STEDISE DAFIMENT BANKE OGORCENE PREDLOZENIM ZAKONOM O VRACANJU STARE DEVIZNE STEDNJE

Prodajom imovine vlasnice banke, koja je nekoliko puta veca nego sto je njen dug, vrlo brzo bi se obestetile stedise

Nedavni razgovor sa Dankom Djunicem, potpredsednikom savezne vlade, devizne stedise ocenile su kao "potpunu katastrofu". Celni covek strucnog tima koji priprema Predlog zakona o vracanju stare devizne stednje nije im ostavio ni trunku nade da ce im konacno dug biti vracen prema uslovima koje oni postavljaju. Skoro da ih je ispratio uveravajuci ih da treba da budu srecni sto ce i za 14 godina dobiti ono sto su ulozili.

Iako je tesko meriti nezadovoljstvo stedisa oni koji su novac poverili Dafiment banci tvrde da su najlosije prosli u pokusaju drzave da izmiri svoj dug. U visegodisnjoj borbi sa vlasnicom banke Dafinom Milanovic izgubili su strpljenje i sad su spremni da se, ne birajuci sredstva, suprostave odluci da njihova stednja bude tretirana kao javni dug.

"Nema nikakvog opravdanja da se izbegava prinudna naplata duga od Dafine Milanovic, cija je sadasnja imovina nekoliko puta vrednija nego dug prema stedisama. Na taj nacin drzava, odnosno oni koji o tome odlucuju, priznaju zbog cega je na izvestajima o radu Dafiment banke pecat "drzavna tajna". "Javna je tajna", kaze Milka Orlic, predsednik Odbora poverilaca Dafiment banke, "ko je sve uzeo milione maraka iz banke u vreme kad obicni gradjani nisu mogli da podignu ni novcanicu od 100 maraka".

Stedise su, kako istice, dosle do preciznih podataka o imovini Dafine Milanovic. Na tom spisku je milijarda maraka prebacenih na racune u inostranstvu, zatim stanovi u Londonu, Monte Karlu, Nici, vila na Dedinju, kompanije u Austriji, Svajcarskoj, Italiji, hotel na Kipru. Njeno vlasnistvo je i skup poslovni prostor u Subotici, kolekcija umetnickih slika, kolekcija nakita porodice Romanov. "Da je ovo pravna drzava, prodajom samo dela ove imovine opljackane stedise bi se vrlo brzo namirile. Umesto toga drzava na sebe preuzima dug i nudi na usvajanje zakon cije su odredbe takve da veliki broj stedisa nece ni doziveti da povrati svoj ulog", smatra Milka Orlic.

Prikupljanjem podataka o imovini vlasnice Dafiment banke bavilo se i Udruzenje deviznih stedisa Srbije. Dokumentacija koju poseduje Rajko Grahovac, predsednik Udruzenja, potvrdjuje da je trenutni kapital banke 200 miliona maraka, pored 251 kilograma zlata deponovanog u Narodnoj banci Jugoslavije i 85 superkomfornih stanova. Ovom spisku treba dodati i objekte koji su gradjeni novcem iz banke, a ni dinar nije vracen. Devize iz Dafiment banke odlazile su u ZTO, CIP, fabrike "Ratko Mitrovic" i "Simpo", a detaljna istrazivanja pokazala bi da se tesko vidi kraj ovom spisku.

"Bezbroj puta Dafina Milanovic nam je rekla da je ceo spisak svojih pozajmica dala sluzbi drzavne bezbednosti, a dokazni materijal sklonila na pet razlicitih adresa u inostranstvu da bi zastitila svoju porodici i sebe. Nije nam samo otkrila da li je Mihalj Kertes bio sef njenog obezbedjenja po sluzbenom zadatku, ali ima onih koji to pouzdano znaju. Nedopustivo je da se tako dugo cuti i izbegava obestecenje gradjana", naglasava Milka Orlic.

Pre usvajanja Zakona o vracanju stare devizne stednje, stedise ce, obecao je Danko Djunic, imati priliku da vide konacnu verziju buduceg zakona. Na gledanju ce se, po svemu sudeci, i okoncati njihovo ucesce u izradi najpovoljnijih resenja. Na skoro dve decenije cekanja da dobiju svoj novac, stedise, kako za sada uveravaju, ipak nece pristati.

M. Vukovic