INTERVJU: GARABET TAVITJAN, BUBNJAR

Svuda ima opstrukcije pa i u Makedoniji gde vlada Vlatkov klan, koji je svoj monopol bazirao na nacionalnoj osnovi. On i njegov brat povezali su se s ministrima, prave filmove i veoma malo ostavljaju prostora za druge. Kako sada da zaboravim na to i da sam prvi put u studio usao u Novom Sadu i tu snimio prvu plocu. Politiku zato ostavljam politicarima. Ko god nas iz Srbije bude zvao, doci cemo i obecavam da ce to biti dobar koncert, kaze Tavitjan

Nenad Jovicevic

Kada se 1977. na tadasnjoj jugo-rok sceni pojavila grupa "Leb i sol", vec tada su muzicki kriticari skrenuli paznju na izuzetnog bubnjara Garabeta Tavitjana. Pre toga njegove palice su bile u sluzbi malo poznate grupe "Breg" i tada je vec stekao epitet najboljeg bubnjara Makedonije. "Leb i sol" ga je, po mnogima, izdigao na mesto prvog sviraca na udaraljakama u prethodnoj Jugoslaviji. Jer, Garo, za razliku od mnogih, pored klavira i gitare, svira na bubnjevima. Nakon desetak godina ponovo je dosao u Novi Sad, grad njegove pune afirmacije, ali ovoga puta bez "Leb i sol" vec sa svojim bendom "Garo Paramecijum".

- Kao i prvi put kada sam pre dve decenije dosao u Novi Sad, tako se i sada osecam jer ovaj grad za mene ima posebnu muzicku magiju, koja mi daje volju za rad. To sto sam sada ovo sto jesam "kriv" je i Novi Sad i Studio "M" koji cu pamtiti dok sam ziv. Najverovatnije cemo opet doci da sviramo ovde jer ovakve publike nema nigde. Ovi ljudi su oduvek bili naklonjeni dzez roku i to posebno obavezuje.

- Da li je "Garo Paramecijum" tvoja konacna tacka na kraju recenice koja se zove "Leb i sol"?

- "Leb i sol" je bila jedna institucija u kojoj smo svi radili i u koju smo svi ulagali svoj maksimum. Da smo radili dobro, dokaz su snimci koji su ostali. Ali to je zavrseno i svako od nas je krenuo svojim putem. Sto se mene tice, ta prica je negde iza mene, ali sam zapoceo novu s "Garo Paramecijum" bendom ali i sa solo projektima.

- U medjuvremenu si napravio dva ziva studijska albuma.

- Pored toga snimio sam i video kasetu kojom sam obelezio tridesetogodisnjicu svog muzickog rada. Mojim solo CD-om bio sam predstavnik Makedonije na ovogodisnjem Festivalu u Montreu. Radi se o konceptualnom projektu na kome sam naslikao ritmove Balkana. Odsviran je iskljucivo na udarackim instrumentima pa sam cak i klavir upotrebio na taj nacin, odnosno udarao sam po zicama. Vec sam dobio nekoliko poziva da to izveden i na nekim drugim festivalima. Nadam se da cu to prikazati i jugoslovenskoj publici. Naravno da bih voleo da se, pored Novog Sada, "Guro Paramecijum" cuje i vidi i u Beogradu, Nisu... Raduje me da sam nastupio na prvom Novosadskom letnjem rok festivalu pored Bajage, "Corbe", Ramba Amadeusa i drugih.

- Sta se trenutno desava na makedonskoj rok i dzez rok sceni?

- Nova vremena donela su i nove grupe koje uglavnom sviraju dzez rok kao, na primer, Anastazija. Novi bendovi tako brzo dodju i prodju u Makedoniji da ih je tesko i popamtiti. Kao da izgustiraju muziku i posvete se necem drugom. Medjutim, sada se kod nas polako pravi jedna stabilna muzicka scena na duge staze koja bi trebalo da da kvalitet. Kao jedan od pionira makedonskog dzez roka, ja dajem svoj doprinos svojim iskustvom ali i novim projektima. Zelja nam je da se sto vise otvorimo jer ljude interesuje dobra muzika bez obzira odakle ona dolazi. To je jedan od efikasnih nacina da Makedonija ne bude samo mala zemlja na jugu Balkana.

- Primetno je da su makedonske grupe cesce nastupale po drugim zemljama nego u sadasnjoj Jugoslaviji.

- Svuda ima opstrukcije pa i u Makedoniji gde vlada Vlatkov klan, koji je svoj monopol bazirao na nacionalnoj osnovi. On i njegov brat povezali su se s ministrimima, prave filmove i veoma malo ostavljaju prostora za druge. Mislim da tako nesto mlade ne zanima. Mladi hoce nove vizije, nova poznanstva, a toga nema ako se zatvoris u svoje uskonacionalne okvire. Oni hoce lovu. Teskoca je i u tome sto u Makedoniji nemamo menadzere koji bi nas dovodili u Srbiju a i slaba je komunikacija u samoj zemlji.

- Ipak, tvoja muzika je bila predstavnik Makedonije u Montreu?

- U pravu si, ali to je bila ona mala rupa za nekog drugog. Eto, dogodilo se da je bio presudan kvalitet a ne da li ili ne podrzavamo trenutnu politiku. Ja sam punu popularnost stekao u Jugoslaviji, odnosno Srbiji. Kako sada da zaboravim na to i da sam prvi put u studio usao u Novom Sadu i tu snimio prvu plocu. Politiku zato ostavljam politicarima. Ko god nas iz Srbije bude zvao, doci cemo i obecavam da ce to biti dobar koncert.

- Da li si imao tremu nakon toliko godina da sviras pred Novosadjanima i to, po prvi put, kao kompletan autor?

- Svakako da sam imao tremu kao i kada sam prvi put dosao ovde ali se to, nadam se, nije osetilo na bini. Jer, kad muzika krene, onda samo postoji zvuk i nista vise. S druge strane, nikada nisam bio egoista pa mi ni uloga lidera u bendu ne znaci mnogo. Jednostavno, to neko mora da bude. Sada sam to ja i moje iskustvo, ali to je sve. Moje su kompozicije, ali muzika kada je izvodim na sceni pripada svim clanovima benda. Jer, dobra muzika se pravi samo timskim radom s dobrim muzicarima. Nadmoc ne donosi stimulaciju.

- Da li ces nastaviti u pravcu kojim si se predstavio u Montreu ili ce to ipak biti vise u okviru sadasnjeg ili nekog drugog benda?

- Radicu i jedno i drugo jer se uveliko razlikuju ali se ne potiru. Ovo sto sam radio za Montre program je koji trazi poseban prostor, posebnu atmosferu. To je koncept u kome dominiraju udaraljke s raznim efektima koji se opet na njima i prave. Ima puno apstraktnog u svemu tome. To je moj trenuni maksimum i verujem da je to muzika narednog veka.