Sreda, 17. septembar 1997.

VUK OBRADOVIC, PREDSEDNICKI KANDIDAT "SOCIJALDEMOKRATIJE"

Napredak - najpreci nacionalni cilj

Za brzu i odgovornu privatizaciju. Dok je Jugoslavija poznata po tome da moze da pokrade i novac svojih gradjana, niko od stranaca ovde nece doci. Ni monarhija ni republika se ne jedu

Biografski podaci

Vuk Obradovic je rodjen 14. aprila 1947. godine. Zavrsio je Vojnu akademiju, Visoku vojno-politicku skolu i Komandno-stabnu akademiju operatike kao prvi u rangu. Doktor je vojno-politickih nauka.

Bio je najmladji general JNA, a aktivna sluzba prestala mu je na vlastiti zahtev. Poslednjih pet godina bavio se privatnim preduzetnistvom. Ozenjen je i ima dva sina. Predsednik je i jedan o osnivaca "Socijaldemokratije".

Srbija svoj put moze samo da nadje na putu socijaldemokratije, jer to je put kojim su isle i idu sve moderne evropske zemlje, uveren je predsednicki kandidat "Socijaldemokratije" Vuk Obradovic.

- Ne radi se o tome da mi preslikamo neciji drustveni sistem. Radi se o tome da mi usvojimo principe socijaldemokratije: privatnu svojinu, trziste, punu slobodu i prava gradjana, a istovremeno i odgovorno ponasanje drzave u socijalnoj sferi. U sadasnjim uslovima to jos znaci da smo mi i za brzu, ali i odgovornu privatizaciju u jugoslovenskim uslovima. Ne bi se dozvolilo da ogromno drustveno bogatstvo bude preliveno u ruke malog broja ljudi iz upravljackog aparata, kaze Obradovic.

Gde vidite najvece potencijale?

- Najveci potencijal su ljudi, a najveca smetnja su postojece prilike u kojima nema mogucnosti da svaki covek sledi i ostvari svoje ideje i ambicije. Nas sistem je neuspesan zbog toga sto sprecava i sputava realizaciju ambicija i sposobnosti pojedinaca. Umesto da ih iskoristi i oplodjava, sistem unistava sposobnosti. Ako ima neceg sto je uopste bilo dobro u ovim sankcijama, onda je to verovatno cinjenica da je borba za opstanak, a cesto i goli zivot, pokrenula neke vitalisticke energije i stvaralacke snage. To, naravno, ne znaci da te snage nisu mogle da se pokrenu i na drugi, prihvatljiviji i manje bolan nacin.

Ocekujete da ce transformaciju privrede pomoci i strani kapital?

- Sa ovakvom vlascu i ovakvim odnosom prema svetu, nije mogucno privuci, ne samo strani kapital, nego i kapital nasih ljudi iz inostranstva. Ljudi nece ulagati u Jugoslaviju, sve dotle dok ne budu sasvim sigurni da ce im kapital biti dovoljno bezbedan, dok ne budu uvereni u to da ce profit koji stvaraju moci da iznesu iz zemlje. Sa tako dramaticnim stvarima kao sto su "Dafina" i "Jezda", stara devizna stednja, dok je Jugoslavija poznata po tome da moze da pokrade i novac svojih gradjana, niko od stranaca ovde nam nece doci. Sve to mora biti obrnuto u potpuno suprotnom, normalnom smeru.

Srpsko-crnogorska federacija

Kako gledate na sukob u Crnoj Gori?

- Mi iz Srbije u to ne bi trebalo da se mesamo. Zbog uticaja odavde, to je dobilo dramaticne razmere. Srbija ne sme da doliva ulje na vatru. Energicno smo protiv toga sto radi SPS, ponasajuci se apsolutno politicki neodgovorno. Sustina spora nije ko je za a ko protiv Jugoslavije, nego za kakvu Jugoslaviju i moze li se i dalje voditi politika izolacije kakvu vec godinama praktikujemo. Nama se samo cini da sudbina Jugoslavije zavisi od jednog ili drugog coveka. Vezivanje nase sudbine za pojedine ljude skupo nas je do sada stajalo. Mi mislimo i da bi najadekvatniji naziv za nasu drzavu bio srpsko-crnogorska federacija.

Da li pristajete na monarhiju?

