KAKO CE SE KONSTITUISATI PARLAMENT SRBIJE

Prvu sednicu saziva Dragan Tomic. Skupstina pocinje s radom 25. oktobra. Predsednika parlamenta moze da predlozi 30 poslanika, a bira se tajnim ili javnim glasanjem

Nov parlament Srbije mogao bi, u najboljem slucaju, da startuje vec 25. oktobra. Kada bi se strogo pridrzavale slova zakona, stranke koje su na minulim izborima osvojile poslanicke mandate trebalo bi, dotle, vec da dostave Republickoj izbornoj komisiji podatke svojih izabranika, buduci da im zakon za to ostavlja mesec dana od trenutka objavljivanja ukupnih rezultata izbora.

Za one koji kasne ostavljeno je jos pet dana o cemu ce ih obavestiti Republicka izborna komisija. Ako se ni tada ne oglase, Komisija ce mandate s njihove liste sama dodeljivati kandidatima prema njihovom redosledu. Stoga je realno ocekivati prvu sednicu Narodne skupstine pocetkom novembra koju bi, po Poslovniku, trebalo da sazove dosadasnji predsednik Dragan Tomic. Do izbora novog predsednika njom bi predsedavao najstariji narodni poslanik iz novog saziva kome bi u radu pomagao po jedan, najmladji, poslanik s cetiri izborne liste koje su dobile najveci broj poslanickih mesta, kao i sadasnji sekretar Skupstine.

Poslanici sticu prava i duznosti u Narodnoj skupstini danom verifikacije mandata, a to je Skupstina duzna da uradi na osnovu izvestaja Verifikacionog odbora kojeg prethodno bude izabrala.

Skupstina moze i odloziti verifikaciju mandata pojedinog narodnog poslanika i obavezati Republicku izbornu komisiju da proveri valjanost uverenja o njegovom izboru, koju izdaje nadlezna izborna komisija i o tome obavestava Skupstinu najkasnije u roku od osam dana. O verifikaciji spornih mandata Skupstina odlucuje posle razmatranja izvestaja RIK.

Kandidata za predsednika Skupstine moze pismeno da predlozi predsedavajucem najmanje 30 poslanika. Predsedavajuci dostavlja poslanicima sve primljene predloge koje predstavnik predlagaca ima pravo da obrazlozi. Tada se o predlogu kandidata otvara pretres, nakon cega se utvrdjuje lista kandidata. Skupstina odlucuje da li ce se glasati tajno ili javno, s tim sto poslanik moze glasati samo za jednog kandidata. Ako Skupstina odluci da se glasa javno onda se to radi prozivanjem narodnih poslanika. Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupstine rukovodi predsedavajuci kome u radu pomazu po jedan najmladji poslanik s cetiri pomenute izborne liste, po jedan predstavnik predlagaca svakog kandidata ukoliko najmladji poslanici ne pripadaju stranci koja predlaze kandidata, kao i sekretar Skupstine.

Za predsednika Skupstine je, po Poslovniku, izabran poslanik koji je dobio vecinu glasova prisutnih poslanika. Ako su predlozena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu vecinu, postupak izbora se ponavlja. Ako je, pak, predlozeno vise od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu vecinu, ponavlja se izbor izmedju dva kandidata koji su dobili najveci broj glasova, odnosno izmedju vise kandidata koja su dobila najveci jednaki broj glasova. Ako ni u drugom krugu predsednik Skupstine nije izabran, postupak se ponavlja.

Slicno je i kada se biraju potpredsednici. Po vazecem poslovniku Skupstina ima cetiri potpredsednika. Takodje najmanje 30 poslanika moze da predlozi jednog, ili vise kandidata, ali, kako se precizira, najvise do broja koji se bira. Nova skupstina bira i svog sekretara i to na isti nacin kao i predsednika, s tim sto kandidata moze da predlozi najmanje 20 poslanika.

U Narodnoj skupstini obrazuju se poslanicke grupe po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika parlamenta. Grupu cine poslanici jedne politicke stranke, druge politicke organizacije ili grupe gradjana koja ima najmanje pet poslanika, a mogu, udruzivanjem, da obrazuju poslanici stranaka ili grupa gradjana koje imaju manje od pet poslanika.

Ovim se, medjutim, ne zavrsava konstituisanje skupstine, jer sledi i obrazovanje skupstinskih radnih tela, pa, tako, poslanicke grupe predlazu clanove pojedinih odbora srazmerno broju poslanika koje imaju u parlamentu. Inace jedan poslanik moze da bude clan vise odbora. Odbor na prvoj sednici bira iz svog sastava predsednika i njegovog zamenika.

Inace, Narodna skustina je konstituisana onda kada je verifikovan mandat vise od polovine narodnih poslanika. Sudeci po dosadasnjoj praksi, to sve moze dugo da traje.

Milica Torov