ZAKON PRED USVAJANJEM, STARE DEVIZNE STEDISE OGORCENE

O prodaji vila, poslovnog prostora, automobila i ostale pokretne i nepokretne imovine nema ni govora, a upravo tu lezi izvor za isplatu para koje su, posredno, u ovu imovinu ulozene

Beograd. - Posle visemesecnog iscekivanja i odlaganja napokon je potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic zvanicno obelodanio da ce se novi predlog zakona o deviznoj stednji naci pred poslanicima Savezne skupstine na prvom narednom zasedanju kao sto je nas list vec najavio. Posle (bar) desetak verzija koje su stalno menjane i doradjivane, radna grupa zavrsila je konacan tekst, a Savezna vlada ga je usvojila. Moze se ocekivati sa velikom izvesnoscu da zakon prodje i u parlamentu, mada treba podsetiti da su prethodnih godina sve akcije da se donese zakon o deviznoj stednji na kraju propadale, a podneti nacrti odlazili pod led.

Ovoga puta nadlezni tvrde da ce zakon o deviznoj stednji zaista biti donet i potom otpoceti isplata blokiranog novca, ali su predvidjeni uslovi po stedise i dalje nepovoljni. Usvojeno je resenje kome su se stedise svih ovih godina najvise protivile - da se dug po osnovu deponovanja devizne stednje pretvori u javni dug federacije. Drugo, rok za konacnu isplatu prilicno je dugacak - isplate pocinju od 1. jula iduce godine i to: prve godine svima (bez obzira na visinu uloga) bice isplaceno po 300 maraka, druge godine po 400, zatim po 500, pa po 700 maraka i pete godine po hiljadu maraka. Time ce, dakle, biti isplacene takozvane sitne stedise, a ostatak duga od krupnih ulagaca bice rasporedjen u 18 jednakih polugodisnjih rata.

Predlozi stedisa - odbijeni

Na primer Rajko Grahovac, predsednik jednog od brojih udruzenja deviznih stedisa kaze:

- U tako nesto mogu da poveruju samo krajnje neobavesteni ljudi jer je rec o direktnoj obmani. Sama privatizacija je dobrovoljna i za nju se prijavilo svega 20 odsto preduzeca koja mahom ne rade, pa ne mogu stvarati ni dividendu iz koje bi se nama vracali dugovi. Tim preduzecima potrebna je dokapitalizacija da bi uopste pocela da rade, tako da ovo nikako ne moze biti jedan od glavnih izvora za vracanje stednje - kaze Grahovac, uz napomenu da su predstavnici stedisa tokom razgovora sa nadleznima u Saveznoj vladi sve ovo predocavali, ali bez uspeha. "Ponudili smo im vise varijanti za revitalizaciju devizne stednje na primer tako sto bi se stare knjizice zamenile novim i moglo bi da se podize po hiljadu maraka posle sest meseci. To je uradjeno u Hrvatskoj i pokazalo se da ljudi uopste nisu podizali novac kad su se uverili da zaista mogu njime slobodno raspolagati. Ovde je taj predlog odbijen - ocigledna je namera vlasti da nam u stvari nista ne vrati", kaze Grahovac.

Vile zasticene

Kako god da se problem stare stednje odvija, bez obzira da li ce se zaista resavati ili dalje komplikovati, jedna cinjenica sasvim je jasna - elementarni uslov da se povrati iz temelja poljuljano poverenje gradjana i pocne povratak stednje u banke jeste da se prvo vrate stari dugovi. Vec godinama se govori o reanimaciji stednje kao najstabilnijeg i znacajnog izvora sredstava za banke, ali tu, pokazalo se, prazne reci vise ne pomazu. Pravilo je jos uvek da se novac drzi podalje od banaka. Nisu cak retki ni gradjani koji se raspituju da li smeju svoju ustedjevinu drzati u sefovima, odnosno, sumnjaju da li im je i tamo novac siguran.

Iz svega do sada ponudjenog proizlazi da drzava zapravo uopste nema nameru da vraca svoje dugove po osnovu devizne stednje. To potvrdjuju i nezvanicni komentari pojedinih visokih drzavnih funkcionera da su im stedise "poslednja briga". Realna opasnost od njih vlasti ne preti, a nisu joj toliko ni korisni da bi se na njih trosio deo skromnih deviznih rezervi. O prodaji vila, poslovnog prostora, automobila i ostale pokretne i nepokretne drzavne imovine nema ni govora, a upravo tu lezi izvor za isplatu para koje su, posredno, u pomenutu imovinu i ulozene.

Biljana M. Stepanovic