JUCE U MILOCERU POCELO PETO JUGOSLOVENSKO SAVETOVANJE O FINANSIJSKIM TRZISTIMA

Djunic: "Napredak je spor, ali postoji"

Zakon o staroj deviznoj stednji na prvoj jesenjoj sednici Savezne skupstine. NBJ mora da razmislja na nov nacin i da bude nosilac transformacije bankarskog sistema

Milocer. - Privatna svojina i vracanje poverenja u finansijske institucije dva su najvaznija uslova za razvoj finansijskih trzista, istakao je juce predsednik Saveza ekonomista Crne Gore dr Veselin Vukotic, otvarajuci peto tradicionalno jugoslovensko savetovanje o finansijskim trzistima u Miloceru. On je rekao da je za ovo savetovanje pripremljeno 40 radova, a znacajno je i to da se prvi put medju autorima pojavljuje njih 15 iz Crne Gore.

Prvi se skupu od preko 300 ekonomista, bankara i drugih strucnjaka, obratio potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic. On je istakao da stanje u finansijskoj sferi nije drugacije nego u drugim ekonomskim oblastima, ali da Savezna vlada tu radi na dva koloseka. Prvi je stara devizna stednja, gde vlada trazi resenja u povezivanju privatizacije, tj. drustvenog kapitala sa vracanjem ovog duga gradjanima. "Nacrt zakona je pripremljen, Savezna vlada ce ga uskoro razmatrati i uputiti Saveznoj skupstini da ga usvoji na prvom jesenjem zasedanju".

Cetiri poruke
Mozda je posebno zanimljivo bilo izlaganje medjunarodnog strucnjaka iz Engleske Roberta Stona, koji je bio savetnik za privatizaciju vladama Madjarske, Slovenije, Bugarske, Rusije, Albanije i Crne Gore. Od jula on je savetnik za privatizaciju i nasoj Saveznoj vladi, kao i Vladi Srbije. Na osnovu svojih iskustava, on je skupu preneo cetiri poruke. Prva je da je svaka zemlja pravila greske, pa cemo ih sigurno praviti i mi. Druga je opasnost koja preti od produzavanja nekog stanja. Svako odlaganje je samo vise bolno. "Ako cekate konsenzus oko bilo koje mere, onda nikada nista necete uraditi". Treca poruka je da je od kljucnog znacaja ko ce kontrolisati trziste kapitala, a to znaci i preduzeca. I cetvrta glasi da na trzistu centralnu ulogu ima regulativa, jer ako ono nije transparentno, onda je manipulisano.

Drugi kolosek na kome radi vlada je, po recima Djunica, povratak SRJ u medjunarodne finansijske institucije. On kaze da kontakti postoje, da je napredak spor, ali da ipak postoji. Sa Londonskim klubom, kome dugujemo preko dve milijarde dolara, pregovori najbolje napreduju i iduceg meseca bi trebalo da se realizuju neki dogovori.

Govoreci o vracanju poverenja stranih i domacih investitora u nasa finansijska trzista dr Stojan Dabic je naglasio da investitori zele zdravu ekonomsku politiku. "Njima treba pruziti uveravanja da organi vlasti nece spreciti realizaciju ugovora, jer je ugovor nasa bolna tacka. Treba doneti propise koji ce omoguciti trzistima akcija da posluju efikasno i transparentno i osigurati da se potrazivanja stranih lica ne tretiraju diskriminatorski. Treba takodje poboljsati pracenje finansijskih trzista i obezbediti izvestaje o poslovanju kompanija. Na kraju, treba obezbediti finansijsku bazu za institucije koje su aktivne na trzistima akcija".

- Centralna banka mora da razmislja na nov nacin jer se bez toga ne mogu izvrsiti promene u finansijskom i bankarskom sektoru - ocenio je dr Vojin Bjelica. - Monetarna politika bi prevashodno morala da se vodi preko intervencije Narodne banke hartijama od vrednosti, a kod nas ona i dalje najvise ide na kreditne intervencije. Sada su permanentni krediti za likvidnost koji su dugorocni, sto znaci da se ne vracaju. Eskontna stopa se ne utvrdjuje na trzisni nacin, a obavezna rezerva je relativno visoka u vreme oskudice novca. I pored toga se dogadjaju apsurdi da neke banke imaju minus na racunu.

Jasna Kesic

RATKO BANOVIC, VICEGUVERNER NBJ

Devalvacije nece biti

Nema nikakve potrebe, niti ce doci do promene kursa dinara. Jos uvek u odnosu na 24. januar 1994. kada je ustanovljen novi dinar imamo potcenjenu vrednost domace valute za dva odsto. Uz to, devizne rezerve NBJ su vece nego pre cetiri godine, devizne rezerve banaka su dvostruko vece, a devizno trziste radi bez problema. Sve to bi trebalo da dovede do rasta proizvodnje, rekao je viceguverner NBJ Ratko Banovic.
On je naglasio i da u poslednje vreme imamo pozitivna kretanja u novcanoj masi, pozitivne efekte deviznih transakcija tako da se devizne rezerve zemlje povecavaju, a porastao je i obim prodaje drzavnih hartija od vrednosti - obveznica NBJ i savezne drzave. Znaci, nema nikakvog razloga i devalvacije nece biti.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /