TRAGOM VESTI O POSTAVLJENJU BIVSEG SPANSKOG PREMIJERA ZA IZASLANIKA OEBS ZA SRJ

Cinjenica je da bivsi spanski premijer jos nije zvanicno imenovan, ali nije jasno da li je to posledica samo odsustva formalnog poziva iz Beograda ili i izvesnog raskoraka izmedju Gonsalesa i OEBS

Vladimir Stankovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Barselone

Najavljeni, pa uslovljeni i konacno prolongirani dolazak Felipea Gonsalesa u Beograd do "ne zna se kada", pretvara se u malo politicko-diplomatsko zamesateljstvo jer se igra skrivenim kartama, daleko od ociju javnosti kojoj ostaje samo da nagadja i pipa po mraku ne bi li dosla do pravih informacija o (ne)dolasku bivseg spanskog premijera u novu misiju u Beogradu. Ono sto je "Nasa Borba" objavila pre nekoliko dana - da Gonsales nije dao svoju saglasnost i da je rec samo o zelji predsedavajuceg OEBS, danskog ministra inostranih poslova Nilsa Helvega Petersena - potvrdjeno je s vise strana, isto kao i postojanje pisma koje je Gonsales uputio Petersenu objasnjavajuci svoje motive i svoje uslove pod kojima bi mogao da prihvati njegovu ponudu. Medjutim, do tog pisma je, uprkos svim naporima na vise strana, bilo apsolutno nemoguce doci. Cak su madridske kolege iz listova bliskih PSOE, posle pocetnih uveravanja da ce preko "svojih kanala lako doci do tog dokumenta", naisli na zid cutanja i objasnjenja da pismo vise nije "vlasnistvo" PSOE i Gonsalesa vec OEBS i da se eventualno tamo potrazi.

Iz Beca stize informacija da "Gonsales ceka zvanicno imenovanje", sto je formalno nesporno tacno, ali je isto tako jasno da je on taj koji "odlucuje o svom imenovanju", odnosno on treba da kaze da li prihvata ili ne prihvata. Iz onoga sto smo uspeli da saznamo, proizlazi da je Gonsales, u uctivom tonu, prigovorio OEBS-u da uslovi koje je istakao u svom decembarskom izvestaju nisu ispunjeni sto bi trebalo da ide na dusu OEBS-a koja nije znala, umela ili htela da vlast u Beogradu natera na ispunjenje uslova. Posto je Gonsalesov odgovor Petersenu u sustini negativan, iako ne zatvara sasvim vrata, u sedistu OEBS u Becu nisu, razumljivo, voljni da takav dokument publikuju pa se dalji rasplet situacije uslovljava formalno-pravnim izgovorima.

Jedna od cinjenica, za koju se formalno hvata OEBS, jeste da Felipe Gonsales nije pozvan u Beograd od strane jugoslovenskih vlasti, kao sto je to bio slucaj prilikom njegove prethodne posete. Milan Milutinovic, sef jugoslovenske diplomatije, nije (zasad) uopste odgovorio na izrazenu zelju Petersena da Gonsales dodje u Beograd, sto znaci da formalne saglasnosti i formalnog poziva, onako kako nalazu diplomatska pravila, nema. A bez poziva se u goste ne ide.

Novinarski i diplomatski izvori u Madridu navode da i ako konacno prihvati ponudjenu ulogu i ako stigne formalni poziv, Gonsales ne bi isao u Beograd pre drugog kruga predsednickih izbora zakazanih za 5. oktobar. Njegov buduci "mandat", ako do njega uopste dodje, trebalo bi da traje najdalje do 18. decembra za kada je zakazan Ministarski sastanak u Kopenhagenu, ali posle svega ostaje kljucno pitanje: Sta ce Gonsales raditi u Beogradu POSLE izbora? Koji mogu biti efekti njegove eventualne posete posle savrsenog cina, sa novim predsednikom Srbije koji bi mogao biti jos mnogo manje po ukusu OEBS od prethodnog? Od obezbedjenja uslova za neke "buduce izbore" malo moze biti koristi jer ce se, po balkanskom obicaju, jos jednom sve zavrsiti na obecanjima. Gonsales je tu "balkansku lekciju" naucio, ali neki izgleda nisu pa otuda i mali nesporazumi medju onima koji se na Zapadu bave demokratizacijom Srbije. Najprostije receno, Gonsales je konstatovao stanje, rekao sta treba uraditi da bi se to stanje promenilo, ali ocito ne namerava da on licno sprovodi u delo svoje zakljucke. Za to je bio nadlezan OEBS cija je komisija krajem avgusta konstatovala da nista, ili skoro nista, od onoga sto je napisao Gonsales nije ostvareno. I tu je prici, zasad, kraj.