AMERICKA VIDJENJA POSTIZBORNE SITUACIJE U SRBIJI I PREDIZBORNIH PRILIKA U REPUBLICI SRPSKOJ

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Ako citate vasingtonski "Post", "Los Andjeles tajms", cikaski "Tribjun" i njima slicne - i ako vas, naravno, uopste zanimaju njihovi tekstovi o izborima u tamo nekoj Srbiji - zakljucicete da je Miloseviceva levica, voljom biraca, ojacala svoju politicku poziciju na tom delu brdovitog Balkana.

"Njujork tajms", medjutim, za svoju klijentelu ima drugaciji pristup ovom nasem najnovijem "biti il' ne biti". Sudeci, naime, prema izvestaju iz Beograda vodeceg americkog dnevnika (izvestaju zasnovanom na agencijskim informacijama), nedeljno izjasnjavanje glasaca "vratilo je unazad" skazaljke na satu Miloseviceve vlasti u Srbiji. "Tajms" u ovom tekstu, inace, govori o tome kako je Miloseviceva SPS ostala bez ocekivane vecine na izborima za savezni jugoslovenski parlament (?), sto pokazuje - na radost nas, obicnih novinskih smrtnika - da i urednistvo tako uglednog svetskog lista moze da ima, sto bi se reklo, jedan slab dan. I to ne samo kad je rec o pomenutom faktografskom promasaju, vec i o proceni koja potom sledi da ce sad glavne opozicione partije u Srbiji - SRS i SPO - udruziti svoje poslanicke snage i formirati koaliciju koja ce zaustaviti socijaliste u njihovom daljem prodoru'?

"Savez izmedju radikala i promonarhistickog g. Draskovica oterao bi socijaliste u opoziciju i ugrozio politicku buducnost g. Milosevica. Ovakva koalicija, kombinovana sa usahlom podrskom g. Milosevicu u Crnoj Gori, ucinila bi njegovu poziciju jos nesigurnijom" - konstatuje se na tu temu u jucerasnjem izvestaju njujorskog "Tajmsa", uz zakljucak da ce Milosevic biti prinudjen da sad krene u borbu protiv Seselja za saveznistvo sa Draskovicevim SPO, "kako bi obezbedio vecinu u parlamentu i sprecio time opasnost od glasanja o poverenju njemu kao sefu drzave."

Za razliku od "Njujork tajmsa", vasingtonski "Post" rezimira u jucerasnjoj analizi iz Beograda da su socijalisti lojalni Slobodanu Milosevicu i radikali Vojislava Seselja izisli kao "veliki pobednici nedeljnih parlamentarnih i skupstinskih izbora u Srbiji". S druge strane, posto je SPS ostala bez apsolutne vecine i u ovom skupstinskom sazivu, prestonicni dnevnik predvidja Milosevicevo uspostavljanje saveza sa Seseljem ili Draskovicem i tim povodom konstatuje sledece:

"Premda se cini da ce srpski parlament biti duboko podeljen, vrlo je izvesno da ce ostati neprijateljski raspolozen prema bazicnim demokratskim i trzisnim reformama, koje su Srbiji neophodne. Izbori su isto tako jos jednom potvrdili da Jugoslavija, koju sacinjavaju dominantna Srbija i znatno manja republika Crna Gora, i dalje ne uspeva da drzi korak sa svojim, Zapadu priklonjenim, susedima u istocnoj Evropi.

Izborni rezultati, predstavljali su, takodje, ozbiljan korak unazad za demokratsku opoziciju u Srbiji, koja je prosle zime izgledala pobednicki tokom svojih protestnih marseva. Jedan od glavnih opozicionih lidera, Vuk Draskovic, zavrsio je kao daleki treci u predsednickom nadmetanju, a i njegov SPO zavrsio je kao treci u skupstinskoj trci. Drugi vodeci opozicioni lider, gradonacelnik Beograda Zoran Djindjic, predvodio je izborni bojkot za koji se cini da je pretrpeo neuspeh i koji je, kao takav - prema nekim procenama - cak pomogao Milosevicu".

"Vasington post" zakljucuje ovu beogradsku analizu da bi ishod skupstinskih izbora mogao da ojaca Milosevicevu poziciju u daljem pregovarackom rvanju sa Zapadom. Ta procena podupire se sledecim argumentima: a) Miloseviceva partija, SPS, iskazala se ponovo kao najjaca politicka snaga u Srbiji; b) Uspeh preko svih ocekivanja Vojislava Seselja, "srpske verzije Vladimira Zirinovskog", posluzice Milosevicu kao osnova za upozorenje Zapadu - ukoliko mu se ne pruzi trazena podrska i pomoc - da bi alternativa mogla da bude gora, mnogo gora od ovoga sto se sad ima u Srbiji.

O opasnosti od daljeg prodora ultranacionalizma u Srbiji govori se i u jucerasnjem izvestaju "Vasington tajmsa" iz Beograda. "Po prvi put u deset godina, otkako je Slobodan Milosevic preuzeo vlast u Srbiji, njegovi socijalisti prinudjeni su na drugi krug predsednickih izbora, i to protiv kandidata koji je veci nacionalista nego sam Milosevic", kaze se na tu temu u ovom tekstu prestonickog glasila republikanaca, uz procenu da i, pored ovog radikalskog izazova, Seselj nece imati ozbiljnu sansu da pobedi bezbojnog Lilica 5. oktobra, jer ce, kako navodi, "vecina sledbenika demokratske opozicije koji su u nedelju bojkotovali izbore, ovog puta glasati za kandidata SPS opredeljujuci se time za manje od dva zla s kojima se suocava Srbija".

Pored ove analize srpskih izbora, u Americi se od ponedeljka ponovo uveliko pominju i izbori u jednom od dva entiteta dejtonske Bosne i Hercegovine. S primetnim zadovoljstvom, naime, u Vasingtonu je juce potvrdjeno da se Rusija prakticno vise ne protivi odluci Biljane Plavsic za odrzavanje, sredinom oktobra, vanrednih parlamentarnih izbora u Republici Srpskoj - sto je odluka koja je vec dobila snaznu podrsku Klintonove administracije kao potez kojim ce se "otvoriti put ka prevazilazenju sadasnje konfrontacije i borbe za vlast medju bosanskim Srbima".

Prema izjavi savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuce Sendija Bergera, prilikom ponedeljnickog susreta u Njujorku Bila Klintona i Jevgenija Primakova, ruski ministar inostranih poslova preneo je americkom predsedniku poruku o spremnosti Moskve da se u Republici Srpskoj "podrze oni koji podrzavaju dejtonski mirovni sporazum".

Kako se objasnjava u Vasingotnu, okoncana rezervisanost Rusije prema Plavsickinoj izbornoj inicijativi predstavljace znacajan podstrek mirovnom procesu u Bosni, za koji se konstatuje da je zapao u ozbiljnu krizu zbog opstrukcije rukovodstva sa Pala u sprovodjenju nekih od kljucnih odredbi sporazuma iz Dejtona. O pripremama za vanredne skupstinske izbore u Republici Srpskoj i ostalim aktuelnim pitanjima mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini bice posvecen danasnji ministarski sastanak Kontakt grupe u Njujorku kome ce predsedavati americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt.