Jezive ispovesti o likvidaciji Srba u Hrvatskoj

Pod komandom najvisih duznosnika i visokih politickih funkcionera?

Bajramovic je svoju najsveziju ispovest poceo sa septembrom 1991. godine kada je jedinica Tomislava Mercepa stigla na gospicko ratiste. "Za Gospic je vredela naredba - etnicki ocistiti", izjavio je Bajramovic. "Ubili smo direktora poste, bolnice, restorana i ko zna koje druge osobe. Ubojstva su izvodjena metkom u celo, jer nismo imali vremena. Ponavljam, iz vrhovnistva je stigla naredba da se smanji postotak Srba u Gospicu

Milan Bunjac
dopisnik "Nase Borbe" iz Zagreba

Nakon petogodisnjeg cutanja i zataskavanja u hrvatskoj javnosti je ponovo otvoren "Slucaj Pakracka poljana". Jeziva i mracna ispovest Mire Bajramovica za splitski "Feral tribjun", "Kako smo ubijali u Pakrackoj poljani" posluzila je kao povod drzavnom tuziocu da pokrene, odnosno obnovi istragu nad Bajramovicem i trojicom njegovih saboraca Suljicem, Mikolom i Hodakom koji su se tokom 1991. godine borili pod zapovednistvom Tomislava Mercepa. Ova cetvorka dobro je poznata hrvatskom pravosudju i donekle javnosti zbog pocinjenih pljacki, otmica i ubistava na bojistima od zapadne Slavonije do Like i Dalmacije.

Protiv njih i jos trojice "mercepovaca" krivicne prijave su podignute jos pocetkom 1992. godine. Tada su osumnjiceni za likvidaciju dvanaestorice ljudi ciji su lesevi pronadjeni u podrumu jedne kuce u zapadnoslavonskom selu Bujavice. Prema tadasnjoj Bajramovicevoj ispovesti i novinskim napisima zrtve su bile vezane bodljikavom zicom, postreljane rafalima iz automatskog oruzja, a zatim su na njih bacene rucne bombe. Radi se o Srbima koji nisu ziveli u tom podrucju, a po stanju u kome su lesevi pronadjeni prilikom otkopavanja i rekonstrukcijom dogadjaja, utvrdjeno je da se ne radi o stradanju u ratnim dejstvima. Izmedju ostalih tada su identifikovana tela Milosa Ivosevica, Marka Grujica i Radeta Pejica koji su kindapovani u zagrebackom naselju Rudez i odvedeni u Pakracku poljanu gde su brutalno likvidirani u noci izmedju 11. i 12. novembra 1991. godine.

Metak u celo

Prilikom istrage o tom dogadjaju 1992. u policijskoj obradi upravo je Bajramovic priznao da je pocinio ova zlodela i preuzeo licnu odgovornost. Tada je priznao i neka druga "dela" za koja nije bio ni osumnjicen. Te jeseni, prema vlastitom priznanju, obucen u policijsku uniformu pretresao je s jednim svojim drugom stan Stevana Obrenovica u Zagrebu, zaplenio mu pistolj i 9.700 DEM, odveo ga najpre u Mercepovu bazu na zagrebackom velesajmu, a zatim u Pakracku poljanu. Sinisa Rimac, Igor Mikola i Munib Suljic u tadasnjoj istrazi su optuzeni za ubistvo Mihajla Zeca, njegove supruge i 12-godisnje devojcice, a navodno, su i priznali da su pocinili taj tezak zlocin. No, ta priznanja su, kako se ispostavilo, izdvojena iz sudskog spisa zbog proceduralne greske - saslusanjima nisu prisustvovali advokati osumnjicenih zbog cega priznanja u daljem sudskom postupku nisu bila pravno valjana. Zbog nedostatka dokaza postupak protiv njih je obustavljen, iako istraga nije zavrsena, a svi osumnjiceni pusteni su iz pritvora. Na citav slucaj "padala je prasina" punih pet godina, sve dok ga nedavno svojom pricom u "Feral tribjunu" nije "provetrio" sam Miro Bajramovic.

Bajramovic je svoju najsveziju ispovest poceo sa septembrom 1991. godine kada je jedinica Tomislava Mercepa stigla na gospicko ratiste. "Za Gospic je vredela naredba - etnicki ocistiti", izjavio je Bajramovic. "Ubili smo direktora poste, bolnice, restorana i ko zna koje druge osobe. Ubojstva su izvodjena metkom u celo, jer nismo imali vremena. Ponavljam, iz vrhovnistva je stigla naredba da se smanji postotak Srba u Gospicu. Isli smo i u Slano cetiri puta, a likvidirano je 13 osoba, svi su bili Srbi. Od njih 13, ja sam ubio osam". "O svemu tome znao je Tomislav Mercep, ali i Ivan Vekic, tadasnji ministar unutrasnjih poslova, a danas advokat u Samoboru", posebno je podvukao u svojoj ispovesti za "Feral tribjun".

