MALI INTERES GRKA ZA IZBORE U SRBIJI

"Koga zanima Srbija i izbori, kada se tamo sve zna unapred", reci su grckog novinara zamoljenog da prokomentarise zasto su grcki mediji "hladni" prema toj temi, a izvestaji o njoj tek na samom kraju medjunarodno-politickih rubrika

Slobodan Markovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Atine

U utorak, kada se manje-vise znalo kakav je konacan rezultat, grcki radio i televizija tu temu nisu cak ni uvrstili u emisije, a stampa se uglavnom oslonila na izvestaje zapadnih agencija. Zakljucak u vecini je da ishod izbora ukazuje na zabrinjavajuce jacanje nacionalista koje udaljava Srbiju od demokratizacije i drugih evropskih tokova.

Jedini komentar povodom izbora objavljen je u listu umerene levice "Elefterotipija" koji i inace najostrije kritikuje srpsku vlast. List procenjuje da vladajuci socijalisti nece moci da formiraju samostalnu vladu, nego ce morati da sklope savez sa Seseljvim radikalima ili Draskovicevim SPO. Zato ce, pise grcki list, "u postojecoj zaostrenosti drustveno-ekonomskih problema, vlada biti nestabilna, a politicki sukobi jaci" nego ranije.

"Elefterotipija" u komentaru postavlja i pitanja o tome "mogu li visestranacki izbori biti odrzavani u jednopartijskim uslovima?" i "moze li se u uslovima jednopartijske kontrole drzave, privrede (podrzavljene i privatizovane) i medija, u uslovima kontrole sindikata i citavog drustva, istinski izraziti narodna volja?" Autor nudi i odgovor: "Na kraju 20. veka Srbijom dominira totalitarni govor kojim manipulise Milosevicev mehanizam, dok drustvo, gradjani i demokratija ostaju u mraku. Na kraju veka, Srbija jos uvek trazi mogucnost slobodnog izrazavanja narodne volje i elementarno ucvrscivanje pravne drzave koju davi jednostranacka vlast. Daleko od demokratije i slobode, Srbija ostaje pustinja u Evropi, uz opasnost destabilizacije balkanskog prostora", stoji u zakljucku komentara "Elefterotipije".

Na istoj liniji je i uticajni konzervativni atinski list "Katimerini" koji smatra da ce se Milosevicevi socijalisti "naci pred krajnje nepozeljnom "koabitacijom francuskog tipa". A u drugoj varijanti, "u slucaju da SPO odluci da saradjuje sa nacionalistom Vojislavom Seseljom, Srbija ce steci vladu ekstremnih nacionalista i monarhista, koja ce ugroziti politicku buducnost Slobodana Milosevica i imati nepredvidive posledice po buducnost Srbije".

Grcki mediji najvise insistiraju upravo na toj temi -na dogovorima o podeli vlasti, od kojih zavisi i sudbina drugog kruga predsednickih izbora. Prema dnevniku "Eksusija", bliskom privredno-politickom establismentu, "socijalisti ostaju prva snaga, ali deluju osetno oslabljeni" jer su "nacionalisti Vojislava Seselja zabelezili neocekivan uspon i uzdigli se u prvu opozicionu silu, dok Vuk Draskovic moze biti gubitnik izbora, medjutim, postao je glavni regulator post-izbornog razvoja dogadjaja".

"Eksusija" smatra da je predsednickim kandidatima Zoranu Lilicu i Vojislavu Seselju u drugom krugu "u svakom slucaju potrebna Draskoviceva podrska". Kalkulacija lista ima podvarijante: "Ukoliko Draskovic odluci da ne podrzi nijednog od dvojice kandidata... tada treba smatrati svrsenom stvari da ce doci do politicke krize zbog toga sto ce se tesko obezbediti procenat izlaska glasaca potreban za izbor predsednika republike (50%)".

Ako nova vlada bude koaliciona, "socijalisti i nacionalisti ce zatraziti Draskovicevu podrsku za izbor predsednika Republike, naravno, dajuci mu znacajne stvari u zamenu za to. Draskovic bi tesko odbio takav predlog zbog toga sto ima politicke ambicije, i, posto je uspon nacionalista cinjenica, on bi tesko ostao na margini politicke scene cekajuci da oproba srecu na sledecim predsednickim izborima kroz cetiri godine".

Isti list jos ocenjuje da rezultati nedeljnih izbora potvrdjuju "cinjenicu da je vecina izbornog tela Srbije, dajuci glas Seseljevim nacionalistima i SPO-u, glasala protiv bivsih komunista a sadasnjih socijalista, koji ostanak na vlasti iskljucivo duguju izbornom zakonu i odsustvu kosovskih Albanaca sa izbora. S druge strane, uspon nacionalista koji su iskoristili raspad opozicione koalicije Zajedno, pokazuje da je Srbija jos daleko od puta ka evropskoj integraciji i demokratskim reformama".