PRVE EVROPSKE ANALIZE IZBORNIH REZULTATA U SRBIJI

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U drugom krugu predsednickih izbora, biraci u Srbiji ce se - po oceni evropskih komentatora - suociti sa "depresivnim izborom". Na jednoj strani socijalista Lilic, kojeg evropski mediji opisuju kao "brkatoidnu marionetu" i "glas svoga gospodara"; a na drugoj radikal Seselj, opisan od istih kao populista, demagog, ekstremni nacionalista i, ukratko, fasista. Biraci ce, po jednima, biti prinudjeni da biraju "manje zlo", dok ce po drugima to biti "izbor izmedju kuge i kolere". Preovladjujuca procena je da ce iz svega najvise profitirati predsednik Milosevic, kojem ishod nedeljnih izbora osigurava "konsolidovanje licne vlasti do narednog veka". U prilog tome, po komentatoru briselskog "Soara", deluje cak i Seseljev uspeh; obezbedjuje mu, naime, "idealno strasilo", koje ce Milosevicu pomoci da obnovi svoj u prilicnoj meri poljuljani status "garanta regionalne stabilnosti" u zapadnim diplomatskim kancelarijama.

Takvo misljenje, medjutim, ne deli diplomata jedne od zemalja-clanica Kontakt grupe s kojim smo juce, tim povodom, razgovarali. Po njegovoj oceni, nedeljni izbori su dodatno ucvrstili vec rasprostranjeno uverenje da se sa Srbijom, u doglednoj buducnosti, ne moze racunati kao sa potencijalno stabilizirajucim faktorom na Balkanu. Prema njegovoj analizi, uspon ultranacionalista i ocito slabljenje demokratskih snaga - koje "vise ne predstavljaju koherentan politicki element" - "ne otvara nikakvu perspektivu za politicko i ekonomsko prestrukturiranje drustva i vodi Srbiju u jos dublju izolaciju, sa produzenom privrednom stagnacijom i neresenim problemima na Kosovu i Sandzaku, u Vojvodini i Crnoj Gori". Po njemu, "najdramaticnija indicija" ishoda nedeljnih izbora jeste da ce se "nastaviti proces fragmentacije drustva", te da, u perspektivi, "nema izgleda za ekonomsku i socijalnu reformu i obnovu, niti za samoodrzivu politicku stabilnost Srbije i SR Jugoslavije". A nestabilna Srbija i Jugoslavija, zakljucuje nas sagovornik, ne mogu da budu faktor stabilnosti u regionu, sto ce se neminovno odraziti i na "specificnu tezinu" onih njihovih lidera koji pretenduju na ulogu "garanta regionalne stabilnosti".