GOVOR PREDSEDNIKA SAD NA OTVARANJU 52. ZASEDANJA GENERALNE SKUPSTINE UN

Pored ove inicijative, americki predsednik je najavio da ce uskoro pozvati Senat da ratifikuje sporazum o zabrani eksperimenata nuklearnim naoruzanjem. Ocekuje se i debata o krizi u Jugoslaviji, koju ce Milan Milutinovic moci samo da slusa

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Sve cemo uciniti da izidju pred lice pravde oni koji su optuzeni za najteze zlocine protiv covecnosti" - objavio je americki predsednik Bil Klinton u jucerasnjem izlaganju kojim je otvorena debata na 52. zasedanju Generalne skupstine UN, najavljujuci americku inicijativu za formiranje stalnog medjunarodnog tribunala za ratne zlocine (prakticno, institucionalizovanje sadasnjeg Haskog suda, uspostavljenog da bi se sudilo optuzenim za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji i Ruandi).

Po peti put otkako je dosao na celo najmocnije sile sveta, Klinton se juce pojavio na jesenjoj svecanosti kojom se obelezava pocetak nove diplomatske sezone u svetskom parlamentu. Za razliku od ranijih istupanja, medjutim, jucerasnji Klintonov govor bio je sveden na desetak minuta - ali i njih, kao takvih, dovoljnih da bi se najavile neke znacajne akcije koje SAD pripremaju na najsiroj medjunarodnoj sceni.

Pored pomenute inicijative za uspostavljanje stalnog tribunala za ratne zlocine (koji bi, prema americkom planu, trebalo da zazivi pre 2000. godine), Klinton je najavio da ce uskoro pozvati Senat da ratifikuje sporazum o zabrani eksperimenata nuklearnim naoruzanjem - sporazum koji je juce nazvao "najduze vodjenom pregovarackom bitkom i najteze izvojevanom pobedom u borbi za kontrolu naoruzanja".

"Ovaj sporazum pomocice da se nuklearne sile sprece u razvijanju jos savrsenijeg i jos opasnijeg nuklearnog naoruzanja. Istovremeno, njime ce se smanjiti mogucnost da se ostale zemlje domognu tog naoruzanja" - rekao je americki predsednik tim povodom, potvrdjujuci da ce uskoro proslediti na usvajanje zakonodavcima na Kapitol hilu ovaj dokument, koji ima nemalo protivnika medju vladajucim republikancima, cime, kao takav, dobija priliku da bude povod za jos jednu od ozbiljnijih konfrontacija koje se ocekujuci predstojecem periodu na relacijama izmedju Kongresa i Bele kuce.

Pored sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani eksperimenata nuklearnim oruzjem, Klinton je juce najavio da ce od Kongresa zatraziti da se pre isteka ove godine regulisu americka dugovanja UN, koja se - prema vasingtonskoj racunici - nalaze na domak od jedne milijarde dolara, dok se u Njujorku od SAD zvanicno potrazuje skoro 1,6 milijardi dolara. Bilo kako bilo, u kuloarima svetske organizacije od juce je vrlo primetno iscekivanje da ce pitanje ovog nagomilanog americkog duga uskoro prestati da opterecuje odnose UN sa SAD, s tim sto ce to, istovremeno, otvoriti i prolaz Klintonovoj inicijativi (zvanicno promovisanoj u jucerasnjem govoru) da Nemacka i Japan dobiju mesto stalnih clanova Saveta bezbednosti, a da se Latinskoj Americi, Africi i Aziji dodeli jos po jedno mesto medju onim tzv. rotirajucim clanovima izvrsnog tela svetske oragnizacije ciji mandat traje po dve godine,

Klintonovim uvodnim izlaganjem, inace, juce je i zvanicno pocela debata na 52. redovnom zasedanju Generalne skupstine Ujedinjenih nacija - debata u kojoj se moze ocekivati da ce i te kako biti pominjana kriza u bivsoj Jugoslaviji, ali u kojoj nece moci da ucestvuje i zemlja koja pretenduje na zvanje naslednika te bivse SFR Jugoslavije.

Sef jugodiplomatije Milan Milutinovic - shodno praksi koju su beogradske vlasti uspostavile posle zavodjenja medjunarodnih sankcija, '92. godine - boravice sledecih desetak dana u Njujorku i pratice u svojstvu posmatraca pocetak debate u svetskom parlamentu. Zbog zamrznutog statusa preostale Jugoslavije u svetskoj organizaciji, medjutim, ministar Milutinovic imace pristup u zgradu UN - ali ne dalje od salona za goste i delegate iz kojeg moze da se posmatra TV prenos debate iz generalne asambleje.

Odlukom Saveta bezbednosti od maja '92. godine, naime, federacija Srbije i Crne Gore iskljucena je iz rada OUN, a to zamrznuto clanstvo ostalo je na snazi i posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog ugovora o Bosni, preko tzv. "spoljnog zida" medjunarodnih sankcija, cije se uklanjanje moze ocekivati tek kad vlasti u Beogradu budu ispunile niz poznatih preduslova, koje je postavila Amerika podrzana Evropskom unijom.