KOLIKO VREDI OBECANJE VLADE O "STABILIZACIJI SOCIJALNIH FUNKCIJA"

U julu u kojem je masa isplacenih zarada smanjena, preduzeca su platila skoro pola milijarde dinara vise na ime poreza i doprinosa na plate. Cudna matematika, jos cudniji izvori za finansiranje potrosnje

Vlada ce nastaviti sa sprovodjenjem ukupnih reformi, izjavio je u predizbornoj kampanji premijer Mirko Marjanovic, a to po njemu znaci da ce se nastaviti sa redovnom isplatom penzija, zarada zdravstvenim i prosvetnim radnicima i svih primanja po osnovu prava iz oblasti socijalne zastite. A ministar u istoj vladi Milan Beko je to i materijalno potkovao - "stabilizacija socijalnih funkcija" kostala je Fond za razvoj 250 miliona postanskih maraka, s obzirom da je 100 miliona dobio za pocetak penzijsko-invalidski fond, a 150 miliona maraka Fond zdravstvenog osiguranja.

Uz to vlast se moze pohvaliti i julskom rekordnom naplatom bruto prihoda za javnu potrosnju u iznosu od 4,09 milijardi dinara, sto je 805 miliona dinara vise nego u prethodnom mesecu i predstavlja najveci mesecni skok naplate od februara 1994, odnosno najvecu zetvu od pocetka primene stabilizacionog programa. Profitirali su prakticno svi segmenti javne potrosnje, pa su tako prihodi saveznog budzeta realno porasli za 20 odsto, republickih i gradskih budzeta za 23,2 odsto, a za finansiranje socijalnog osiguranja u proseku rast prihoda iznosi cak 27,9 procenata.

Upravo taj skok postavlja pitanje odakle pare i da li premijer obecava maglu kad govori o ubuduce redovnom namirivanju prava korisnika javne potrosnje, jer redovnost ne podrazumeva da se o roku isplate jedna ili dve plate i penzije pred izbore, vec ce prava provera uslediti u svih nekoliko narednih postizbornih meseci do kraja godine.

"Neidentifikovani izvori"

Njeno istrazivanje u mesecnim analizama i prognozama Instituta ekonomskih nauka, takodje, pokazuje da su u rekordnom julu preduzeca platila skoro pola milijarde dinara vise nego u junu na ime poreza i doprinosa na zarade, te zajedno doprinosi i porezi na plate cine gotovo 60 odsto apsolutnog povecanja naplate javnih prihoda. A sve se to dogodilo upravo u mesecu u kojem masa isplacenih zarada nije povecana, vec je naprotiv smanjena, pa se objasnjenje nalazi u cinjenici da su preduzeca, verovatno izmirila svoja ranija dugovanja prema fondovima socijalnog osiguranja i drzavnom budzetu.

Uz postavljeno logicno pitanje odakle im za to pare u MAP se kaze da najveci deo odgovora lezi u predizborno ekspanzivnoj monetarnoj politici ili bolje receno u trosenju kapitala od prodaje poste za finansiranje prozvodnje. (Moglo bi se to reci i ovako - desnom rukom drzava je dala obrtna sredstva za privrednu aktivnost, a levom ih je uzela za potrosnju). "Moguca su i neka druga objasnjenja, pogotovo imajuci u vidu predstojece izbore i nastojanje da se bar deo dugovanja drzave prema glasacima namiri pre njih. Na primer, nije iskljuceno da je od preduzeca koja imaju novac trazeno izmirivanje poreskih obaveza unapred, ili da su sredstva iz "neidentifikovanih izvora" samo proknjizena kao porezi i doprinosi na zarade i slicno", konstatuje se u MAP.

Visoka predizborna matematika

- Iz tih razloga posle izbora usledice povratak na staro, jer iz redovnih izvora jednostavno nije moguce pokriti postojeca prava javne potrosnje. Pri tome, u medjuvremenu, dinari sirokogrudo odstampani na osnovu telefonskih deviza stvorili su visak traznje. Drzava moze da primeni jedan od mogucih nacina da povuce novac da bi odrzala kurs i cene, da, na primer, posegne ponovo za odlaganjem isplata poneke penzije ili zarade, posto se biralista zatvore. Ne drzi vodu ni prica da ce devizni krediti doneti takav skok privredne aktivnosti, koji ce namaci pare za pokrice projektovane javne potrosnje. Racun, po kojem ce jedna ulozena marka doneti pet (ili vise, kako vec kome u takvom javnom licitiranju odgovara) spada u visu matematiku i ja ga kao ekonomista ne razumem. Da je on moguc, vise se ne bi ni postavljalo pitanje nedostatka sredstava za razvoj, istice mr Posarac.

Bojana Jager