Zastita svedoka

No, vec istog dana kada se "Feral tribjun" pojavio u prodaji doslo je do burnih reakcija koje se nastavljaju i potpuno je neizvesno gde ce se istraga zaustaviti i ko ce sve od prozvanih biti izlozen hrvatskom pravosudju i sudu zgrozene javnosti. Bajramovic, naime, u svojoj ispovesti spominje imena onih ljudi koji su pre pet godina vec bili osumnjiceni, ali je sada progovorio i o odgovornosti Tomislava Mercepa, komandanta dobrovoljacke jedinice koja je 1991. bila i formalno u sastavu MUP-a. Mercep je vec za vreme spomenute istrage, medjutim, bio postavljen za savetnika ministra unutrasnjih poslova, kasnije ga je predsednik Tudjman svojim dekretom imenovao za saborskog zastupnika, a primio je i nekoliko visokih odlikovanja za zasluge u domovinskom ratu. Bajramovic zatim spominje i tadasnjeg ministra policije, koji je, prema njegovoj prici, bio upoznat s nekim dogadjajima, a pojedina hapsenja i likvidacije je licno inicirao.

Prvi je reagovao drzavni tuzilac i po njegovom nalogu istog dana pohapsena su vec pomenuta cetvorica "mercepovaca". No, hapsenju ove cetvorke prethodilo je upozoravajuce pismo hrvatskog helsinskog odbora adresirano na predsednika Tudjmana i Haski tribunal. Zbog toga je neizvesno da li je tuzilac reagovao na Bajramovicevu pricu u "Feral tribjunu" ili na dopis Ivana Zvonimira Cicka, predsednika ove nevladine organizacije koja se bori za postovanje ljudskih prava, koji je i sam pod istragom zbog sirenja laznih vesti i uznemiravanja javnosti.

- S obzirom na cinjenicu da je gospodin Bajramovic vrlo detaljno ispricao dogadjanja tokom rata, koja se bez ikakve sumnje, podvode pod krivicno zakonodavstvo Republike Hrvatske, a prema Statutu Haskog suda pod ratne zlocine, zahtevamo od Vas da gospodinu Bajramovicu i njegovoj obitelji pruzite punu zastitu. Naime, na kraju svog intervjua gospodin najavljuje mogucnost odmazde njegovih bivsih saboraca. Kako Bajramovic navodi i neke cinjenice koje bi mogle ugroziti i osobe koje su obavljale, ili obavljaju vrlo visoke funkcije u hrvatskoj vlasti, Helsinski odbor trazi od Vas da licno ulozite sav autoritet vlasti kako bi zastitili Bajramovica, ne samo kao potencijalnog svedoka u domacim i haskim sudjenjima, vec i kao moguceg optuzenika - navodi se, izmedju ostalog, u Cickovom apelu koji je predsedniku Tudjmanu dostavljen samo nekoliko sati nakon objavljivanja Bajramoviceve price u "Feral tribjunu".

Bajramovic je, dakle, uhapsen istog dana kada je pustio u opticaj svoju morbidnu ratnu pricu u kojoj priznaje i vlastita zlodela. Da li je, kao sto se u delu drzavotvornih medija pokusalo protumaciti, samo "prolupao" i spada u domen psihijatrije, a ne pravosudja, ili je mozda hrvatsko pravosudje, zbog pritisaka iz Haga, trebalo javno podsetiti na nezavrsenu istragu o Pakrackoj poljani, pa se zbog toga krenulo s "najtanjeg kraja". Kompletna dokumentacija o ovom slucaju se, prema pisanju nezavisnih listova "Nacionala" i "Globusa" vec nalazi u Hagu sto dodatno mistifikuje motive Bajramovicevog javnog istupa. Bajramovic je, nakon "Oluje" smesten na srpsko imanje u banijskom selu Dodosi gde je kretanje ograniceno, a policijski nadzor znatno intenzivniji nego u drugim podrucjima, pa je, prema pojedinim novinskim analiticarima, malo verovatno da se tek prosvercovao na javnu scenu. Pojavile su se sumnje da je njegova ispovest spontana, odnosno pretpostavke da je sve isprovocirano i izrezirano. Ipak je malo verovatno da ce ovoga puta bilo kakvo zataskavanje biti moguce. Slucaj je detaljno predstavljen sirokoj javnosti, a okosnica Bajramoviceve price je jasna i nepobitna. Nedvosmisleno je, naime, da je bio pripadnik Mercepove jedinice, odnosno u sastavu MUP-a, te da je ta jedinica u Pakrackoj poljani, Zagrebu, Lici... pocinila velike zlocine nad civilima, gradjanima Hrvatske - srpske nacionalnosti.

Optuzbe protiv Seksa
Oglasio se i Anto Nobilo, advokat i branilac Tihomira Blaskica, bivsi zamenik Okruznog javnog tuzioca. Nobilo je poslednjih dana dao vise intervjua i izjava kroz koje provejava njegova ocena da je bio politicki blokiran, jer su svi konci bili vezani za kancelariju drzavnog tuzioca u kojoj je, prilikom prvog otvaranja "slucaja Pakracka poljana" sedeo Vladimir Seks. Zanimljivo je da je za oslobadjanje "mercepovaca" iz zatvora 1992. Seksa optuzio i Josip Manolic, u to vreme sef sluzbe za zastitu drzavnog poretka i nezvanicno drugi covek u tadasnjoj hrvatskoj hijerarhiji. Da li se i na Seksa odnosi Tudjmanova poruka "nikoga necemo stititi", videce se uskoro, ali upravo tu mogucnost najavljuje inace dobro obavesteni "Globus".

