Portret: Zoran Gajic, trener jugoslovenske odbojkaske reprezentacije

Za Zorana Gajica slobodno moze da se kaze da je mag jugo-odbojke. To sto on to ne priznaje je njegovo pravo i njegova etika. U to su se uverili brojni strucnjaci, ali i totalni laici, koji su preko noci postali zaljubljenici odbojke, tog sporta za 21. vek

Petar Stanisic

Cuda se ne dogadjaju tri puta. Ako je bilo onih koji su osvojenu bronzanu medalju na Evropskom sampionatu u Atini smatrali cudom, ako su "neverne tome" smatrali "bronzu" iz Atlante super-cudom, ako je bronzana medalja sa Svetskog kupa u Tokiju imala blagi ukus cuda - "srebro" iz Den Bosa i Ajndhovena najveci je uspeh odbojkasa u poluvekovnoj istoriji i jedan od najvecih uspeha jugoslovenskog sporta. To vise nije cudo. To je slatko-gorka realnost. Kako je ko dozivljava.

Svetski i evropski sampion Italija porazena je i ponizena. Slicno su prosli Slovacka, Nemacka i Francuska. Grci su prezadovoljni sto su dobili od "jugovica" citav set na poklon. Jedino su Rusi trijumfovali nad "plavom cetom". Doduse - dva izgubljena seta na razliku ne ulaze u odbojkasku istoriju. Semafor je ovoga puta bio neumoljiv - 0:3 za "plave" (u poenima 38:46). U tim trenucima (a bilo je to vec prvog dana) za vecinu ljubitelja odbojke - "plave ladje" su potonule.

Na srecu jedan covek, po cijim partiturama se "svira" "plavi" evropski hit nije gubio ni veru ni nadu. Verovao je u svoje momke, koji su mu uzvratili punom merom. Jedini su koji su "vanzemaljcima" Holandjanima uspeli da otrgnu jedan set i gotovo tokom citave utakmice budu rival dostojan evropskog finala. Taj covek zove se Zoran Gajic, prvi trener jugoslovenske reprezentacije i strateg svih trijumfa iz Atine, Atlante i Ajndhovena. Sudbina je htela da se medalje iskuju u gradovima cija imena pocinju na slovo "A". Kako je 1999. godine prvenstvo Evrope u Becu vreme je da se pod "B" osvoji - zlato!

Meteorski uspon

A, gde je tu Zoran Gajic, koga smatraju magom sa carobnim stapicem? On jedva da je pomenut u dosadasnjim novinskim redovima. E, on je bas tu. Ne priznaje da je mag i da ima carobni stapic. Odgovorno tvrdi da je samo delic jednog izuzetno sposobnog i stabilnog organizma u kome se tacno zna "ko kosi, a ko vodu nosi". Igraci su "najveci krivci", jer su razbili jugoslovenski kompleks i pruzali najbolje partije kad je to bilo najteze. Tu je i strucni stab u kome pored Gajica disu jednim "dahom" - drugi trener Jovica Cvetkovic, Dragan Mihajlovic, Aleksandar Pocekovic i lekar Ljuban Martinovic, selektor Lazar Grozdanovic. Tu su i predsednik OSJ Aleksandar Boricic, generalni sekretar Slobodan Milosevic, potpredsednik Nenad Golijanin i "crnci" Dragutin Cuk i Sonja Moro... Mnogo je neprospavanih noci da bi se ostvarili bar minimalni uslovi za pripreme, avionske karte i druge troskove.

Sada je to prijatno-neprijatna proslost. Medjutim, od slave se ne zivi. Vicesampioni Evrope vec u decembru igraju na kvalifikacionom turniru u Atini za odlazak na Svetsko prvenstvo u Japanu 1998. godine. Protivnici, sve samo "medaljasi" - Grcka, Svedska i Francuska. U sportu, vise nego u zivotu, nije vazno sta si uradio juce, vazno je sta ces da uradis sutra.

S puno pompe objavile su novine da je Zoran Gajic posle uspesne karijere u Grckoj spakovao kofere i vratio se da preuzme jugoslovensku odbojkasku reprezentaciju. Tacnije, da nastavi tamo gde je stao. Doduse, rec je rec, ali Zoran nije postao profesionalac 27. juna ove godine - kako se "belezi" u novinama. Videvsi u kakvoj se situaciji nalazi Odbojkaski savez Jugoslavije utanacio je s predsednikom Boricicem da se dogovore kad sve prodje i kad se smire svi finansijski talasi. A, oni su vise nego burni. Procitasmo da je OSJ u ovom trenutku duzan 200.000 dolara. Od tapsanja i lepih reci bole i ledja i glava, a od besparice otpadaju "usi".

Mogao je Zoran da se prihvati treniranja grcke reprezentacije s kojom bi sigurno osvojio neko bolje mesto nego sto je "fenjer" na Prvenstvu Evrope. Odbio je i debele sveznjeve "zelenih" i pored ozbiljnih i vise nego prihvatljivih ponuda celnika grcke Odbojkaske federacije. Rekao je istorijsko - NE. Ponovo je, na srecu, uplovio u jugoslovenske odbojkaske amaterske vode da ostvari najveci uspeh: SREBRNU MEDALJU evropskih prvenstava. A, plata i nagrade - kako padne i kad padne!

Nadajmo se da ce se klima promeniti i da ce odlicja zazvecati pravim zvucima i probuditi uspavane savesti onih koji od tih medalja izvlace i najvece koristi.

Vodio je Zoran Gajic juniorsku reprezentaciju Jugoslavije na Svetsko prvenstvo u Kairu, 1991. godine. "Plavi" su bili oko desetog mesta i u secanju mu je vise ostao podatak da je Goran Vujevic zakasnio dva dana, jer je izgubio pasos, nego plasman za zaborav. Izgleda da se "istorija" ponavlja. Pred utakmicu protiv Bugarske u Sofiji Goranu je istekao pasos, a na jedvite jade dobio ga je pred odlazak u Holandiju, u kojoj je bio jedan od nasih najboljih igraca.

Upijao je na pocetku karijere od svih koji su o odbojci znali vise od njega. Ne moze da zaboravi magistra Srdjana Ilica, koji ga je dobro izbrusio pred pocetak treninga u Omoljici sto nema prozivnik, plan i program treninga. Tu je i Aca Zavisic, ali i Lesek Doros, izvanredan trener i jos veci odbojkaski diplomata i direktor. Saveti Lazara Grozdanovica (i docnijeg saborca i saputnika u svim bitkama) bili su mu i te kako dragoceni.

Ispod leda - vulkan

Bilo je tuznih poraza (a bice ih i ubuduce). U najtuznije spadaju dva protiv Rusije. Tokom kvalifikacija za Olimpijske igre u Kopenhagenu vodili su "plavi" sa 2:1 u setovima i 14:12 u poenima. Nasim greskama izgubili smo set, a zatim i utakmicu i morali na popravni. Rusima smo dvostrukom pobedom na Olimpijadi to vratili, a poraz (bolan) iz Den Bosa tek treba da se vrati.

Kaze se da je najsladja pobeda - ona poslednja. Slatka je ta pobeda nad Francuskom koja nam je donela "srebro", ali je jos sladja bila nad olimpijskim pobednikom iz Barselone, Brazilom. Jugoslavija je pobedom od 3:2 usla u veliku cetvorku svetske odbojke u Atlanti. I, kad je osvojena bronzana medalja "led" se sa "Gajinog" lica istopio i proradio je pravi vulkan od radosti.

Gest decenije nacinio je Zoran Gajic na prvenstvu Evrope u Atini. U cetvrtom setu, kod vodjstva "plavih" od 2:1 protiv Grcke uveo je u igru tri rezervna igraca. To je bio potez kao kada bi fudbalski trener zamenio cak sest igraca. Na parket su usli Rajko Jokanovic, Djordje Djuric i Djula Mester, a izisli su Nikola Grbic, kapiten Dejan Brdjovic i Zarko Petrovic. Grcki novinari su povikali: "Pa, on je lud"! Drugi su komentarisali: "Utakmica je prodata"... "Gajic igra poker", tvrdili smo ni sami ne verujuci u to.

Rezerve su zaigrale izvanredno. Djordje Djuric je od 17 dobijenih lopti iskoristio cak 16. Domacin je porazen, a publika je razocarano napustila dvoranu i do kraja prvenstva veci deo nije se ni vratio.

"Da li igrate poker"?, upitali smo ga na konferenciji za novinare. "Ne samo da igram nego nikad ne gubim", samouvereno je odgovorio Gajic.

Slicne "pokeraske" poteze povlacio je u Atlanti. Protivnici su pripremali taktiku kako da zaustave Brdjovica, ali ne i Bateza. A, na "stop" Batezu iznikao je Djordje Djuric. Ni Den Bos i Ajndhoven nisu prosli bez Gajicevih "kockarskih" gestova.

Za vreme tajm-auta, koji traje 30 sekundi treneri se trude da igracima daju sto vise informacija. Zoran se opredeljuje samo za jednu - onu najbitiniju. Svestan je da vecina saveta i ne dopire do usiju njegovih pulena. U strucnom stabu postoji podela rada. I svako je zaduzen za svoj deo posla. To je mozda i jedna od tajni uspeha "plavih".

Ima Zoran i svoje ljubimce. To su Igor (ima 8 godina) i Isidora (pet godina). Jos su mali, pa se ne zna da li ce da krenu ocevim stopama. Majka Zorica, nekadasnja medicinska sestra, prestala je da radi u Domu zdravlja i sada samo "vida rane" svom sve popularnijem suprugu. Ima puno razumevanja za njegova duga odsustvovanja. U stvari, jos je nije pitao za misljenje o tome.

NJegovi ljubimci su i Djordje Djuric, Vladimir Batez, Zeljko Tanaskovic, Slobodan Kovac, Nikola i Vladimir Grbic, Slobodan Boskan, Djula Mester, Rajko Jokanovic, Andrija Geric, Goran Vujevic, Igor Vusurovic, Dejan Brdjovic, Zarko Petrovic, Strahinja Kozic, Ratko Pavlicevic... svi oni koji su krcili put do "bronze" i "srebra" i oni cije vreme tek dolazi.

Za Zorana Gajica slobodno moze da se kaze da je mag jugo-odbojke. To sto on to ne priznaje je njegovo pravo i njegova etika. U to su se uverili brojni strucnjaci, ali i totalni laici, koji su preko noci postali zaljubljenici odbojke, tog sporta za 21. vek. On nema (i ne moze da ima) nikakav hobi. Odbojka je i njegov zivot i njegovo jedino zanimanje.