SAVET NATO ODLOZIO ODLUKU O REDUKCIJI MIROVNIH SNAGA U BOSNI

Opredeljivanje izmedju tri opcije koje su ponudili generalstabovi "sesnaestorice", odlozeno najverovatnije za novembar ove godine. Embargo sa teme "sta posle Sfor" bice skinut, medjutim, vec na sastanku ministara odbrane naredne sedmice u Mastrihtu

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Zbog nestabilne i neizvesne situacije, Sfor, do daljeg, ostaje u Bosni u punom sastavu. Savet NATO odlozio je juce, najverovatnije za novembar ove godine, opredeljivanje izmedju tri opcije koje su, za naredni period bosanske misije Sfor, ponudili sefovi generalstabova atlantske "sesnaestorice." Prvom od tih opcija predvidja se zadrzavanje sadasnjeg obima angazovanih snaga, bez ikakvih ogranicenja, tj. rokova, a najverovatnije do isteka mandata Sfor, u junu 1998. Drugom opcijom je ponudjena manja redukcija sadasnjeg kontingenta, a trecom njegovo znatno smanjivanje i prelazak iz faze "stabilizacije" u fazu "odvracanja". Poslednja od ponudjenih opcija je, inace, predvidjena originalnim planom misije Sfor usvojenim u novembru prosle godine, ali se stvarnost - kako priznaju u atlantskim diplomatskim krugovima - "nije razvijala u skladu sa (optimistickim) vojnim planovima", te je iste neophodno adaptirati postojecim okolnostima. A okolnosti su, kako je juce zakljucio Savet NATO, fluidne, nestabilne i krajnje neizvesne... te Sfor, do daljeg, ostaje u sadasnjem sastavu od oko 35.000 vojnika.

Od okolnosti koje zahtevaju nesmanjeni vojni potencijal medjunarodnih Stabilizacionih snaga, u atlantskim diplomatskim krugovima navode: nuznost pune implementacije rezultata nedavnih lokalnih izbora u Bosni; "nesvrsene poslove" na prestrukturiranju i demokratizaciji policije, "disciplinovanju" medija i onemogucavanju javnog delovanja optuzenih za ratne zlocine; te krizu u Republici Srpskoj i eventualne parlamentarne izbore u njoj, o kojima odluku treba da donese OEBS. Od te odluke i zahteva koji ce OEBS uputiti NATO, zavisice sudbina dodatnih sest bataljona koji su u Bosnu upuceni uoci lokalnih izbora. Ukoliko se oceni da je prisustvo tih oko 3.000 vojnika neophodno za stvaranje "bezbednosnog okruzenja" za izbore u srpskom entitetu, obustavilo bi se njihovo planirano povlacenje u maticne baze.

S obzirom na delikatnost politicke debate koja se - o trajanju mandata Sfor - vodi u pojedinim atlantskim prestonicama, a narocito u Vasingtonu, jucerasnju odluku o zadrzavanju sadasnjeg obima angazovanih snaga u diplomatskim krugovima NATO radje definisu kao "odlaganje odluke o (njihovoj) redukciji". Svejedno da li doneta ili odlozena, jucerasnja odluka je samo najnoviji u nizu nagovestaja da NATO i medjunarodna zajednica ne nameravaju da se tek tako "spakuju i odu" iz Bosne u skladu sa "voznim redom", tj. vojnim planovima, nezavisno od okolnosti na terenu. Na to su, ove sedmice, nedvosmisleno upozorili najpre generalni sekretar NATO, Havijer Solana, koji je u ponedeljak priznao da mu je "nezamislivo da se svi spakuju i odu", te da "ne moze da zamisli da ce Sjedinjene Drzave, ili bilo koja od angazovanih zemalja, otici iz Bosne..." po isteku sadasnjeg mandata Sfor. Slicno je, dan posle njega, nagovestio i Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, Sandi Berger, upozoravajuci da ono sto je do sada u Bosni ostvareno "nije nepovratno", te da ce obezbedjivanje uspeha Dejtonskih sporazuma zahtevati "neku vrstu angazovanja medjunarodne zajednice... za jos prilicno vreme".

Embargo sa delikatne teme "sta posle Sfor" ce, najverovatnije, biti skinut naredne sedmice, na neformalnom jesenjem sastanku ministara odbrane atlantske "sesnaestorice", koji ce se 1. i 2. oktobra odrzati u Mastrihtu, u Holandiji. Na proslogodisnjem takvom sastanku u norveskom gradu Bergenu, ministri odbrane "sesnaestorice" su prvi put otvorili tada podjednako delikatnu temu "sta posle Ifor" i nalozili vojnim stabovima da razrade nekoliko opcija, medju kojima su se politicari kasnije opredelili Stabilizacione snage (Sfor) sa osamnaestomesecnim mandatom. Slicno ce se, najavljuju u atlantskim diplomatskim krugovima, dogoditi i sledece sedmice u Mastrihtu, s tim sto bi ovog puta moglo da bude reci ne samo o angazovanju NATO na mukotrpnom ali neizbeznom gradjenju "Dejtonske Bosne", vec i o dugorocnoj strategiji zapadnog saveza na stvaranju sireg okvira bezbednosti i stabilnost citavog podrucja bivse Jugoslavije. To bi, prema ideji koju generalni sekretar Solana upravo "testira" u atlantskim prestonicama, ukljucivalo i neku vrstu "prikljucka" tih zemalja Partnerstvu za mir i drugim programima saradnje koje je NATO poslednjih godina uspesno razvio sa svojim nekadasnjim suparnicima.