SLOBODAN VUCETIC, SUDIJA USTAVNOG SUDA SRBIJE O PREDSTOJECEM DRUGOM KRUGU PREDSEDNICKIH IZBORA

Za uspeh drugog kruga neophodno jos vise od milion glasaca. Novi predsednicki izbori za 60 dana. Neizbor predsednika nece izazvati parlamentarnu krizu

Beograd. - S obzirom na pravno-politicke "zavrzlame" u vezi sa izborima uopste, a posebno izbora novog predsednika Republike Srbije, nije cudno da je mnogima nejasno sta predstoji u drugom krugu, odnosno posle njega u slucaju nedovoljnog odziva biraca. Ove, kao i druge varijante koje su moguce nakon 5. oktobra kada je najavljena druga etapa u izboru "prvog coveka" Srbije, za nas list tumaci Slobodan Vucevic, sudija republickog Ustavnog suda.

- Prva okolnost koja je bitna, kaze Vucetic, je da ce drugi krug biti regularan samo ako izadje vise od 50 odsto od ukupnog birackog tela. Druga, sudeci po broju dobijenih glasova dva prvoplasirana kandidata, nije realno ocekivati zakonski cenzus, tj. vise od 50 odsto biraca iz sledecih razloga: uobicajeno je da u drugi krug izlazi manje biraca (uglavnom dodatno apstiniraju oni biraci ciji kandidati nisu prosli). Kod nas bi se ovo lako moglo potvrditi, tim pre sto je rukovodstvo SPO najavilo da ta stranka nece podrzati nijednog od kandidata, kao sto to nece uciniti ni stranke koje su bojkotovale izbore u celini.

Kad je, konkretno, rec o Lilicu i Seselju i broju glasova koji su ukupno dobili, sta to prakticno znaci?

- S obzirom na to da su Lilic i Seselj zajedno dobili jedva oko dva i po miliona glasova, da bi drugi krug bio regularan, potrebno je da na glasanje izadje jos milion i sto hiljada biraca (dakle, to je onaj "ostatak" do polovine ukupnog birackog tela). To znaci da je realan neuspeh drugog kruga izbora, odnosno, realno je ocekivati da novi predsednik Srbije ne bude izabran 5. oktobra.

Kakve konsekvence slede?

- Prema Zakonu o izboru predsednika Republike (clan 9.) to zahteva ponavljanje celog izbornog postupka. To takodje znaci, za razliku od nekih pogresnih tumacenja, da novi izborni postupak podrazumeva obnavljanje celog kandidacionog postupka, tj. slobodno kandidovanje i "starih" (onih koji su vec ucestvovali) i novih predsednickih kandidata. Izbori bi se, iako ovaj Zakon ne pominje izricito rok, morali obaviti za 60 dana, jer se ovde ima primeniti opsti rok iz Ustava Srbije (clan 87.).

A do tada?

- Do novog izbora duznost predsednika obavlja predsednik Narodne skupstine kao vrsilac duznosti. Do izbora nove Skupstine to ce ciniti njen sadasnji predsednik, a kada se republicki parlament konstituise i izabere novi predsednik NS, onda ce on biti i v. d. sefa drzave. S obzirom na to da je tesko ocekivati da ce u ponovljenom izbornom ciklusu bilo ko pobediti, verovatno ce uslediti inicijativa za izmenu Zakona o izboru predsednika Republike u tom smislu sto se za drugi krug ne bi zahtevao obavezni izlazak vise od 50 odsto birackog tela. Doduse, to bi znacajno okrnjilo demokratski legitimitet predsednika Srbije, jer se podrazumeva da ga podrzava vecina kako bi se mogao smatrati "predsednikom svih gradjana", a ne izabranikom svoje partije i njenih simpatizera.

Moze li zbog eventualnog neizbora predsednika doci do parlamentarne krize?

- Ta cinjenica sama po sebi ne moze izazvati krizu ako je Narodna skupstina legitimno i legalno izabrana, a zatim izabere i vladu. Sudeci po prvim informacijama izbori su, uz jedan broj nepravilnosti, legalno sprovedeni, ali je njihova legitimnost sporna, s obzirom da izborni uslovi nisu demokratski utvrdjeni u skladu sa zahtevima Gonsalesove komisije, odnosno sporazuma izmedju vlasti i opozicije i u skladu sa evropskim standardima. Tim pre i sam zakon o povecanju izbornih jedinica sa devet na 29 kojim je izrazito favorizovana pojedinacno najjaca stranka, SPS, donet je krsenjem Poslovnika, znaci na nacin koji nije u skladu sa Ustavom.

Medjutim, neizbor predsednika u drugom krugu nece izazvati parlamentarnu krizu, pre svega zato sto ce njegovu funkciju vrsiti predsednik Narodne skupstine. Drugi razlog je to sto predsednik Srbije, s obzirom na ovlascenja Savezne vlade, Savezne skupstine i Vrhovnog saveta odbrane, po Ustavu SRJ (spoljna politika, ratno i vanredno stanje, komandovanje Vojskom Jugoslavije), sada prakticno nema nijedno znacajnije ovlascenje koje je bitno za vrsenje vlasti u Srbiji. Osim ako bi krsio savezni Ustav. Izuzetak je, naravno, bio dosadasnji predsednik Srbije koji je fakticki posedovao ogromnu vaninstitucionalnu i vanustavnu moc koja pripada federaciji, a sto nece biti slucaj sa buducim predsednikom Srbije.

Izuzev toga, preostala vazna ovlascenja koja on ima zavise od predloga vlade (na primer, predsednik Republike moze da raspusti Narodnu Skupstinu, sto se dogodilo u oktobru '93, ali samo na obrazlozen predlog vlade po clanu 89. Ustava). A vlada, kao sto vidimo, nece biti jednostranacka, sto znaci da je verovatno iza nas vreme jednopartijske dominacije u parlamentu. To je, u principu, znacajno i pozitivno za razvoj ne samo parlamentarizma, vec i za siru demokratizaciju u politickom i ekonomskom smislu.

Cak i kada je u pitanju ovakvo jacanje desnice?

- Naravno, u tom smislu trenutno je nepovoljna okolnost sto ogromnu vecinu u Narodnoj skupstini cine dve partije koje nisu sklone demokratskim promenama politickog i ekonomskog sistema. Od toga je jedna ne samo antidemokratska, nego i izrazito desnicarska. Zato je verovatno realno obnavljanje parlamentarnih izbora 1998. Jer, tesko je pretpostaviti demokratski delotvornu i stabilnu bilo kakvu koalicionu kombinaciju izmedju tri pobednicke stranke. To nikako ne znaci da nece doci do koalicionih sporazuma izmedju SPS i SPO, a mozda i izmedju radikala i SPO, ali ne verujem u njihov dug vek.

Bojana Oprijan-Ilic