RAZRADJEN PROGRAM RADIKALNIH EKONOMSKIH REFORMI U JUGOSLAVIJI (9)

Garancija vlasnistva i ugovora, obezbedjenje gvozdene finansijske discipline, regulisanje likvidacije i bankrota, regulativa prirodnih i vestackih monopola i postavljanje temelja savremenog trgovackog zakonodavstva bice kljucni elementi legislativnog aranzmana u sferi privrede. Ukinuce se sve arbitrarne mere koje su cesto donosene na stetu privatnog vlasnistva

Preduzetnicku inicijativu treba razvijati u svim oblastima zivota. Ono je motorna snaga trzišne privrede i predstavlja znacajan faktor privrednog i sveukupnog društvenog razvoja. Preduzetnici su ljudi koji se ne mire sa postojecim okolnostima, koji zele da ih menjaju i traze rešenja za probleme. Ovi ljudi ne cine više od tri do pet odsto ukupne populacije. Stoga je preduzetništvo redak resurs.

Izvršenom privatizacijom bice stvoren ambijent poverenja za preduzetnike. Osim toga, privatizacija postojecih društvenih i drzavnih preduzeca ohrabrice i razvoj potpuno novog privatnog sektora, odnosno nastanak nove i trzištu prilagodjene proizvodne strukture. Istovremeno, razvoj novih privatnih preduzeca pozitivno ce uticati na poboljšanje uslova za privatizaciju postojecih. Otuda su proces privatizacije i razvoja preduzetništva neraskidivo povezani.

Nova vlada ce inicirati niz obrazovnih programa iz oblasti preduzetništva. Ovi programi ce doprineti sticanju novih znanja, informacija i prakticnih veština i osposobiti mlade ljude za što efikasniji rad, kako u proizvodnom sektoru, tako i u drzavnoj administraciji na svim nivoima. Istovremeno, razvijace se i odgovarajuca institucionalna mreza koja je nuzna za puniji razmah preduzetništva. Formirace se specijalizovani konsalting centri, agencije, centri za edukaciju, centri za prekvalifikaciju i sl. Ove institucije doprinece brzem razvoju fleksibilnih i trzišno orijentisanih malih i srednjih preduzeca, što ce uticati na revitalizaciju i znacajnu promenu sadašnje neefikasne, okoštale i odavno prevazidjene strukture domace privrede.

Razvoj malih i srednjih preduzeca

Tipicni primeri diskriminacije su: odobravanje sredstava iz fondova za ravoj ili Zajma Srbije gde je samo nekoliko privilegovanih privatnih firmi dobilo trazena sredstva; odobravanje uvoznih kontingenata gde obicna firma samo uz mito moze da dobije saglasnost; nejednak tretman pred zakonom (za razliku od vecine privatnih, društvenim preduzecima se toleriše izbegavanje placanja doprinosa i nekih poreza, vracanje kredita pa cak ispunjavanje ugovorenih obaveza prema poslovnim partnerima); odnos carinskih i drugih drzavnih organa, posebno finansiske policije, prema privatnicima; itd.

Ocekujemo da ce u radikalno izmenjenom privrednom ambijentu za koji se mi zalazemo MSP dati pun doprinos revitalizaciji ekonomije, rešavanju mnogobrojnih socijalnih problema i institucionalnoj transformaciji zatecenog društvenog sistema.

Zalazemo se za sledece opšte politike koje se odnose na razvoj MSP:

a) ukidanje postojece diskriminacije MSP

Poštovace se neprikosnoveno pravo na privatno vlasništvo što izmedju ostalog podrazumeva ukidanje svih arbitrarnih mera koje su cesto donošene na štetu privatnog vlasništva.

Postojeci paralelizam u privrednom zivotu mora da se iskoreni, pored stvaranja povoljnijeg opšteg ambijenta, primenom niza mera, ukljucujuci promenu nacina rada, npr. zavoda za statistiku (pracenje MSP), rekonstruisanih privrednih komora (ravnomereno zastupanje interesa svih clanova bez obzira na velicinu i ekonomsku snagu), odgovarajucih organa javne uprave na lokalnom, regionalnom i republickom, odnosno saveznom nivou. U tekucim merama ekonomske politike vodi ce se racuna o dobrobiti MSP.

