Jeftina trgovina

Marica Vukovic

Samo vrhunski cinik moze traziti zahvalnost od onoga kome posle dve godine vraca mali deo duga uz obecanje da ce, mozda, i ostatak stici za koju godinu. Republicka vlada upravo je to, dva dana uoci izbora, saljuci im postare, trazila od penzionera. Oprastajuci im umanjenje od sest odsto na prvom delu julskog ceka, koje im je sledilo na osnovu zakonskog uskladjivanja penzija i plata, velikodusno je priznala da na taj nacin penzionerima pocinje da vraca "veliki dug".

Vise od dve godine Vlada Mirka Marjanovica nije ni pokusala da se potrudi da oko 1.200.000 penzionera na vreme primi svoj cek. Pored toga sto je stalno dugovala po nekoliko redovnih penzija priznala je da je nezakonito vise od godinu dana umanjivala penzionerska primanja. Uz to priznanje obavezala se da ce dug vratiti najkasnije do avgusta ove godine. U medjuvremenu je dug narastao na dve i po penzije, a ni dinar nije obezbedjen za njegovu isplatu. I onda se desava cudo. Para nema, a dug se ipak vraca.

Vestim tempiranjem republicke Vlade i rukovodstva Penzionog fonda u izbornom mesecu na adresu penzionera treba da stignu tri ceka s jednom i po penzijom. Kupci penzionerskih glasova ne zadovoljavaju se samo stampanjem cekova bez pokrica ( penziona kasa je u minusu od nekoliko milijardi dinara) nego ne prezaju ni od krsenja zakona. Do sada nije zabelezen slucaj da se izbegla primena propisa koji predvidjaju da se penzije uskladjuju s kretanjem prosecnih zarada zaposlenih. Ta uobicajena metodologija uvazavana je cak i u mesecima kad su penzioneri ziveli od pola penzije, a drzava bila njihov duznik.

Providnost ove namestaljke toliko je ocigledna da ni oni koji su je smislili ne sumnjaju da ce cak i slepcu bosti oci. Jedva da se sitnisem moze nazvati oprostenih sest procenata u odnosu na dve i po duznicke penzije. Pitanje je samo da li je pogresna racunica da se i sitnisem moze dobro pazariti ili je pazar vec napravljen, a sve ovo je tek predstava za posmatrace. Skoro da je izvesno da ce da ce izbornih krugova jos biti, ali nadajmo se, ne i onih koji pristaju na jeftinu prodaju.