DA LI JE ZAISTA BESPOVRATNO NESTALA NASA SREDNJA KLASA

Mihailo Brkic

Postalo je IN kupovati na rasprodaji, sudeci bar po rubrikama IN i OUT u nekoliko dnevnih listova proteklih dana i nedelja. Posto bi se citalac mogao zapitati da li je uopste moguce kupiti nesto na rasprodaji, a da taj cin bude IN (jer se valjda zna da oni koji hoce da budu IN sigurno ne bi zeleli da budu vidjeni kako se tiskaju u redovima) odmah da kazemo da nije u pitanju D&G ili neprezaljeni Versace. Rec je o necem ne tako "finom", rec je o knjigama. Da, dobro ste procitali. U ovoj zemlji, u ovom vremenu, ukoricena hartija, ispunjena slovima mudrih poruka, za koju se vise ni najstariji clanovi porodica ne secaju kada je poslednji put presla prag njihovih domova, ponovo je postala trazena kao u vremenima najzahuktalije izgradnje socijalizma sa ljudskim likom, kada je bilo neophodno ispuniti zjapece praznine regala metrima knjiga, pozeljno uskladjenih boja.

Izdavacko preduzece Matice srpske, opredelilo se za riskantan poslovni potez i ponudilo veliki broj svojih naslova po, za nase prilike neverovatnom, popustu od 90 odsto. Vec to bi bio dobar razlog za svojevrsnu analizu psihologije ovdasnjeg trzista i to ne samo kupaca, nego i trzista onih koji robu nude. Naime, prosto je neshvatljivo da se kod nas i dalje odrzava jedna besmislena poslovna logika i praksa kojoj pribegavaju podjednako i proizvodjaci i trgovci, a koja se sastoji u tome da je uputno odrzavati izuzetno visok nivo cena roba, cak i u slucaju, kada njihov kvalitet recito govori da se radi o proizvodima veoma pogodnim za darivanje humanitarnim organizacijama npr. o velikim hriscanskim praznicima. Normalno je zato da jedan pravi popust, pogotovu za robu koja je nesumnjivo kvalitetna kao sto su u ovom slucaju Maticine knjige, mora da naidje na krajnje povoljan odziv trzista cak 30.000 (trideset hiljada) prodatih knjiga za samo nekoliko nedelja i to u jednoj knjizari Matice srpske, (smestenoj, istina, u najprometnijoj novosadskoj ulici), slicna guzva za izdanja Prometeja, kao i uspesna akcija ova dva izdavaca u Beogradu, nesumnjivo su dala dovoljno elemenata medijima za ocenu da je zaista IN kupovati knjige na rasprodaji.

Kada ove velike rasprodaje budu okoncane, verovatno vise nista na domacem izdavackom trzistu nece biti isto. Naime, patuljaste izdavacke kuce ciji broj poslednjih godina raste geometrijskom progresijom do sada su, upravo zahvaljujuci klimi nerealno visokih cena knjiga, sarolikih rabata, niskih tiraza i sporih obrta, uspevale da na osnovu samo nekoliko naslova ostvaruju solidne profite, jer nisu imale velike fiksne troskove tako karakteristicne za izdavace koji godisnje "izbacuju" nekoliko desetina ili cak stotina naslova. Tako je u recenim uslovima visokih cena i hiperprodukcije svakojakih izdavaca i naslova, uz opste poznatu uzasavajuce nisku kupovnu moc veceg dela stanovnistva, da kulturoloske aspekte kupovine i citanja knjiga za sada ne spominjemo, doslo do gotovo potpunog zamiranja traznje za klasicnim i kvalitetnim knjizevnim, naucnim ili filozofskim delima. Da bi izbegli zlu trzisnu sudbinu, pomenuti izdavaci su preduzeli korake koji su uobicajeni u teoriji i praksi razvijenih ekonomija, a sastoje se u poslovnoj politici niskih cena na granici rentabiliteta, koju na duze staze mogu da izdrze samo ozbiljni izdavaci sa sposobnoscu da izdaju velike tiraze i da u kontinuitetu odrze standardan i visok kvalitet izdanja.