Borba protiv sive ekonomije ce se voditi kombinovanim merama, prvo podsticajima a tek potom prinudom i kaznjavanjem.

Ukinuce se svi vidovi diskriminacije MSP u odnosu na velika preduzeca (koja se moze javiti bez obzira na promenu vlasništva).

Diskriminacija MSP koja se javlja u širokoj lepezi oblika, ometa zdrav i uravnotezen razvoj MSP. Prvo mozemo govoriti o opštoj diskriminaciji privatnog u odnosu na društveni sektor. Eklatantni primeri su korišcenja sredstava razvojnih fondova, dobijanja uvoznih dozvola , tretman pred zakonom, zastupanje interesa privatnog sektora u privrednim komorama i mnogi drugi oblici diskriminacije.

Pojavljuje se i diskriminacija unutar samog sektora privatnih MSP. Pojedine povlašcene privatne firme imaju punu slobodu delovanja i prava koja se protezu izvan uobicajenih poslovnih normi i/ili zakonskih okvira, za razliku od ostalih. Ne radi se samo o monopolskom ponašanju vec i posebnoj zastiti u poslovanju i dobijanju prava na lukrativne poslove.

Posebno insistiramo na otklanjanju smetnji za stvaranje mreze udruzenja privrednika vlasnika MSP, gde je osnovni princip udruzivanja zajednicki interes. Na primer, na širem podruciju (region ili republika) udruzivace se MSP sa istom delatnosti, na lokalnom podrucju, po velicini. Iz mreze asocijacija ce se formirati privredne komore: zanatska komora (mala privreda razvrstana po grupisanim delatnostima), trgovacka komora (dva sektora-mala trgovina i velika trgovina sa odeljenjima), komora industrije i gradjevinarstva (sa dva ogranka za MSP i velika preduzeca i sektorima po delatnostima).

b) podrška razvoju MSP

Uzimajuci u obzir znacaj, ulogu i velicinu, odnosno ekonomsku snagu (posebno kada se radi o jedinicama u nastajanju), obezbedice se široka lepeza selektivne institucionalne podrške za otvaranje i razvoj MSP.

Uspostavice se specijalizovane finansijske institucije (banke ili štedno- kreditne zadruge) za obezbedjenje garancija i kreditnih linija za finansiranje MSP.

Razvice se servisi u okviru lokalnih i regionalnih organa uprave, asocijacija MSP (sa budzetskim finansiranjem programa) ili nezavisnih profitnih centara (sa delimicnim budzetskim finansiranjem) za pruzanje raznih vrsta usluga MSP kao što su: saveti o pocinjanju sopstvenog posla; razne vrste obuke-vlasnika, menadzera i samih radnika; pruzanje raznih informacija o tekucim propisima, kretanjima na trzištu novca, rada, proizvoda i usluga, itd; povezivanje MSP u mreze kooperacije; povezivanje MSP sa razvojnim centrima i institutima; itd.

Pruzice se mogucnost MSP, posebno onim u nastajanju, da iznajmljuju pogone i opremu koje poseduju a ne koriste velika preduzeca. Takodje ce se osnivati industrijski centri za MSP u kojima ce moci da se koriste zajednicke sluzbe i servisi (odrzavanje opreme, testiranje proizvoda, dizajniranje proizvoda, i slicno).

Svojevrstan vid podrške razvoju MSP je uskladjivanje obaveza MSP prema javnoj upravi u skladu sa ekonomskom snagom MSP. Nijedan propis ne sme dovesti MSP u tezi polozaj u odnosu na velika preduzeca.

Isto tako se zalazemo za zaštitu onih MSP koji su hendikepirani u odnosu na konkurenciju velikih. Zaštita se svodi na izjednacavanje polozaja putem poreskih i drugih olakšica i u krajnjoj meri uvodjenjem delimicnih ogranicenja za nastup velikih preduzeca. Navedena zaštita mora biti selektivna i primenjivana kao mera koja ispravlja odredjene slabosti trzišta.

Novo privredno zakonodavstvo i trzisne institucije

Pravicni i stabilni zakoni, resenja koja bi sve jednako obavezivala i svima davala jednake sanse, te dosledno odustajanje od retroaktivne primene pravnih propisa, predstavljace noseca nacela reforme pravnog poretka. Garancija vlasnistva i ugovora, obezbedjenje gvozdene finansijske discipline, regulisanje likvidacije i bankrota, regulativa prirodnih i vestackih monopola i postavljanje temelja savremenog trgovackog zakonodavstva, bice kljucni elementi legislativnog aranzmana u sferi privrede. Izmenama postojeceg zakonodavstva mora se olaksati, pojednostaviti i pojeftiniti ulazak u poslovanje, ali istovremeno omoguciti i likvidacija i stecaj uz vece ucesce poverilaca. Da bi se stvorili uslovi za uspesan privredni oporavak i razvoj, vlasnicima i poveriocima se mora povratiti poverenje u efikasnu pravnu zastitu.

Novo privredno zakonodavstvo mora biti veoma brzo prilagodjeno zahtevima reforme koja ce poroditi nove trzisne institucije. Moraju se ustanoviti veoma jasna pravila igre i obezbediti njihova dosledna primena. U nasem zakonodavstvu vec postoje neka formalna resenja koja odgovaraju standardima razvijenih trzišnih privreda. Medjutim, zbog dominacije drustvene i/ili drzavne svojine ovi zakoni se ne primenjuju ili se primenjuju selektivno. Dosledna pravila trzišne igre potpuno bi diskvalifikovala dominaciju ovih neefikasnih oblika svojine, koji opstaju zahvaljujuci upornom favorizovanju od strane vladajuce politicke garniture. Politickih miljenika vise ne sme biti. Zbog toga ce prva reformska mera u oblasti privrednog zakonodavstva biti usmerena na postovanje i primenu prava koja ce jednako pogadjati sve privredne subjekte. To ce predstavljati osnov pravne sigurnosti, koja ce biti dodatno obezbedjena i stabilnom pravnom regulativom koja ne trpi ceste promene i retroaktivnu primenu.

Novim odnosom drzave prema privrednim subjektima iskorenice se praksa rentonosnog ponasanja preduzeca i ocekivanja da ce drzava priskakati u pomoc preduzecima koja zapadnu u teskoce. Zakoni ce se preoblikovati tako da osiguraju sto celishodniju i ekonomski efikasniju inicijalnu alokaciju svojinskih prava, a potom i uslove njihove sto lakse prometljivosti, kako bi se njihova alokacija dinamicki prilagodjavala stalnim promenama u privrednom ambijentu i nacinu privredjivanja. Nova zakonska rešenja ce podstaci jeftinu i brzu promenu (razmenu) svojinskih prava, kako bi se u preduzecima uspostavila vlasnicka struktura zainteresovana da donosi najefikasnije odluke u cilju njihovog sto brzeg restrukturiranja i pretvaranje u profitno orjentisane privredne centre. Time bi se privukle i nove investicije domacih i stranih investitora.

Reforma ce zahtevati i odgovarajuce izmene postojecih zakona koji regulisu proses privatizacije. Zakon o privatizaciji treba da promovise jasna svojinska prava i privrednim subjektima osigura punu poslovnu autonomiju. Novi raspored svojinskih prava obuhvatice razlicite subjekte privatne svojine ili njihovu kombinaciju u preduzecima - svojinu zaposlenih, svojinu manadzera i svojinu spoljnjih vlasnika, ukljucujuci i svojinu stranih investitora. Treba imati u vidu da dominacija svojine zaposlenih u preduzecima ne omogucava njihovo lako restrukturiranje. Zaposleni, zbog disperzije akcija, tesko mogu da kontrolišu menadzerske odluke. Oni su pre svega zainteresovani za ocuvanje svog zaposlenja i nerado prodaju svoje akcije spoljnim investitorima, plaseci se da bi restrukturiranjem preduzeca mogli da ostanu bez posla. Posto su istovremeno i vlasnici i radnici, oni imaju konfliktne interese u pogledu odluke da li da se uveca imovina preduzeca ili njihov radni dohodak. Osim toga, insajderi nemaju potrebnih sredstava za dokapitalizaciju preduzeca, dok spoljni investitori u ovom slucaju nerado ulazu zbog moguceg konflikta sa zaposlenima.