- Mi smo republikanskog uverenja, ali nemamo nista protiv toga da se sutra - prekosutra to pitanje stavi na dnevni red, da narod ili Ustavotvorna skupstina odluce o tome kako ce Srbija izgledati. Verujemo u republikanizam, ali verujemo da je potrebno slediti i volju naroda. To pitanje sada uopste nije centralno. Ni monarhija, ni republika se ne jedu.

Napustili ste 1992. armiju jer niste mogli da odrzite obecanje koje ste dali. Sada je Vas slogan: "Vuk Obradovic - covek od reci". Da li biste napustili polozaj ponovo, ukoliko ne biste mogli da ispunite Vasa obecanja?

- Da. Gradjani moraju znati da politicari vode racuna o moralu i o nacinu na koji dolaze na vlast. Izbori su neka vrsta ugovora izmedju biraca i izabranih. Ukoliko izabrani ne ispune ili ne ostvare mandat za koji su izabrani ili ono sto su obecali, prirodno je da sami izvuku konsekvence iz tog ugovora.

Cesto govorite o nacionalnom interesu, o dijalogu i sporazumevanju, ali to su zelje koje svi ispoljavaju, dok u konkretnim prilikama sve to postaje veliki nesporazum?

- Nacionalni interes je da zemlja sto pre izadje iz krize i krene putem napretka. To je prvi, osnovni i najpreci nacionalni interes u ovom trenutku. Protiv tog cilja niko ne moze da ima nista. Oko tri miliona ljudi u Srbiji zivi na ivici bede, a ljudi koji se setaju oko kontejnera nisu samo prosjaci. Nekada su oni mozda bili ucitelji ili drzavni cinovnici.

Dijalog i sporazumevanje nemaju alternativu, ukoliko se zele harmonicni drustveni odnosi. Prosto je neshvatljivo da predsednik jedne republike mesecima ili godinama ne sretne predstavnike politickih stranaka. Svi oni su izabrani od naroda i imaju mandat naroda. Ko to ne postuje, on ne postuje volju naroda. Ako ne naucimo da razgovaramo medju sobom, kako cemo da razgovaramo sa Albancima? Kako cemo u dijalog sa svetom?

Pomenuli ste dijalog sa Albancima. Kako vi gledate na taj problem?

- Mi se kao drzava nedovoljno bavimo ovim pitanjem. Kao da je nekome stalo da se taj problem sasvim iskomplikuje. Prvi korak, sto se nas tice, jeste pocetak dijalog s Albancima. Bez toga nema resenja ovog pitanja koje ce biti kljucno za opstanak ove zemlje. Mi smo za visi stepen autonomije Kosova od sadasnjeg i stvarna, a ne samo formalna prava Albanaca.

Kakvi su Vasi pogledi na odnose prema NATO-u?

- Slika Evrope, u politickom i vojnom smislu bitno je izmenjena. Jugoslavija ce pre ili kasnije morati da se suoci s pitanjem svog eventualnog pristupanja "Partnerstvu za mir", NATO-u. Te cinjenice necemo moci vise da ignorisemo jer su one od najveceg drzavnog znacaja.

Profesionalna vojska, kao vojnik, kako gledate na pitanja povezana s tom oblascu?

- Ja se zalazem za manju armiju cije ce jezgro ciniti profesionalni sastavi. To nije brz ni lak prelaz, tako da bi opsta vojna obaveza bila zadrzana, s tim sto bi bila znacajno skracena. Ona bi se ostvarivala na teritorijalnom principu. To znaci da bi vojnici sluzili vojsku u svojim opstinama, a subotom i nedeljom kao i posle podne, mogli bi da idu kuci. Troskovi bi se smanjivali, vojni rok bi se kretao od 6 do 8 meseci.

Sta ocekujete od ovih izbora i zasto se niste prikljucili bojkotu?

- Kao mlada stranka mi nismo mogli sebi da dozvolimo da ne izadjemo ne izbore. Tako bismo doveli u opasnost celokupni razvoj nase infrastrukture. Bez obzira sto su uslovi za izbore nepovoljni, mi nismo mogli da se odreknemo aktivnog uticaja na dogadjaje u zemlji. Stranke koje bojkotuju izbore same nanose sebi najvise stete. Za tri meseca mi smo prijavili 28 lista u 29 izbornih jedinica. I ako ne udjemo u parlament, ovi izbori nece biti odlucujuci. Na njima su posmatraci OEBS-a sto je veoma pozitivno, bez obzira sto ih je malo.

Dragan Bisenic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /