POSETA GENERALNOG SEKRETARA ATLANTSKOG PAKTA HAVIJERA SOLANE VASINGTONU

Sfor "kao takav" nece biti nastavljen posle predvidjenog roka, izjavio je Solana posle razgovora u Vasingtonu. "Kao takav" se u diplomatskim krugovima tumaci kao najava usaglasenih stavova da ce medjunarodne snage ostati u Bosni i posle juna '98.

Pocelo je sa Unproforom ("Ne povratilo se!" - kazu na tu temu oni koji su 1993. poslali te medjunarodne snage, a i oni kojima su one dosle u Bosnu), nastavilo se potom sa Iforom, da bismo se sad nasli u znaku Sfora - ali i u fazi priprema na slanje nekog novog "...fora", koji bi trebalo da kroz devet meseci preuzme stafetu ove medjunarodne vojno-policijske intervencije na b/h podrucju brdovitog Balkana.

U okviru priprema za taj period "posle Sfora", u Vasingtonu je u cetvrtak obavljena konsultacija na visokom nivou zapadnih saveznika. A, kad je to zavrseno, generalni sekretar Atlantskog pakta Havier Solana vise puta ponovio je novinarima da odlazi iz SAD "zadovoljan, veoma zadovoljan" razgovorima koje je imao sa drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt i sekretarom za odbranu Vilijemom Koenom.

Prema Solaninim recima, sa americkim domacinima postignut je dogovor oko maksimalnog angazovanja NATO-a kako bi se u predvidjenom roku - do kraja juna iduce godine - obavili svi poslovi za koje je zaduzeno oko 36.000 pripadnika medjunarodnih bezbednosnih snaga, koliko ih se danas nalazi u misiji sprovodjenja dejtonskog sporazuma u Bosni.

"Sfor, kao takav, nece biti nastavljen posle predvidjenog roka" - izjavio je tim povodom generalni sekretar Atlantskog pakta. Poseban naglasak u toj izjavi bio je stavljen na oko "Sfor, kao takav", sto za ovdasnje tumace diplomatskih poruka predstavlja veoma jasnu najavu usaglasenih stavova (kako ne vec i konkretnog dogovora) da ce medjunarodne snage za intervenciju u ime Dejtonskog mirovnog ugovora ostati prisutne u Bosni i posle juna 1998. godine - ali, naravno, pod nekim drugim imenom i verovatno u smanjenom sastavu u odnosu na sadasnji.

Sa americke strane - sto se tice razgovora sa generalnim sekretarom Atlantskog pakta - u Vasingtonu je saopsteno da je glavni dijalog vodjen oko daljeg prosirenja NATO-a na prostor Centralne i Istocne Evrope, sto je teren na kome je zapadna vojna zajednica, predvodjena SAD, vec preduzela odredjene korake (Poljska, Madjarska i Ceska dobile su vec zeleno svetlo), ali gde Klintonovu administraciju ocekuje ove jeseni sa ovdasnjim Kongresom, prilicno narogusenim zbog uvecanih troskova koje ce ova operacija nametnuti nacionalnoj kasi.

Tek onako uzgred, u Stejt Departmentu je pomenuto i da je u ovom razgovoru bilo reci i o daljim angazovanjima Sfora "u ispunjavanju zadataka koji predstoje medjunarodnim snagama do kraja juna sledece godine". Za onaj kasniji period, ostala je, prema tome, jedino pomenuta izjava Havijera Solane - izjava koju niko od americkih zvanicnika (zasad) nije ni potvrdio, ali ni demantovao.