NOVI IZVESTAJ HJUMEN RAJTS VOCA - HELSINKI

Drzavna kontrola medija, a posebno na televiziji i "klima nekaznjivosti", odnosno odsustvo odgovornosti za policijsku brutalnost i cinjenice koje ozbiljno podrivaju legitimnost nedeljnog glasanja

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Izbori koji ce se u nedelju odrzati u Srbiji "nece biti ni slobodni ni posteni" - tvrdi Hjumen rajts voc - Helsinki, navodeci dva razloga za takvu ocenu. Prvi je drzavna kontrola medija i odsustvo stvarne politicke debate u njima, a posebno na televiziji. Drugi je razlog "klima nekaznjivosti" u kojoj se izbori odrzavaju, odnosno odsustvo odgovornosti za policijsku brutalnost nakon proslogodisnjih lokalnih izbora. Te dve cinjenice, po oceni Holi Kartnera, izvrsnog direktora ove medjunarodne nevladine organizacije za zastitu ljudskih prava, "ozbiljno podrivaju legitimnost nedeljnog glasanja", predstavljaju "antitezu istinskoj demokratiji" i, fakticki, znace "subverziju izbornog procesa" od strane vladajuce partije i njenog lidera.

U najnovijem izvestaju Hjumen rajts voca koji ce, pod naslovom "Obeshrabrivanje demokratije: izbori i ljudska prava u Srbiji", danas biti paralelno prezentiran javnosti u Briselu i Njujorku, zakljucuje se da je Milosevicev rezim tokom protekle godine "demonstrirao flagrantno nepostovanje ljudskih prava." U izvestaju se analiziraju zbivanja nakon ponistavanja rezultata proslogodisnjih lokalnih izbora; policijska brutalnost protiv mirnih demonstranata i novinara; kao i sikaniranja, zatvaranja i nametanje raznih ogranicenja nametnuta nezavisnim medijima, sto je, kako se konstatuje, nastavljeno i tokom 1997. godine. Do danas, konstatuje se u izvestaju, "nijedan vladin ili policijski funkcioner nije pozvan na odgovornost za nasilje koje se tada dogodilo, uprkos cinjenici da je drzavnom tuzilastvu podneto vise od 60 krivicnih prijava od strane prebijenih demonstranata i novinara. Nekaznjivost za takve zloupotrebe vlasti" - zakljucuje Hjumen rajts voc - "prakticno obezbedjuje njihovo ponavljanje."

Izvestaj Hjumen rajts voca je, takodje, kritican i prema zapadnim vladama koje su - uprkos osudama proslogodisnjih izbornih manipulacija i policijskog nasilja koje je usledilo - u medjuvremenu preuzele korake da omoguce povratak Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. U tom kontekstu posebno se ukazuje na odobravanje tzv. autonomnih trgovinskih mera, odnosno izvoznih povlastica, u aprilu 1997. kao i na "paket pomoci" tezak 112 miliona dolara, koji je Evropska komisija odobrila Jugoslaviji u maju iste godine. "Na taj nacin" - zakljucuje se u izvestaju - "EU je Milosevica nagradila za priznanje izbornih rezultata (sto je on, u prvom redu, bio zakonski duzan da ucini), ne obaziruci se na druga krsenja ljudskih prava koja se nastavljaju do danas, ukljucujuci progon etnickih Albanaca na Kosovu i Milosevicevo odbijanje da saradjuje sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju." Takvim ustupcima su, po oceni Hjumen rajts voca, "procerdana susti! nska sredstva uticaja na Milosevica, kako bi se naterao da poboljsa odnos prema ljudskim pravima i postuje obaveze iz Dejtonskog sporazuma."

Od EU, Hjumen rajts voc zahteva da striktno primenjuju proklamovane principe uslovljavanja odnosa sa Jugoslavijom punim postovanjem ljudskim prava, te da stanje u tom domenu uzmu u obzir prilikom odlucivanja o eventualnom odobravanju trgovinskih povlastica za sledecu godinu; kao i da odlucno reaguju na primere krsenja ljudskih prava i nepostovanja obaveza iz Dejtonskog sporazuma. Slicno se trazi i od ostalih clanica medjunarodne zajednice, uz predlog da se definisu "reperi ljudskih prava i odrede rokovi u kojima jugoslovenske vlasti treba da ih dostignu, sa svim negativnim posledicama koje bi usledile ukoliko napredak izostane". Od medjunarodne zajednice se, takodje, trazi da podrzi i pomogne civilno drustvo u Jugoslaviji, posebno lokalne nevladine organizacije i nezavisne medije. Konacno, zemlje- clanice OEBS se pozivaju da onemoguce povratak Jugoslavije u tu organizaciju... "sve dok ne bude konkretnih poboljsanja na planu ljudskih prava, postovanja slobode stampe, nezavisnosti sudstva, zastite manjinskih prava, kao i saradnje sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju".