DRUGOG DANA STRAJKA GRADSKOG PREVOZNIKA BEOGRADJANI SE SAMI SNALAZILI

- Cekam vec sat vremena... Ne znam koliko ce mi para trebati za taksi, jer sam se poslednji put vozila taksijem pre nekoliko godina, kaze jedna Beogradjanka, cekajuci "devedeset peticu".

Da je neki stranac juce, drugog dana strajka Samostalnog sindikata Gradskog saobracajnog preduzeca, prosetao beogradskim ulicama, ne bi mu nikako bilo jasno kako to da Beogradjane prevoze potpuno razliciti autobusi, sa registarskim oznakama susednih gradova i neretko, sa vozacima obucenim u policijske uniforme. Prepoznatljivi crveni autobusi GSP i juce su bili prava retkost na ulicama, a oni srecnici koji su imali prilike da se nekako uguraju u onih, cini se, nekoliko autobusa koji su patrolirali gradom - bili su predmet neslucene zavisti ostalih sugradjana koji su beznadezno stajali na stanicama. Beograd je juce, kazu mnogi, licio na tempiranu bombu koja ce uskoro da eksplodira. Gradjani su se za prevoz snalazili kako su znali, vozaci su se sami dogovarali na prometnim saobracajnicama ko ce kome dati prednost, a taksisti su cekali ko ce pre da izgubi zivce - putnici ili vozaci.

- Ocaj, ocaj! Eto, to je ovaj strajk! Ne znam kako cu da idem kuci. Sta ce da naidje, to ce da idemo kuci. Ili cemo peske, kao juce - kaze jedna starija gospodja koja je cekala autobus na liniji 56, na stanici na Zelenom vencu. U pola recenice prekida razgovor, zureci ka tek pristiglom autobusu, iz kog se izliva reka putnika. Ne haje za razloge strajka, niti joj je vazno ko je kriv. Kad je ugledala "pedeset sesticu", samo je otrcala da zauzme startnu poziciju. Njen sugradjanin, koji kao i vecina juce upitanih nije zeleo da se predstavlja, samo kratko kaze da "neki razlozi za strajk verovatno postoje i da ce on da ode kuci taksijem". - Juce sam morao da idem taksijem, a danas sam hteo da pokusam da idem kuci autobusom, jer mi se ne isplati da svaki dan dajem po trideset dinara. Nemam para! - kaze on kratko.

Sudeci po tome da juce oko podne nije bilo vecih guzvi na najvaznijim gradskim stajalistima, moglo bi se reci da su se stanovnici prestonice (ma kako to cinicno zvucalo u ovoj situaciji) nekako sami snasli. - Snalazljiv je ovo narod! - kaze nam jedan taksista. - Da se ovo desilo u Nemackoj ili u Francuskoj, oni bi bili blokirani pet dana, a mi smo se nekako snasli.

- Kako se prevozim? Ludo! Cekam "sedamdeset peticu" pola sata. Pesacila sam od Pancevackog mosta do Zelenog venca i nemam pojma kako cu kuci. Za taksi nemam para... - kaze Gordana Petrovic, profesor u Masinskoj skoli. - Ne mislim da ovaj strajk ima veze sa izborima, pre bih rekla da su u pitanju socijalni razlozi. Moja plata je 1.400 dinara i znam da je jos manja od one koju imaju vozaci autobusa. Ali, mi, prosvetni radnici smo nekako zastupljeni jer ne zelimo da udjemo u konflikt. Mi smo zabavljeni trazenjem nacina da prezivimo...

Na liniji 16 juce je vozio autobus pozarevackog prevoznika "Litas", a sugradjani koji zive u prigradskim naseljima bili su obezbedjeni zahvaljujuci uglavnom pridoslim autobusima iz drugih gradova. Linije 202 i 309, koje od Cvetkove pijace idu prema Kaludjerici, juce su bile "ustupljene" privatnim beogradskim agencijama i gradskoj policiji. U ovom delu grada, oko Cvetka, autobuse su vozili uniformisani policajci.

Jedna od najlosijih linija juce je bila "dvadeset petica" koja saobraca od Novog Beograda do Borce. Nekoliko desetina gradjana cekako je uporno ovaj autobus na Zelenom vencu. - Cekam vise od sat vremena. Moracu taksijem... Ne znam koliko ce mi trebati para, jer sam se taksijem vozila poslednji put pre par godina. Vozaci bar dobijaju plate! Pa, niko ovde nema normalnu platu od koje moze da zivi - kaze jedna gospodja, sluzbenik u PTT.

Autobus za Borcu cekao je juce, oko sat vremena, i jedan gospodin koji je, kada smo ga zamolili da nam prokomentarise strajk GSP, samo lenjo odmahnuo glavom i rekao: - Nemam motiva da govorim o bilo cemu... Kako cu kuci? Verovatno peske, kao juce. Treba mi sat vremena do Borce. Taksi? Pa, ne mogu taksijem, treba imati platu da bi mogao da se vozis taksijem. Radim kao autolimar u drzavnoj formi... Kolika mi je plata? Smesna. Verovatno tri puta veca nego vozacima GSP.

Kada smo mu rekli da je gradonacelnik u obracanju javnosti rekao da vozaci GSP imaju platu oko 2.000 dinara, ovaj gospodin je samo odmahnuo rukom: - Pa, da. Znao sam. To je tri puta vise od moje plate. Ne mislim ja da je ovo sve nastalo zbog izbora... Nemam pojma a i bas me briga.