POSLE NAGOVESTAJA O NOVOM PRODUZETKU BORAVKA AMERICKIH VOJNIH SNAGA U BOSNI

"Dfor" ("snage za odvracanje" ili "snage za zastrasivanje") zvace se nova formacija NATO-a koja ce posle juna 1998. "raditi" na sprovodjenju i obezbedjivanju mirovnog procesa u Bosni. Kontakt grupa "na americkoj liniji" za predlog rezolucije kojom se najavljuju ostre kaznene mere protiv svih onih koji ometaju realizaciju mirovnog ugovora u Bosni i Hercegovini

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Na vasingtonsku povrsinu pocinje da izranja kao vruca politicka tema nacelna spremnost Klintonove administracije da se i posle juna 1998. medjunarodne trupe - predvodjene Amerikancima - zadrze na sprovodjenju i obezbedjivanju mirovnog procesa u Bosni. Pentagonski izvori najavljuju da ce za te poslove biti zaduzena nova formacija NATO-a zvana "Dfor" ("snage za odvracanje" ili "snage za zastrasivanje", kako kome bude vise odgovaralo), u sastavu najmanje za jednu trecinu manjem od sadasnjih 32.000 ljudi, ali sa prakticno istim zadacima i ovlascenjima.

Imajuci u vidu buru u Kongresu i u siroj javnosti koju ce izazvati nagovestena odluka o ponovnom produzetku vojnog boravka u "evropskom Vijetnamu" (kombinovanom sa milijardama dolara koje se na to trose), drzavni sekretar Medlin Olbrajt izjavila je u sredu uvece americkim izvestacima iz UN da Amerika "ima dugorocne strateske i humanitarne interese u Bosni, ali da jos nije doneta konacna odluka da li ce SAD i NATO biti na tom terenu angazovani i posle iduce godine". Imajuci u vidu delikatnost situacije koju na domacem planu oko toga ima Klintonova administracija, zapadni saveznici - prema "Vasington postu" - nisu u Njujorku posebno pritiskali Olbrajtovu da se konkretno izjasni o americkom predvodnistvu buduceg Dfora, vec se, umesto, toga, prionulo na planiranje zajednickih akcija koje ce se preduzimati u Bosni u tom periodu do i posle juna 1998.

To je, medjutim, ovde tema za dane i nedelje koje tek nailazi. U ovom trenutku, u Stejt dipartmentu potvrdjuje se i istice, pre svega, da je Amerika dobila na preksinocnjem ministarskom sastanku Kontakt grupe u Njujorku punu podrsku Rusije, Britanije, Nemacke, Francuske i Italije za predlog rezolucije kojom se najavljuju ostre kaznene mere protiv svih onih koji ometaju realizaciju Dejtonskog mirovnog ugovora u Bosni i Hercegovini. U izjavi americkim novinarima, drzavni sekretar Medlin Olbrajt konstatovala je, s tim u vezi, da na racun hrvatske i muslimanske strane "ima puno ozbiljnih prigovora", ali da, sve u svemu, tvrda struja rukovodstva bosanskih Srba sa Pala predstavlja svojim delovanjem "glavnu prepreku" mirovnom procesu u Bosni.

Tim povodom, na sastanku u Njujorku nagovesteno je da ce medjunarodna zajednica nestedimice poceti da ekonomski i finansijski pomaze one opstine u Bosanskoj Federaciji i Republici Srpskoj koje budu dosledno sprovele u zivot rezultate nedavnih lokalnih izbora, dok ce istovremeno biti primenjene mere drasticne medjunarodne izolacije prema onima koji budu sprecavali izabranima da preuzmu funkcije koje su im pripale na izborima za lokalne organe vlasti od 13. i 14. septembra.

Americki izvestaci iz Njujorka, inace, izvlace kao jednu od najznacajnijih cinjenica sa ovog skupa to sto se Rusija bez ikakvih daljih rezervi pridruzila zapadnim zemljama u podrsci zahtevu Biljane Plavsic da se u Republici Srpskoj uskoro odrze vanredni parlamentarni izbori, cije ce pripreme, kampanju, kao i samo glasanje kontrolisati posmatraci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Prema izjavi predstavnika za stampu Stejt dipartmenta Dzejmsa Rubina, saglasnost u Njujorku ruskog ministra inostranih poslova Primakova da "podrzi u Republici Srpskoj one koji podrzavaju Dejton" predstavlja znacajan doprinos nastojanjima medjunarodne zajednice da se ostvari trajno resenje za krizu na Balkanu, tim pre sto je iz Moskve americkoj administraciji vec stigao i nagovestaj da Rusija (kako je receno) "nece imati nista protiv da zadrzi svoje trupe i posle juna '98. godine u sastavu medjunarodnih snaga koje obezbedjuju mirovni proces u Bosni i Hercegovini".

Istovremeno, u Vasingtonu je ukazano i na znacaj dela saopstenja sa ministarskog sastanka Kontakta grupe u kome ze izrazava zabrinutost medjunarodne zajednice zbog rastuce napetosti na Kosovu. Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Britanije, Nemacke, Francuske i Italije pozvali su tim povodom srpsku i albansku stranu na miran dijalog o "statusu Kosova u okviru SR Jugoslavije", uz upozorenje vlastima u Beogradu i radikalnim snagama u Pristini na opasnosti kojima preti porast nasilja u ovom podrucju.