ZASTO SU NEREALNE ZVANICNE PROGNOZE O RASTU DRUSTVENOG PROIZVODA U NAREDNIM GODINAMA

Tek za nekoliko godina, u najboljem slucaju, mogu se ocekivati pozitivni efekti privredne reforme (posto ona ocito nece biti brzo sprovedena) i uspostavljanje pozitivnih stopa rasta

Bojana Jager

U javnim istupima saveznih i republickih funkcionera medju brojnim blanko obecanjima eksploatise se i ono o povecanju drustvenog proizvoda i vracanju na nivo iz 1989. vec 2005. godine (sto je prognoza iz jedne od analiza radjenih za Saveznu vladu). Kada su projektovani ovogodisnji ekonomski ciljevi u saveznoj kuhinji se operisalo sa drustvenim proizvodom od 103 milijarde dinara (na osnovu tadasnje prognoze o ocekivanoj inflaciji, koja je na srecu ispala niza), da bi se ubrzo shvatilo da se to ni u kom slucaju nece moci ostvariti. Imajuci u vidu proizvodnju u julu i avgustu i ocekivanja vezana za njeno podsticanje deviznim kreditima, najnovija prognoza koriguje ocekivani drustveni proizvod u 1997. na oko 90 milijardi dinara. Pored neprilagodjene potrosnje ovom smanjenju, otvara se jos jedan problem.

Protekle godine donele su jedno novo iskustvo, konstatuje se u MAP Instituta ekonomskih nauka - rast proizvodnje uz pad realne vrednosti drustvenog proizvoda. Uz to postoje i znacajni gubici u izvozu. A to opet znaci da se rast drustvenog proizvoda ostvaruje na racun topljenja kapitala i da za odrzavanje istog nivoa izvoza i proizvodnje u svakom narednom ciklusu trebaju nova eksterna sredstva, konstatuju strucnjaci ovog Instituta, sugerisuci da ce takav ishod dati i sadasnja upotreba deviznog postanskog kolaca.

Pokret od nule

Po njegovim recima u preteznom delu drustvenog sektora ukupna ekonomska aktivnost bi opadala sledecih godina u odsustvu egzogenih promena: reforme, priliva stranog kapitala, povecanja domace stednje i investicija. - To bi se dogodilo zbog smanjenja ukupnog proizvodnog kapaciteta, do koga dolazi usled degeneracije velikog broja drustvenih preduzeca (smanjenja kapitala zbog cedjenja privrede, tehnickog rabacenja opreme, odsustva njene zamene iz amortizacije, sve losijeg menadzmenta, odlaska strucnih kadrova i slicno). To, naravno, dovodi do smanjenja konkurentnosti i na domacem i na stranom trzistu - smatra dr Mijatovic.

I plafon nizak

Zasto je jos nemoguce ostvariti prognozu Savezne vlade o "povratku u 1989." koja je inace zasnovana na nerealnoj prosecnoj godisnjoj stopi rasta od 10 odsto i na vec promasenom ocekivanju da ce se u ovoj godini normalizovati finansijski odnosi sa svetom. Za kamen temeljac reforme, privatizaciju, dr Mijatovic konstatuje da ne moze dati efekte u sledecih nekoliko godina, jer je odabran model koji zahteva znacajne kupoprodaje, kako bi se vlasnistvo koncentrisalo i stvorila pozeljna svojinska struktura. Zatim, neophodno uvodjenje finansijske discipline oduvek je bilo nocna mora za socijalisticku vladu, i nije to prestala da bude ni danas. Vrlo je tesko poverovati da ce politicka drzavna vlast uspeti da nacini prelom u svojim pogledima na ekonomiju i da dozvoli stecajeve velikih preduzeca, na primer iz metalskog kompeksa, ili da ukine svoju kontrolu banaka i njihove kreditne politike, naglasava Mijatovic. Za jacanje konkurencije na domacem trzistu, na osnovu liberalizacije uvoza, po njegovim recima, glavna smetnja je privredni lobi iz komore, pa samim tim ni vlast nema previse manevarskog prostora za takve poteze. Doduse, ni ona sama nije odbacila ideju da liberalizacija nije dobra zbog damping cena sa kojima nas muce, te da je prvo potrebno ojacati privredu, pa je tek onda izloziti konkurenciji, objasnjava ovaj ekonomista i zakljucuje da efekti reforme ne mogu da budu brzi, posto ni ona nece biti brzo izvedena.

U takvom miljeu odsustvo investicija, koje prvih godina jedino mogu da dodju iz inostranstva, siguran je put u dalju degeneraciju privrede i prelazak iz stagnacije u opadanje proizvodnje. - Stoga se tek za nekoliko godina mogu ocekivati pozitivni efekti privredne reforme i uspostavljanje pozitivnih stopa rasta, tvrdi dr Mijatovic, pobijajuci tako prognozorski optimizam Savezne vlade i aktuelnih politicara.