NATO TRAGA ZA DUGOROCNOM BALKANSKOM STRATEGIJOM

U sirem, balkanskom kontekstu, u zapadnom savezu ukazuju na neophodnost uspostavljanja "bezbednosnog dijaloga" izmedju drzava tog regiona, koji bi ukljucivao kontrolu naoruzanja i mere za gradjenje poverenja, a koji bi se mogao voditi i institucionalizovati u okviru OEBS, uz neku vrstu "prikljucka" programu "Partnerstvo za mir"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Nezavisno od toga da li ce njegove trupe ostati u Bosni i posle juna 1998, NATO mora da ima dugorocnu strategiju angazovanja drzava bivse Jugoslavije u istu ili slicnu vrstu programa saradnje i bezbednosti, kakve je poslednjih godina veoma uspesno razvio u okviru Partnerstva za mir ili konsultacija "16 plus 1" - izjavio je juce visoki funkcioner zapadnog saveza. Po njemu, "produzeno vojno prisustvo NATO u Bosni ima smisla samo u sirem kontekstu ukupne stabilizacije podrucja bivse Jugoslavije".

U briselskom sedistu NATO smatraju da je i dalje preuranjeno za otvaranje "delikatne teme": sto posle Sfor? O tome se, za sada, govori samo u "siframa". Na tu temu je u cetvrtak u Vasingtonu govorio i generalni sekretar NATO, Havijer Solana. Prilikom jucerasnjeg susreta sa novinarima u briselskom sedistu NATO, vec citirani funkcioner - koji je govorio pod uobicajenim uslovom anonimnosti, podsecajuci sta generalni sekretar nikada nije rekao - da ce, naime, "NATO ostati u Bosni posle Sfor" - ukazao je na dve stvari koje je on, ipak, jasno i glasno rekao. Prva je da ce medjunarodna zajednica (dakle ne samo NATO) "morati da se angazuje u Bosni i posle 1998". Te, drugo, da "NATO ne moze da napusti Bosnu". Umesto licitiranja koliko bi meseci, ili godina, trajalo eventualno produzeno prisustvo, u NATO se - kaze pomenuti funkcioner - koncentrisu na dve "vruce" stvari. Prvo, na ono sto se mora udariti danas i u narednih 270 dana, do kraja mandata Sfor u junu 1998; te, drugo, na formulisanje dugorocne strategije za konacno privodjenje kraju bosanskog konflikta koji "Bogu hvala nije vise aktivan, ali je i dalje latentan", kao i na stvaranju sireg okvira za bezbednost i stabilnost citavog podrucja bivse Jugoslavije.

Sto se stabilizacije prilika u Bosni tice, pomenuti funkcioner pridaje veliki znacaj napokon uspostavljenom Stalnom vojnom komitetu, koji se proslog ponedeljka prvi put sastao u Sarajevu. Po njemu, NATO je time dobio odgovarajuceg sagovornika za sustinski znacajne teme kao sto su mere za gradjenje poverenja, kontrola naoruzanja, uspostavljanje vojne saradnje izmedju entiteta ili transparentnost odbrambenih aktivnosti, planova i politika...

U sirem, balkanskom kontekstu, u zapadnom savezu ukazuju na neophodnost uspostavljanja "bezbednosnog dijaloga" izmedju drzava tog regiona, koji bi ukljucivao kontrolu naoruzanja i mere za gradjenje poverenja, a koji bi se mogao voditi i institucionalizovati u okviru OEBS, uz neku vrstu "prikljucka" programu "Partnerstvo za mir" i drugim oblicima saradnje koju je NATO poslednjih godina razvio sa svojim nekadasnjim hladnoratovskim suparnicima. "Tek kada budemo u stanju da sagledamo taj siri okvir, moci cemo da odredimo kakva ce biti potreba za produzenim vojnim prisustvo NATO u regionu" - zakljucuje visoki funkcioner zapadnog saveza. Kada parlamenti i vlade zemalja-clanica vide da postoji dugorocna politika i strategija i da se zna sta se hoce... lakse ce, po njemu, pristati na produzeni boravak njihovih trupa u Bosni.