Verovatno ce se sada mnogi citaoci upitati da li ima smisla da razmatramo trzisne fenomene upravo u oblasti kao sto je izdavastvo, koje i u najrazvijenijim svetskim privredama nije bas najbolji reprezent trzisnih zakonitosti, (pogotovo imajuci u vidu da se stanje i odnosi u nasoj privredi ne mogu porediti ni sa cim sto je u nasem evropskom okruzenju, osim casnih izuzetaka Albanije, Bosne i mozda Bugarske). Medjutim, suoceni sa cinjenicom da je bilo desetine hiljada kupaca knjiga proteklih nedelja, ne preostaje nam nista drugo nego da zakljucimo da upravo trziste knjiga mozda jedino kod nas i lici na normalna trzista roba u svetu. Zasto je to tako?

Podsetimo se, najpre, kako izgleda Beogradski sajam knjiga. Da li je to, izuzev mozda Sajma automobila, najposeceniji sajam nase prestonice sa najvecom ponudom najraznovrsnije "robe"? Odgovor je, naravno, potvrdan. Cinjenica je i to da je ogromna vecina "proizvoda" na Beogradskom sajmu knjiga domaceg porekla, dakle, rezultat domace pameti i znanja (kako to vec vole da kazu nasi politicki pregaoci), da i ne spominjemo da su ti specificni proizvodi realizovani u nasim fabrikama koje se zovu stamparije. U izdavastvu, u ovom trenutku, gotovo da i ne postoje drzavne subvencije, ili beskamatno i bespovratno kreditiranje, dakle, vaze skoro iiskljucivo trzisne zakonitosti primerene liberalnom kapitalizmu, kakvog gotovo da nema ni u zemljama koje se smatraju njegovim bastinicima. Konacno, kako je moguce da upravo u uslovima ovako katastrofalne privredne situacije, posle jednog pre svega psihicki razarajuceg rata, knjiga, koja nije elementarna zivotna potreba, bar ne kao hrana, odeca, stanovanje i grejanje, ona ipak odoleva i biva trazena cim njena cena zadovolji okvire platezno sposobne traznje sto je univerzalan trzisni fenomen?

Kako je, dakle, sve to moguce, osim ako trziste knjiga nije dokaz da je socijalna i u krajnjoj liniji klasna struktura ovog drustva bitno drugacija od onoga sto se uobicajeno misli, a misli se da smo i kao zajednica i kao pojedinci po svim elementima pa i po brojnosti srednje klase bespovratno ispali iz glavnog civilizacijskog toka.

Pogresna je ocena da se osipanje i nestajanje srednje klase odvija istim tempom kojim taj najobrazovaniji deo nase populacije materijalno osiromasuje. Naime, drustvenu klasu definisemo kao relativno homogenu drustvenu grupu koja se dugotrajno izgradjuje delovanjem tri primarna faktora: ekonomskog statusa, nivoa obrazovanja i standarda ponasanja. Dok je ekonomski status nase srednje klase gotovo na nivou lumpenproleterskog, jer ona je nesumnjivo najveci materijalni gubitnik u proteklim godinama "opasnog zivljenja", dotle njen obrazovni nivo i standardi ponasanja, u koje svakako mozemo ubrojati i obicaj kupovanja i citanja knjiga, jos uvek na svu srecu, nekako korespondiraju sa onim sto bi srednja klasa i trebalo da bude. Tako ovaj centralni drustveni stratum, iako u materijalnom smislu klizi ka dnu socijalne lestvice, uspeva da, naravno, kada mu se za to pruzi prilika, pokaze zavidnu duhovnu vitalnost (uostalom, setimo se za trenutak i zimskih gradjanskih protesta koji su nesumnjivo dokaz te unutrasnje snage). Moguce je, zato, ocekivati da ce sustinske promene u ponasanju ovog drustva ipak izvesti oni kojima, bez obzira na dugogodisnju materijalnu oskudicu, nije izbrisana svest o potrebi citanja i obrazovanja.

(Autor je ekonomista iz Novog Sada)