DA LI CE O IZBORU REKTORA ODLUCITI VLADA ILI UNIVERZITET

Dr Marija Bogdanovic, dr Dragan Kuburovic i dr Fedor Zdanski imaju podrsku vecine fakulteta, ali se ocekuje da ce predstavnici Vlade u Savetu BU imati svog kandidata

Olga Nikolic

Uoci ulaska u zavrsnu izbornu etapu na Beogradskom univerzitetu moze se dogoditi da se uzburka akademska javnost i ponovo zaostre odnosi izmedju univerzitetskog i Vladinog dela Saveta. Da li ce do toga doci zavisi od postovanja Deklaracije, usvojene na poslednjoj sednici Saveta BU, po kojoj kandidati za novi rukovodeci tim mogu uci u poslednji izborni krug samo ukoliko dobiju najmanje jednu trecinu podrski fakulteta i instituta koji se nalaze pod okriljem Univerziteta. U ovom dokumentu je takodje naglaseno da ce biti ignorisan rektor koji bude izabran mimo volje Univerziteta.

Pozivajuci se na Zakon o univerzitetu, pojedini clanovi Kandidacione komisije insistirali su u petak da se svi ucesnici u izbornom procesu izjasne da li se prihvataju kandidature, bez obzira na podrsku koja im je data. Tim postupkom, smatraju profesori, prekrsen je dogovor postignut teskom mukom, bez koga, uvereni su, izbori ne bi ni bili raspisani. Zbog insistiranja univerzitetskog dela Saveta BU na kriterijumima Deklaracije raspisivanje izbora za rektora, tri prorektora i studenta prorektora kasnilo je nekoliko meseci. Tek kada je dr Nada Popovic-Perisic, ministar i clan Vladinog dela Saveta, saopstila da su predstavnici drzave spremni "da izadju u susret delegatima Univerziteta, kako bi se prevazisla kriza", tenzija je splasla i pocelo je predlaganje kandidata.

Kandidaciona komisija danas treba da objavi rezultate o prikupljenoj saglasnosti. Bez obzira na ishod, broj glasova nije nikakav garant ni kandidatima koji su dobili neophodnu podrsku, jer to automatski ne podrazumeva da ce biti izglasani u rukovodeci tim koji ce u naredne dve godine upravljati iz Kapetan Misinog zdanja. O rektoru i prorektorima izjasnjavace se svi clanovi Saveta BU tajnim glasanjem i pored svih opcija o kojima se poslednjih dana uveliko prica u akademskim krugovima moze se dogoditi da se na izbornoj sednici, zakazanoj za 25. septembar, uopste i ne izabere nijedan kandidat za rektora. U tom slucaju ceo izborni postupak se ponavlja.

U univerzitetskoj javnosti sumnja se da ce sednica Saveta biti odrzana u zakazanom terminu, "zbog nedostatka kvoruma" ili pod nekim drugim izovorom samo da bi se dobio manevarski prostor kako bi se sacekali rezultati izbora u Srbiji.

Ukoliko se (ipak) budu postovale odredbe Deklaracije, od sedmoro redovnih profesora, u poslednji izborni krug uci ce samo troje kandidata za rektora: dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta, dr Dragan Kuburovic, v.d. rektora i dr Fedor Zdanski, dekan Tehnolosko-metalurskog fakulteta. Ovi kandidati imali su zapazenu ulogu u minulom Studentskom protestu, sto kod vlasti sasvim sigurno ne izaziva simpatije, a upravo zavrseno izjasnjavanje pokazalo je raspolozenje fakulteta i instituta (dr Bogdanovic je podrzalo 28 veca, dr Kuburovica 24 i dr Zdanskog 20).

Naglasavajuci da joj je cast i licna satistakcija sto su joj Univerzitet i Filozofski fakultet ukazali poverenje, dr Marija Bogdanovic kaze da ima vise prioriteta kojima bi se posvetila ukoliko bude izabrana. "Smatram da bi institute u sastavu BU trebalo izjednaciti u obavezama i pravima. Trebalo bi precizno definisati odredbe o polozaju instituta i odredbe koje govore o polozaju redovnih i samofinansirajucih studenata. Pored analize upisne politike, insistirala bih i na preispitivanju Zakona o penzionisanju univerzitetskih nastavnika jer smatram da on mora da bude deo Zakona o radnim odnosima", ocenjuje dr Bogdanovicka.

Po njenom misljenju, politizacija univerziteta bi trebalo da se izbegne po svaku cenu. Ona predlaze da se smanji broj predstavnika drzave u Savetu za 30 odsto i da se spisak clanova koji imenuje drzava dopune u skladu sa strukturom republicke Skupstine. To znaci da u Savetu budu zastupljeni i clanovi opozicije. Svi clanovi bi trebalo da budu poznate licnosti iz obrazovne, naucne i kulturne sfere, smatra dr Bogdanovic koja bi, odmah na pocetku svog mandata, insistirala na stabilizaciji materijalnog polozaja Univerziteta. Ona smatra da bi se kriza rukovodjenja na Univerzitetu izbegla ukoliko bi se prihvatilo pravilo da svakog narednog mandata druga grupacija fakulteta predlaze rektora iz svojih redova.

"Mislim da nam je neophodno stvaranje modernih fakulteta, sa modernim nastavnim planovima i programima i da treba krenuti s reformama u skladu sa svetskim univerzitetima. Svetska nauka je toliko napredovala, a mi smo nazadovali", kaze dr Dragan Kuburovic, naglasavajuci "kao neophodno da naucni rad na univerzitetu intenzivnije zazivi i da stvori prostor za podsticaj mladih kadrova jer oni ne odlaze u svet samo zbog malih plata, vec i zbog toga sto nemaju uslova za bavljenje naukom".

Ukoliko se bude postovala Deklaracija, Univerzitet ce biti zadovoljan bez obzira ko bude izabran na Savetu, ubedjen je dr Fedor Zdanski. Ako on bude novi "prvi covek" u Rektoratu, u tom slucaju bi "izvukao na prvo mesto dve stvari - pitanje novog zakona o univerzitetu i pitanje finansiranja". "Moramo da insistiramo da univerzitet ucestvuje u stvaranju zakona i da bude realizovan na osnovu konsenzusa i jedne i druge strane", kaze dr Zdanski. On smatra da su svi na Univerzitetu "svesni situacije u kojoj zivimo, ali neka to 'nesretno' finansiranje bude stabilno u zavisnosti od toga koliko je drzava bogata. Na zalost, na to mi ne mozemo da uticemo - mozemo samo da apelujemo", komentarise dr Zdanski, uz napomenu da bi izlaz iz besparice mogao da se trazi "i u racionalizaciji univerziteta, upisne politike i finansiranja".