gore.

Tridesetak ustavnih eksperata, profesora, sudija i teoreticara govorili su juce u istom kontekstu o (ne)saglasnosti Ustava, nezavisnosti i odnosu izmedju Saveznog ustavnog suda sa ustavnim sudovima federalnih jedinica kao i o putevima izlaska iz duboke krize.

Dr Nikolic je ocenio da su uzroci sadasnjeg stanja u autoritativnom karakteru rezima, arbitarrnosti i ocuvanju gole vlasti. On je podsetio na najdrasticnije primere krsenja ustavnosti i zakonitosti kao sto su kradje izbora i lex specialis, "zamrzavanje" funkcije predsednika stranke, sto je ucinio sadasnji sef drzave, njegova uzurpacija u pregovorima BiH, grub i nasilnicki atak Saveznog ustavnog suda na ustavni status Crne Gore u federaciji, odlucivanjem po ustavnoj zalbi Momira Bulatovica.

Ovo poslednje bilo je inace najcesce pominjano u raspravi kao flagrantan primer krsenja Saveznog ustava. U Crnoj Gori takvo ponasanje referentne savezne institucije dozivljava se dramaticnije, dalekoseznije i ima vece reperkusije, rekao je Miodrag Vukovic, potpredsednik vlade te republike. To upozorava, nastavio je on, na dugorocnu namjeru da se federacija drukcije organizuje odnosno da se unitarizuje. Vukovic je podsetio na "cudnu koincidenciju" posle odbijanja Crne Gore da da saglasnost za promenu Saveznog ustava i izazivanje krize u tamosnjoj vladajucoj stranci. Rec je o udaru na ustavni poredak i izvorne ingerencije Ustavnog suda Crne Gore.

I bez Rusa - tri miliona
- U poslednje vreme stalno se formiraju udruzenja za spas Crne Gore - kaze Miodrag Vukovic. - Tako smo nedavno iz jednih novina saznali da u Beogradu stanuje tri miliona Crnogoraca. Iz toga proizlazi zakljucak da ako mi organizujemo vlast po Ustavu, tih tri miliona ce doci da isprave gresku.

Izmedju Saveznog i Ustavnog suda Crne Gore ne postoji nikakva institucionalna ni hijerarhijska veza a postavljanjem drugostepenosti znaci jednostrano narusavanje suvereniteta jedne republike, smatra Radojko Djukicanin, sudija Ustavnog suda Crne Gore.

Po misljenju Slobodana Perovica, predsednika Udruzenja pravnika Jugoslavije i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, u SRJ postoje dva paralelna ustavna poretka. Kao poseban apsurd on je ilustrovao da Ustav Crne Gore predvidja drustvenu svojinu a nema govora o socijalizmu, u kojem je ona jedino moguca. Dr Stevan Lilic, takodje profesor beogradskog Pravnog fakulteta, smatra da dok u Crnoj Gori postoji otvorenost ka pravnim resenjima, u Srbiji je sve "pro tempore", pa je tako sve u nekakvom v.d. stanju. Jos malo pa ce i sama Skupstina biti u funkciji - vrsioca duznosti, veli dr Lilic.

B. O. I.

Kako se odlucivalo
Kako se, zapravo, u Saveznom ustavnom sudu odlucivalo po ustavnoj zalbi Momira Bulatovica, nakon sto mu je Republicka izborna komisija odbila predsednicku kandidaturu, ilustrovao je dr Dusan Blagojevic, donedavno sudija tog suda.
- Odluka Saveznog ustavnog suda bila je politicki nacin resavanja i to od zakazivanja sednice, njenog vodjenja, prirode i strukture referata, sudije - izvestioca, pa do javne rasprave kojom je sve okoncano. Inace, 16. jula ove godine odlucivali smo o ustavnoj zalbi jednog Beogradjanina koga je predlozila, kao predsednickog kandidata Grupa gradjana, ali ga je RIK odbila. To je bio veoma slican slucaj sa Bultovicevom kandidaturom, ali uprkos tome u ovom drugom slucaju radjeno je drugacije. Recimo, od Skupstine Crne Gore zatrazen je odgovor u roku od deset dana mada Zakon propisuje minimum petnaest. Podsetimo, da se cekao ovaj zakonski rok u medjuvremenu bi prosao datum do kojeg su se kandidati za predsednika Crne Gore mogli prijavljivati izbornoj komisiji ove republike.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /