Intervju: Besnik Koncaj, otpravnik poslova albanske ambasade u Beogradu

Sta se to zapravo dogodilo u Albaniji, koliko je politika bila iz svih nedavnih tragicnih dogadjaja, da li su u ta zbivanja bili umesani strani faktori, kako doci do noramalizacije odnosa izmedju Albanije i Jugoslavije, kako resiti pitanje Kosova...?

Bahri Cani

Iako se, nakon promene komunistickog rezima, cinilo da Albanija krupnim koracima ide napred, ocigledno je da ni ova zemlja nije bila prebolela neke "decije bolesti". Zelja za brzu zaradu bez rada, mnoge Albance je naterala da prodaju, cak, i kuce da bi ulozili novac u piramidalne sheme, a nije da nisu imali na koga da se ugledaju i od koga da "uce". Mogli su samo da "provire" preko granice i da vide sta se dogodilo sa stanovnicima Jugoslavije koje su, na slican nacin, "opeljesili" Dafina i Jezda.

Sta se to zapravo dogodilo u Albaniji, koliko je politika bila iz svih nedavnih tragicnih dogadjaja, da li su u ta zbivanja bili umesani strani faktori, kako doci do noramlizacije odnosa izmedju Albanije i Jugoslavije, kako resiti pitanje Kosova...? O tim i drugim pitanjima za "Nasu Borbu", govori otpravnik poslova albanske ambasade u Beogradu, gospodin Besnik Koncaj.

- Ono sto se dogodilo u Republici Albaniji, posledica je duboke politicke krize koja je pocela nakon izbora odrazanih 26. maja 1996. godine, kao i teske ekonomske i socijalne krize koja je pocela nakon propasti piramidalnih shema krajem te i pocetkom 1997. godine. Nedostatak efikasnih politickih sredstava za prevazilazenje nastale politicke situacije, izrazene kroz krajnost stavova i nemogucnost saradnje izmedju pozicije i opozicije, dovelo je do toga da efekti propasti rentijerskih firmi nisu mogli da se kanalisu u zeljenom pravcu, da oni izadju van kontrole. Jednom recju, politicki vakuum napunjen je vanpolitickim delovanjima - kaze Koncaj.

Izbori koji su odrzani 29. juna ove godine, dodaje Koncaj, bili su neminovna i direktna potreba za pocetak resavanja krize politickim sredstvima. Iako su izbori odrzani sa zakasnjenjem i u vrlo teskim okolnostima, oni su odmah poceli da daju rezultate u pravcu normalizacije stanja.

"Nasa Borba": Kako je moguce da socijalisti pobede toliko ubedljivo na poslednjim izborima, kada se zna da je samo godinu dana radnije doziveli pravi izborni debakl. Moze li se tu govoriti o eventulanom dogovoru stranaka za prevazilazenje stanja u kome se Albanija nasla?

Besnik Koncaj: - Politicka situacija stvorena nakon proslogodisnjih izbora i propast piramidalnih shema dovele su u sumnju reputaciju Vlade Demokratske partije na medjunarodnoj sceni, doveli su i do teske krize poverenja u nju kod samog naroda. Ona je bila izlozena narastajucem unutrsnjem i spoljnjem pritisku, sto je svakodnevno drmalo njene pozicije.

Zelja za brzo bogacenje, nakon pedesetogodisnjeg perioda siromastva i izolacije, nedostatak dovoljnog poznavanja ekonomskih zakonistosti trzisne privrede i odgovarajuceg zakonodavstva, previse su favorizovali ovaj fenomen u koji su se involvirali razni slojevi stanovnistva. Dubina i sirina jednog, za Albaniju ranije nepoznatog fenomena i nivo ekonomskog razvoja zemlje, doveli su do ogromnih posledica. Bilo je porodica koje su izgubile i stanove, zivotne ustedjevine, ljude koji su izgubili mnogo.

Nepoverenje prema partiji na vlasti, koja je, bez sumnje, odgovorna za neuspeh u sprecavanju ovog fenomena bio je glavni, ali ne i jedini, faktor koji se odrazio na rezultate poslednjih izbora. Rezultat izbora je odraz cinjenice da je razresavanje krize trebalo poceti od politickih resenja. Na kraju krajeva, to su pravila demokratske igre. Ko gresi, placa.

Da li su socijalisti sposobni da zemlju vrate u kolosek stabilne drzave?

- Albanijom trenutno upravlja koaliciona vlada sastavljena od pet stranaka levice i centra. Ova vlada, sa sirokom politickom bazom i poverenjem, sa profesionalnim i intelektualnim potencijalima kojima raspolaze, ima sve sanse da zemlju vodi ka stabilnosti, potpune demokratizacije i prosperiteta. Proklamovani principi od strane njenih lidera, kao sveobuhvatnost, postovanje pravila demokratske igre, borba protiv korupcije... garnatuju uspeh.

Povratak stabilnosti i sigurnosti, reorganizacija i osnazivanje svih drzavnih institucija ostecenih tokom nereda, transparentnost piramidalnih firmi i ojacanje finansijskih institucija kako bi se vratila stabilnost i otvorili putevi za strane investicije, prioriteti su vlade formirane nakon 29. juna.

Prvi rezultati su ohrabrujuci. Ima rezultata u borbi protiv kriminala, uspostavljanju reda i sigurnosti na celoj terirotiriji, reorganizaciji i ojacanju vojske, suzbijanju inflacije, uspostavljanju fiskalne i finansijske discipline, transparentnosti piramidalnih firmi, na planu saradnje sa stranim partnerima i usisavanju investicija, na spoljnjem planu.

Drzavnu teritoriju u potpunosti kontrolise centralna vlada, a pocela je normalno funkcionisanje i lokalne vlasti. Kriminal je u znatnom opadanju, saobracaj na celoj teritoriji je bezbedan. Dakle, sigurnost u zemlji je povecana i ona ide prema ukupnoj stabilnosti.

Uspesni pripremni samit u Rimu, uspesni pregovori sa MMF, Evropskom komisijom, Evropskom bankom za investicije, Italijom, Grckom, Nemackom, Luksemburgom i ostalim inostranim partnerima, poziv Stejt dipartmenta premijeru Nano, izdvojena pomoc i krediti za Republiku Albaniju u vrednosti od 350 miliona dolara, sve to realizovano u vrlo kratkom vremenu, dokazi su spremnosti medjunarodne zajednice da pomogne Albaniju. Ona ceni pozitivne signale koji stizu iz Tirane. Dakle, Albanija velikom brzinom prelazi iz faze opasnosti prema partnerstvu.

Glavni problem ostaje prikupljanje masovno podeljenog naoruzanja. I pored ovih rezultata, ovo je proces koji ce trajati izvesno vreme, ali koji se ohrabruje uspostavljanjem reda i bezbednosti u zemlji.

Tokom tih dogadjaja lansirane su razne price, izmedju ostalog i to da su tragicna zbivanja "proizvod" stranih faktora. U tom kontekstu najcesce su pominjane Grcka, Srbija...

- Balkan je regija velikih problema i brojnih isprepletenih interesa. Zato, kada se dogadja tako nesto kao u Albaniji, pomisli se i na strani faktor. Bez obzira sto su strani mediji, ne retko, krizi u Albaniji dali neobjektivno sagledavanje (nedostatak objektivnosti je kulminirao predstavljanjem krize kao gradjanskog rata ili verskog i pokrajinskog sukoba, sto je demantovano u vrlo kratkom vremenu), naglasak treba da bude na unutrasnjim faktorima. Problemi su bili u Albaniji i trebalo ih je resiti politickim sredstvima. Albanskim politicarima treba da bude jasna dimenzija regionalnih napetosti i okruzenja u kome rade i zive.

Od prvorazrednog je znacaja na Balkanu da se, umesto sumnji i nesigurnosti, uspostave mostovi poverenja i saradnje. Realno sagledavanje i razresavanje problema je prvi korak u zeljenom pravcu. Pridrzavajuci se politici dobrosusedskih odnosa i demokratskih nacela u resavanju problema, albanska koaliciona vlada dala je signale dobre volje i sada ocekuje pozitivne reakcije suseda.

Uspostavljanje mera poverenja, kao sto su postovanje ljudskih prava, normalizacija obrazovanja, zdravstva, sporta, kulture, oslobadjanje politickih zatvorenika i drugo, bile bi znacajne mere za normalizaciju zivota i stvorile bi potrebnu atmosferu za uspesan dijalog. Mi smo pozdravili Dogovor Rugova- Milosevic i izrazavamo uznemirenje zbog toga sto nije implementiran. Njegovo sprovodjenje povecalo bi poverenje u dijalog kao sredstvo za resavanje problema, a neuspeh bi ostavio otvoreni prostor za radikalne spekulacije obeju strana.

Tirana bi zelela da daje svoj doprinos za pocetak i dobro odvijanje dijaloga. Albanska zvanicna politika ima kontinuitet u stavovima i osetljivosti prema pitanju Kosova, zato sto to nije problem ili monopol partija na vlasti vec problem od vitalnog karaktera za sve Albance, prema kome Tirana pokazuje interes u skladu sa svim medjunarodnim normama i nacelima.

