POMERANJE KURSA NA CRNOM TRZISTU NIJE UTICALO NA KRUPNE DEVIZNE TRANSAKCIJE

Kretanje kursa na crnom trzistu jedino jos interesuje ovaj isfrustrirani i isprepadani narod, koji se boji poskupljenja, kaze jedan bankar. Krupan biznis preselio se u trgovinu berzanskim robama

- Sad se lepo videlo da se ovaj rezim dobro "zacementirao" i politicki i finansijski - nikad nije bio jaci i price o kursu dinara sada su deplasirane, posto je to "sitna boranija" - ovako je reagovao jedan krupni izvoznik kad smo ga pitali da nam prognozira kretanje deviznog kursa posle izbora. Juce je, naime, marka na ulicnom crnom trzistu vredela 3,8 dinara za otkup i cetiri dinara za prodaju deviza, mada se mogla kupiti i nesto jeftinije.

Opet je u pitanju bila samo "ulicna igranka", tvrdi nas sagovornik, dok se u krupnim poslovima neko vece pomeranje kursa nije dogodilo - bankari su racunali da su napravili dobar posao ako su uspeli da prodaju marku po 3,7 do 3,8 dinara. Dinari koji su pred izbore isplaceni za penzije i plate otisli su na ulicu i izazvali blagi rast kursa, ali ni tamo nije doslo do nekog velikog prometa.

Ovaj izvoznik predvidja skori pad cene marke na prethodni nivo od 3,6 do 3,7 dinara, posto vlast ima devizni priliv kojim ce "pokrivati" kurs i sad je definitivno jasno da nece u skorije vreme ekonomski propasti. Ovu tvrdnju podupire podatkom da vec od Nove godine treba da stigne ostatak novca od prodaje dela PTT Srbije, a pored toga sklopljeni su jos neki poslovi o investiranju u Srbiju. Kad ponestane para, prodavace se dalje, vlast je vec spremila dva-tri dzokera koje drzi "u rukavu".

Povoljno po vlast je i to sto se ne otplacuju dospeli inostrani dugovi, i upravo zato rezim i ne zuri da normalizuje odnose sa MMF-om i ostalim finansijskim organizacijama. Kad do normalizacije dodje, smatra ovaj biznismen, otvorice se vrata za dobijanje novih kredita, ali ce poceti da se otplacuju i dugovi. Sada odliva deviza nema, krupan uvoz cvrsto kontrolise drzava, a izvoz je, kaze on, uprkos suprotnim tvrdnjama, ipak krenuo. Nije to neki spektakularni rast, ali deviznog priliva po osnovu izvoza ipak ima.

Za bankare i biznismene sada vise uopste nije interesantno bavljenje deviznim transakcijama, na kojima se ranije dobro zaradjivalo, kaze jedan ovdasnji bankar. Tu se vise niti gubi niti dobija veliki novac, zarade i gubici preselili su se na trgovinu berzanskim robama, na primer cementom. Pojedinci su uspeli dobro da zarade na konverzijama maraka u dolare i obrnuto, a domaci kurs definitivno je, za krupan biznis prevazidjena tema. "To jos jedino interesuje ovaj isprepadani i isfrustrirani narod, koji se boji poskupljenja", kaze ovaj bankar.

Ukoliko se ove procene pokazu kao tacne, vec ovih dana moze se ocekivati blagi pad cene deviza, odnosno vracanje na predjasnji nivo, ali je samo pitanje na koji nacin, sa tehnicke strane, ce se to obaviti - bankari strepe, ali ne mogu da veruju da ce se obavezna rezerva, koja vec sada iznosi 20 odsto, dalje povecavati "mada je svasta moguce". Zanimljivo je da poslednjih dana vec nema dovoljno novca u pojedinim ekspoziturama banaka za isplatu prispelih penzija. To bi mozda moglo dati za pravo tvrdnjama da ce novac koji je prethodno emitovan i pusten u opticaj, sada biti povucen. Izbori su prosli, po vlast povoljno, tako da sada moze ponovo da se vrati na stari obicaj po kome penzije, plate iz budzeta i razna socijalna davanja mogu kasniti po vise meseci. Gotovo svi "prognozeri" buduceg kretanja kursa dinara skrecu paznju na dosadasnje iskustvo, da ni logicne, niti ekonomski zasnovane prognoze u nasem slucaju uopste ne moraju da se pokazu kao tacne.

B. M. Stepanovic