KINA PODRZALA HRVATSKU ZALBU HASKOM TRIBUNALU

Hrvatska i kineska vlada smatraju da Haski tribunal ne moze da suverenim drzavama i njihovim funkcionerima izdaje pravno obavezujuce naloge pod pretnjom kazne

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Uprkos silnim naporima da se distancira od "Istoka" i odrekne komunisticke proslosti, Hrvatska je jedinog saveznika u svojoj borbi za odbranu drzavne suverenosti od "nasrtljivosti" Haskog tribunala... nasla u dalekoistocnoj i komunistickoj Kini. "Nas i Kineza milijardu i po!" - ironicno je primetio jedan od hrvatskih izvestaca iz Haga, nakon uvida u podneske koje su - na temu ovlascenja Tribunala u odnosu na suverene drzave - Zalbenom vecu podnele vlade pet drzava: NR Kine, Holandije, Norveske, Kanade i Novog Zelanda. Jedino je kineska vlada, naime, u potpunosti podrzala stavove iz hrvatske zalbe, o kojoj je u ponedeljak vodjena javna rasprava pred drugostepenim vecem Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju.

Bas kao i hrvatska, i kineska vlada, naime, smatra da Tribunal ne moze da suverenim drzavama i njihovim funkcionerima izdaje pravno obavezujuce naloge pod pretnjom kazne. Bas kao i hrvatska, i kineska vlada, dalje, smatra da je Tribunal - izdavanjem takvih naloga vladi u Zagrebu i njenom ministru odbrane - prekoracio ovlascenja iz rezolucije 827 Saveta bezbednosti (kojom je Tribunal osnovan), kao i ona iz Statuta kojim ga je podario njegov osnivac. Bas kao i hrvatska, i kineska vlada je, konacno, misljenja da Tribunal nije ovlascen da presudjuje da li neka drzava ispunjava ili ne svoje obaveze saradnje sa Medjunarodnim krivicnim sudom, vec da takvu "presudu", i eventualnu kaznu, moze da izrekne samo Savet bezbednosti. Zanimljivo je, medjutim, da uprkos takvoj podudarnosti stavova, ni hrvatski predstavnici ni njihovi americki pravni savetnici nisu tokom celodnevne rasprave pred Zalbenim vecem ni u jednom trenutku potegli argument podrske koja im je upucena iz Pekinga. Nije, valjda, da im jedini saveznik... nije po volji?

Za razliku od hrvatske i kineske, ostale vlade koje su se odazvale pozivu Zalbenog veca da se u svojstvu "amicus curiae", tj. "prijatelja suda", ukljuce u raspravu o ovlascenjima Tribunala u odnosu na suverene drzave, smatraju da je Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju i te kako ovlascen da vladama i njihovim zvanicnicima izdaje obavezujuce naloge za dostavljanje dokaza. Ta ovlascenja, po oceni vlada Norveske, Holandije, Kanade i Novog Zelanda, proisticu kako iz izricitih stavova rezolucije Saveta bezbednosti o osnivanju Tribunala i nedvosmislenih formulacija njegovih dokumenata - Statuta i Pravila postupka - tako i iz teorije o "implicitnoj (ili podrazumevajucoj) moci" koja je prihvacena u medjunarodnom pravu, a po kojoj se pomenuti dokumenti i norme moraju interpretirati tako da omoguce efikasno obavljanje misije koja je poverena Medjunarodnom krivicnom sudu za bivsu Jugoslaviju. Podrazumeva se, navodi se u zajednickom podnesku vlada Kanade i Novog Zelanda, da je "poveravajuci mu odredjene funkcije, duznosti i odgovornosti, Savet bezbednosti obdario Tribunal neophodnim ovlascenjima za efikasno obavljanje tih funkcija." A u to, svakako, spadaju i ovlascenja za pribavljanje dokaznog materijala, neophodnog za ostvarivanje sustine njegovog mandata: prosudjivanje o krivici ili nevinosti optuzenih za najteza krsenja medjunaronog humanitarnog prava, izvrsena na prostorima bivse Jugoslavije.

Pored toga sto smatraju da Tribunal ima pravo da drzavama i njihovim funkcionerima izdaje obavezujuce naloge za dostavljanje dokaza, vlade pomenute cetiri zemlje - za razliku od hrvatske i kineske - smatraju da oni kojima je takav zahtev upucen ne mogu da ga odbiju zaklanjajuci se argumentima "nacionalne bezbednosti." Mogu, naravno, da potegnu takav argument, ali je na njima teret dokazivanja - pred Sudom, na zatvorenoj raspravi - da bi dostavljanje trazenih dokumenata zaista ugrozilo nacionalnu bezbednost.

Zagreb i Peking, medjutim, smatraju da Sud nije nadlezan da prosudjuje o interesima nacionalne bezbednosti suverenih drzava, vec da to, eventualno, moze da ucini samo Savet bezbednosti.

Svi se, manje vise, slazu da sankcije drzavama moze da izrekne samo Savet bezbednosti - nakon sto ga Tribunal formalno obavesti da neka drzava nije postupila po obavezujucem nalogu. Vlada Holandije, medjutim, ide nesto dalje i izrazava bojazan da bi efikasnost Tribunala mogla da bude ogranicena ukoliko bi on u svakoj situaciji zavisio iskljucivo od mera Saveta bezbednosti u odnosu na drzave u "prekrsaju". Vlada u Hagu, naime, smatra da bi bilo "pozeljno" da se ustanovi novo pravilo - slicno onom koje postoji za pojedince u slucajevima "nepostovanja Suda" - kojim bi se Tribunalu omogucilo da novcano ili na druge nacine kaznjava drzave koje ne postupe po obavezujucem nalogu. U tom smislu, holandska vlada predlaze da se od Saveta bezbednosti zatrazi da se formalni izjasni da li, u ostvarivanju svog mandata, Tribunal moze da izrice globe ili druge sankcije drzavama koje ne izvrse njegove zahteve i naloge.