Jasno treba naglasiti jos jednu stvar: Albanci sa Kosova i njihovi predstavnici su ti koji ce razgovarati i koji ce snositi adekvatnu odgovornost za status Kosova. Tirana cini maksimalne napore za stvaranje sto povoljnijih medjunarodnih uslova za realizaciju nacionalnih interesa Albanaca i za resavanje problema dijalogom.

Koliko bi zapravo Albanija mogla da doprinese pravednom resavanju kosovskog pitanja i sta bi ona trebala da preduzme za uspostavljanje pravog dijaloga izmedju Beograda i Pristine?

- Same dimenzije i posledice koje moze da prouzrokuje, Kosovo cine problemom od regionalnog i sireg znacaja. Interesovanje, prisutnost i povecana osetljivost medjunarodnog faktora dovoljne su da se taj problem ne tretira kao unutrasnje pitanje Srbije i Jugoslavije. Najsveziji primer su zakljucci ministara Evropske zajednice.

Bivajuci u centar albansko-srpskog problema, bar sto se resavanja problema tice, Kosovo ce biti test za srpsko-albanske odsnose uopste i odnosa Tirane i Beograda posebno. Realni dijalog je jedino demokratsko sredstvo za resavanje problema i realizaciju reciprocnih interesa. Nadamo se da ce pocetak dijaloga (Tirana-Beograd) biti faktor otklanjanja napetosti u hladnoj srpsko-albanskoj klimi uopste koji bi zajedno sa prtiskom medjunarodnog faktora trebalo da posluzi favorizovanju atmosfere za pocetak dijaloga oko politickog statusa Kosova.

Do sada potvrdjen je jedino sastanak ministara inostranih poslova Milutinovic-Milo u Njujorku. Ovo je pozitivan signal Tirane prema Beogradu. To je izraz konstantne volje Republike Albanije da bude sto aktivnija u odbrani interesa Albanaca i stvaranju klime za saradnju na Balkanu. Videcemo kako ce reagovati jugoslovenska strana, kakvu ce poruku poslati kosovskim Albancima. Ako bude slala jasne poruke da je Beograd zainteresovan za otvaranje novog poglavlja razumevanja i resavanja problema, bilo sa kosovskim Ablancima ili Albanijom kao drzavom, onda ce se otvoriti mogucnost da se ide dalje. Ove poruke i rezultati prvog njujorskog sastanka odredice sledece poteze. Dobar razvoj dijaloga Beograd-Tirana i pozitivni pomaci Beograda prema Kosovu, bice faktori reciprocnog uticaja.

U Srbiji ce se danas odrzati predsednicki i parlamentarni izbori. Da li mislite da bi eventulna promena vlasti u Srbiji uticala na odnose sa Albanijom?

- Nakon pet godina cutanja, nalazimo se na pragu prvog albansko- jugoslovenskog kontakta. Naravno, proces razgovora ce biti tezak, ali je bolje da se razgovara godinama nego da se satima ratuje. Prirodno je da verujem da ce se dijalog preferirati od svake politicke snage koja ce posle izbora biti na vlasti u Srbiji. U njegovom nedostatku, Srbija ce ostati u hladnom ratu sa Albancima i Albanijom. To nece biti ni u cijem interesu.U predizbornoj kampanji, promene stavove relevantnih politickih faktora prema Kosovu su bile male. Pri tom ne mislim na dolazak radikala na vlast. U tom slucaju strahujem da bi se stvari postavile drugacije. Ako bi oni dosli na vlast i ako bi se upravljali prema dosadasnjim konceptima, to bi bilo fatalno za Srbe, Albance i ceo region.

Koje konkretne mere treba preduzeti da bi se potpuno normalizovali jugoslovensko-albanski odnosi i kada bi to moglo da se dogodi?

Pravedno i postojano resenje kosovskog problema politickim sredstvima, bio bi prvi konkretni korak koji bi garantovao postojanost dobrih albansko-srpskih odnosa. Ipak, moguci su i medjukoraci koji bi poboljsali, koliko je moguce, atmosferu. Mi smo susedski narodi sa zajednickim interesima i bilo bi dobro da problemi ne pomracuju perspektive. Uz dobru volju, mogu da se prevazidju svi problemi. Nasi odnosi treba da se oslobode mitova, a narodi treba da uzimaju poruke razumevanja. Ne hranim iluzije, ali optimista sam sto se tice buducnosti nasih odnosa. U Njujorku ce se ciniti prvi napori. Ocekujemo da ce se diskutovati oko znacajnih medjudrzavnih pitanja i pitanja Kosova.