Tudjman znao za likvidacije

Za sada je uhapseno samo nekoliko osoba iz Bajramoviceve price, njegovi saucesnici i izvrsioci teskih krivicnih dela. Najnizi rang. Da li se iza toga krije politicka volja, ili namera, da se definitivno i do kraja razresi "slucaj Mercep", ili je sve rezultat velikih pritisaka s medjunarodne scene. Sada je svejedno, jer kako tvrdi "Globus", Bajramoviceva ispovest bila je povod nizu dramaticnijih sastanaka na najvisem drzavnom nivou. Navodno je iz predsednikovog ureda poslata poruka "da se nikoga ne sme stititi, ali da se, isto tako, nikome i ne pakira". Da li se ta poruka odnosi samo na pohapsene "branitelje domovine" i njihovog bivseg neposrednog predvodnika Tomislava Mercepa, odnosno, da li je adresirana samo drzavnom pravosudju, ili i odredjenim visokim politickim krugovima? Bilo kako bilo, ponovo otvoren, ovaj slucaj podstakao je pojedine bivse i aktuelne aktere iz visokog hrvatskog politickog i drzavnog miljea da progovore i iznesu svoja vidjenja.

Dve nedelje nakon direktnih i indirektnih prozivki, objavljivanja Bajramoviceve price i njegove konstatacije da istrazni sudija 1992. nije insistirao na detaljima i pojedinostima, oglasio se i Vladimir Seks. On je u intervjuu "Vjesniku" optuzio svoje zamenike Nobila i Rubesu da su pocinili temeljne greske u proceduri zbog kojih je 1992. postupak protiv "Mercepovaca" obustavljen. Posebno je istakao da su i njega kao drzavnog tuzioca obmanjivali, jer je jedan njegov zamenik u izvestaju naveo da su dokazi optuzbe veoma labavi, da se radi uglavnom o indicijama i da je gotovo nemoguce dokazati bilo kome od osumnjicenih da je pocinio ubistvo. Manulicu je javno "spocitao" za zataskavanje zlocina u Gospicu, jer je, tvrdi Seks, samo on kao sef obavestajne sluzbe mogao spreciti da slucaj dodje na obradu drzavnom tuziocu.

- Istragu o Pakrackoj poljani pre pet godina pokrenuo je upravo drzavni vrh, predsednik i tadasnji ministar unutrasnjih poslova Ivan Vekic. No, istraga je bila zaustavljena u jednom momentu pre nego sto je i okoncana. Okrivljeni su oslobodjeni i pusteni iz zatvora na inicijativu drzavnog odvjetnika Vladimira Seksa bez cije saglasnosti se procedura sudski nije mogla okoncati, odgovorio mu je Manulic veoma konkretno u svom intervjuu nedeljniku "Tjednik". Manulic upozorava da je o Pakrackoj poljani i likvidaciji porodice Zec predsednik Tudjman bio detaljno obavesten, te da je zahtevao da se sve rascisti i krivci izvedu pred sud. Ovo zanimljivo Manulicevo svedocenje u korist predsednika Tudjmana i bivseg ministra policije Ivana Vekica protumaceno je u pojedinim medijima kao pokusaj da se citav slucaj stavi pod kontrolu i da se zaustavi negde na nivou Tomislava Mercepa. No, da li ce se u tome i uspeti, tek treba da se vidi.

So na ranu
Bajramovic zatim pripoveda kako je ubijen brcani par Zec i njihova cerka, kako je kindapovana, silovana i likvidirana Marina Nuic, a u najsvezijoj prici govori i o brojnim drugim otmicama, likvidacijama, te o razradjenoj tehnologiji mucenja i torture nad srpskim ratnim zarobljenicima u Gospicu i Pakrackoj poljani. "Zatvorenike smo drzali u podrumu osnovne skole, a kada ih je bilo vise onda bismo ih stavljali i u ucionice. Za njih su najgore bile noci, kada smo ih operativno obradjivali, a to je znacilo da smo pokusali pronaci najbolji nacin da im nanesemo sto vecu bol, kako bi sto vise priznali. Najbolji nacin je da palite zatvorenika plamenom iz plinske boce, a onda ga polijete octom, a to radite uglavnom po genitalijama i ocima. Zatim, postoji mali induktor, poljski telefon, pa Srbina prikljucis na to. Rec je o istosmernoj struji koja ne moze ubiti, ali stvara neugodan osecaj. Zatvorenicima smo u guzicu znali gurati petozilni kabl i to bi im ostavili po nekoliko sati da ne mogu sesti. Otvarane su rane po kojima je posipana so ili ocat, uglavnom nismo dopustali da prestanu krvariti", opisuje ove dogadjaje u Pakrackoj poljani Miro Bajramovic.