Vlasnici preduzeca mogu biti i menadzeri, zajedno sa zaposlenima nemenadzerskih zanimanja. Pod menadzerskom svojinom podrazumeva se takva distribucija svojinskih prava u kojoj su menadzeri vecinski akcionari. Posto ovaj tip svojine takodje predstavlja jedan vid insajderske svojine, losi menadzeri su skloni da prikrivaju informacije, sebi usmeravaju koristi od poslovanja i blokiraju prodaju akcija i stvaranje kriticne koncentracije svojine spoljnih vlasnika koja bi omogucila njihovu kontrolu i disciplinovanje. Znajuci da im ne preti opasnost od smenjivanja, oni imaju podsticaje da preduzimaju i veoma rizicne poduhvate, jer rizik mogu da prebace na poverioce. Iskustva trzišnih privreda pokazuju da je za efikasno ponasanje menadzera optimalno ukoliko poseduju pet do 10 odsto ukupnih vlasnickih prava u preduzecu.

Svojina spoljnjih vlasnika je superiorna u odnosu na ostala vlasnicka prava, zbog njihove dosledne profitne orjentacije i zainteresovanosti za restrukturiranje preduzeca u skladu sa potrebama trzista. Spoljni vlasnici po pravilu podsticu vlasnicku kontrolu menadzera, kao i laksi pristup preduzeca kapitalu i neophodnim strucnim znanjima za njegovu reorganizaciju. Siroka disperzija ovog oblika privatne svojine podrzava razvoj sekundarnih trzista hartija od vrednosti.

Novi svojinski aranzmani, a posebno mehanizmi transferabilnosti svojinskih prava, zahtevace cvrstu i stabilnu institucionalnu regulativu. Optimalan nivo regulacije ne moze biti unapred odredjen, vec ce zavisiti od stepena razvoja trzista kapitala i drugih trzista. Da bi se izbegla opasnost od institucionalnog vakuuma, u pocetku ce se primenjivati postojeca zakonska resenja uz nuzne izmene koje ce se izvoditi iz potreba prakse. Uporedo sa odgovarajucim izmenama postojeceg Zakona o privatizaciji, bice donet i zakon o investicionim fondovima, jer stepen i nacin zastite investitora i kontrole ovih fondova zavisi od inicijalnog rasporeda svojinskih prava koji je odredjen privatizacijom. Razvoj ovih novih institucija ce se oslanjati na iskustva i praksu zemalja u tranziciji. Posebno ce se voditi racuna o tome da zabrana da finansijski posrednici investiraju vise od odredjenog procenta osnovnog kapitala u neko preduzece koja sluzi disperziji rizika, ne ogranici efikasnu kontrolu nad menadzerima.

Kljucni problem jugoslovenske privrede predstavlja odsustvo finansijske discipline. Ovaj problem ce dobrim delom biti automatski resen kroz proces privatizacije, ali ce biti nuzna i dogradnja zakonske regulative. U tom smislu, jasno ce se regulisati i striktno obezbediti zastita potrazivanja, kako bi se redukovali sadasnji visoki troskovi kapitala po osnovu nenaplativih potrazivanja i podstakle nove investicije. Jedna od posledica uspostavljanja finansijske discipline bice i radikalno zaostravanje uslova za opstanak preduzeca na trzistu. Zivotni vek preduzeca zavisice od njihove efikasnosti, odnosno od trzisne traznje za njihovim proizvodima i uslugama. Stecajno zakonodavstvo bice primenjivano rigorozno, bez ikakvih izuzetka. Uspostavljanje finansijske discipline motivisace preduzeca da izvrse neophodno restrukturiranje proizvodnog i upravljackog procesa, podstaci ce ih da fleksibilno reaguju na signale sa robnih i faktorskih trzišta, menjaju srazmeru zaposlenog rada i kapitala, snizavaju troskove, povecavaju produktivnost i podizu kvalitet svoje ponude.

(Nastavlja se)