NAJAVA SENDIJA BERGERA, GLAVNOG SPOLJNOPOLITICKOG SAVETNIKA AMERICKOG PREDSEDNIKA KLINTONA

Klintonov savetnik obznanio da ce SAD i zapadni saveznici iz NATO-a ostati vojno prisutni u Bosni i posle juna 1998, jer bi u protivnom neuspeh Dejtonskog sporazuma gurnuo Bosnu i Hercegovinu u novi konflikt

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Ono sto se u poslednje vreme, prilicno diskretno, nagovestava sa raznih strana americke administracije, Klintonov savetnik za spoljnu politiku Sendi Berger obznanio je preksinoc, sasvim jasno i glasno, na jednom predavanju u Vasingtonu. A, to je da ce SAD i zapadni saveznici iz NATO-a ostati vojno prisustni u Bosni ko zna jos koliko dugo posle zacrtanog roka za povlacenje Sfora od juna '98. godine, jer u protivnom - kako je upozorio predsednikov vodeci savetnik - neuspeh Dejtonskog mirovnog ugovora "gurnuo bi Bosnu i Hercegovinu, sasvim sigurno, u novi konflikt, sa opasnoscu da to dovede do jednog znatno sireg rata u jugoistocnoj Evropi".

"Ne smemo zaboraviti vazne interese koji su nas naveli da radimo na stabilnijoj i mirnijoj Bosni. Mir je poceo da hvata koren. Ali, postignuti dobici nisu neugrozivi, a da bi se oni osigurali potrebno je da medjunarodna zajednica ostane jos dugo angazovana u Bosni na odredjeni nacin" - rekao je Berger, pored ostalog, u predavanju koje je bilo pripremljeno za studente sa prestonicnog Dzordztaun univerziteta, ali mnogo vise za neke kljucne zapadnoevropske prestonice kao i ovdasnje senatore i kongresmene, poprilicno vec narogusene zbog neizvesnosti hoce li se SAD (i sto je jos vaznije: na koji nacin) angazovati sa svojom silom i posle iduceg leta na odrzanju stabilnosti Balkana i, uopste, prosirene konstrukcije Atlantskog odbrambenog saveza.

Prema Bergerovim recima, mirovni proces u Bosni doneo je znacajne rezultate u poslednje dve godine, mada je - kako je naglasio - dosad sasvim malo uradjeno u resavanju tako kljucnih problema kao sto su privodjenje u Hag optuzenih za ratne zlocine i povratak izbeglica i prognanih osoba u oblasti u kojima bi one predstavljale nacionalnu manjinu posle uspostavljanja dejtonskih granica izmedju dva entiteta u BiH.

Klintonov savetnik nije u ovom dzordztaunskom istupanju eksplicitino objavio da je americka administracija napustila dosadasnji plan o povlacenju trupa iz Bosne posle juna 1998. Sta vise, prvom reagovanju spouksmena Bele kuce Majka Mekarija culo se tim povodom da Bergerovo istupanje predstavlja "samo potvrdu vec poznate i utvrdjene americke politike u Bosni", mada za analiticara u jucerasnjem "Njujork tajmsu" sve to zajedno predstavlja "nameru administracije da parira republikancima u Kongresu koji zele da preseku dalje finansiranje vojnog prisustva u Bosni, kao i, istovremeno, pokusaj smirivanja Britanije, Nemacke i ostalih saveznika koji su saopstili Vasingtonu da ne zele da zadrze svoje trupe u Bosni bez daljeg americkog prisustva". Diplomatski kontakti na tu temu, inace, uveliko su u toku izmedju Vasingtona, Londona, Bona, Pariza a, u poslednje vreme, i Moskve.

"Niko ne zna pouzdano kakva ce situacija biti na tom terenu kroz dva meseca, a kamoli kroz tri ili cetiri meseca. Produzena americka vojna misija u Bosni zavisi, stoga, od jasnoce s kojom ce biti definisani njeni ciljevi, kao i od toga kako ce to uticati na odnose sa evropskim ucesnicima" - rekao je Berger na tu temu u preksinocnom izlaganju, ponavljajuci upozorenje o potencijalnim opasnostima od jednog "sireg ratnog sukoba u jugoistocnoj Evropi", ukoliko bi doslo do kolapsa mirovnog sporazuma iz Dejtona ("Obnavljanje i prosirenje sukoba na Balkanu umanjilo bi kredibuilitet NATO-a u kriticnom trenutku kad se ovaj savez priprema za prijem novih clanova i za svoje nove misije. To bi dovelo u pitanje i americko liderstvo u Evropi, sa obiljnim posledicama po na nas narod i ostale slobodoljubive ljude sirom sveta").