JAVNA RASPRAVA PRED ZALBENIM VECEM MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA ZA BIVSU JUGOSLAVIJU

Hrvatska ublazava ton osporavanja Tribunala

Predstavnik Hrvatske, dr Ivan Simonovic, neocekivano ali izricito, priznao da je Haski sud nadlezan da drzavama izdaje obavezujuce naloge za dostavljanje dokumenata

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Hrvatska je juce, neocekivano ali izricito, priznala da haski Tribunal ima ovlascenja da suverenim drzavama izdaje obavezujuce naloge za dostavljanje dokumenata. Sta vise, u zakljucku svoje izjave pred Zalbenim vecem, predstavnik Hrvatske je pozvao Savet bezbednosti da pojaca pritisak na drzave koje ne izvrsavaju obavezu efektivne saradnje s Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju. Po recima dr Ivana Simunovica, stalnog predstavnika Hrvatske u Ujedinjenim nacijama, u tome je "kljuc efikasnosti Tribunala" i u tome ce Tribunal "nastaviti da uziva punu podrsku Republike Hrvatske".

Po oceni glavnog tuzioca Medjunarodnog krivicnog suda, Luize Arbur, to je "novi stav Hrvatske", koji ona "prvi put cuje". Taj novi stav, medjutim, ne znaci da je Hrvatska odustala od zalbe na odluku prvostepenog Pretresnog veca, kojom je vladi u Zagrebu i njenom ministru odbrane Gojku Susku nalozeno da - pod pretnjom kazne - dostave odredjena dokumenta relevantna za sudjenje generalu Blaskicu.

Zalba zbog forme

O toj zalbi je juce vodjena javna rasprava pred drugostepenim, Zalbenim vecem haskog Tribunala, kojim predsedava Italijan Kaseze, a cine ga jos sudije Li iz Kine, Karibi-Vajt iz Nigerije, Stiven iz Australije i Vora iz Malezije. Hrvatska se, barem na prvi pogled, zali samo na formu u kojoj je njenoj vladi i pomenutom ministru upucen zahtev za dostavljanje dokumenata koji se odnose na ulogu Hrvatske Vojske u svojevremenom sukobu u centralnoj Bosni. Taj zahtev je, naime, upucen u formi tzv. supene (subpoena), sto ce reci pod pretnjom kazne, a Hrvatska smatra da Tribunal nema ovlascenja i moc da preti suverenim drzavama i njihovim zvanicnicima. Takvi nalozi pod pretnjom kazne, istakao je juce dr Simunovic, su "pravno neosnovani", "logicki nedosledni" i "politicki neprihvativi". Njima se, smatra hrvatski predstavnik, krse osnovni principi medjunarodnog prava: "Princip drzavne suverenosti i suverene jednakosti medju drzavama". Medjutim, odupiruci se pisanoj formi zahteva, Simunovic je istovremeno priznao kako je nesumnjivo da Tribunal "jeste nadlezan da drzavama izdaje obavezujuce naloge za dostavljanje dokumenata" i ukazao da se Hrvatska ne odrice obaveze da takve naloge izvrsi, uzimajuci u obzir "izvesna ogranicenja nacionalne sigurnosti".

Da se, ipak, ne radi samo o formi, niti o semantickom sporu oko interpretacije pojma "supena", Zalbenom vecu je ukazala glavni tuzilac, Luiz Arbur. Ona je podsetila na istorijat odbijanja Hrvatske da dostavi Sudu trazene dokumente. Mesec dana nakon sto je 15. januara ove godine izdat sporni nalog pod pretnjom kazne, Hrvatska je - podsetila je Arbur - trazila da se on suspenduje, obecavajuci da ce dokumente predati "normalnim putem", tj. u saradnji s Tribunalom. Od tada je proslo sedam meseci, a tuzilastvo je tek pre cetiri dana dobilo pismo iz Zagreba u kojem se navodi da su neki od trazenih dokumenata "pronadjeni", da bi juce ujutro - 45 minuta pred pocetak rasprave - tuzilastvu bio predat manji broj tih dokumenata. Do danas, istakla je takodje Arbur, Hrvatska nije precizirala koje od trazenih dokumenata ne moze da preda zbog razloga nacionalne bezbednosti.

Obavezujuci nalog

Arbur je, takodje, osporila tvrdnju hrvatskih predstavnika i njihovih americkih pravnih savetnika da se tuzilastvo - zahtevom za dokumentima hrvatskog Ministarstva odbrane - upustilo u "tipicnu ekspediciju pecanja", sto ce reci da je trazilo dokumente za koje ne zna ni sta sadrze ni da li postoje... u nadi da ce u njima vec naci nesto sto ce iskoristiti u slucaju Blaskic. Trazeni dokumenti su, istakla je Arbur, i te kako relevantni za dokazivanje medjunarodnog karaktera konflikta u centralnoj Bosni, tj. ucesca Hrvatske Vojske u njemu, kao i za dokazivanje komandne odgovornosti koja je pripisana generalu Blaskicu.

Sto se, pak, forme naloga za dostavljanje dokaza - odnosno pojma "supena", tj. "pod kaznom" - tice, tuzilastvo nema nista protiv da ga Zalbeno vece, ukoliko oceni da je "neprikladan", zameni nekim drugim terminom, pod uslovom da on odrazi sustinu. A sustina je, po njoj, da se radi o obavezujucem nalogu koji, jasno, podrazumeva i sankcije u slucaju da se ne izvrsi. Barem sto se toga tice, nema spora izmedju zalioca i tuzioca. I Hrvatska i hasko tuzilastvo, naime, smatraju da je jedini "pravni lek" kojim Tribunal raspolaze u odnosu na suverene drzave - prijava Savetu bezbednosti. A Savet bezbednosti moze da "drzavi u prekrsaju" izrekne sankcije koje su mu na raspolaganju: od izraza "zaljenja" ili "osude" (sto je dosad pet puta ucinio u odgovoru na pisma kojima ga je predsednik Tribunala obavestio o "prekrsajima" SR Jugoslavije, Hrvatske i Republike Srpske), do nekih tezih ekonomskih, politickih ili cak vojnih sankcija, za kojima - barem kada je o neizvrsavanju obaveza prema Tribunalu rec - do sada jos nije posegao.