BUDITE SPOKOJNI PRED DILEMOM IZBORI ILI BOJKOT

Jovan Ratkovic

Ma koliko da nas politika zanima ili ne, proteklih nedelja smo kroz masmedije i hiljada plakata bili "bombardovani" dilemom - izaci na predstojece predsednicke i parlamentarne izbore ili ih bojkotovati. Ova dilema se, pre svega, namece pristalicama tzv. demokratske opcije - najpre koalicije "Zajedno" koja se u medjuvremenu raspala na republickom nivou. Nakon raspada, Srpski pokret obnove odlucuje da izadje na izbore da "ne bi dozvolio da vlast u Srbiji podele "leve snage" i SRS i tako je definitivno upropaste", zato sto "izborni uslovi nikada nisu bili bolji" a i zato sto je "Zapad jasno stavio do znanja da nece podrzati bojkot" (sto se Zapadu posle onako neozbiljnog raspada koalicije i ne da zameriti, zar ne?).

Antiizborna koalicija dvanaest stranaka predvodjena DS, DSS i GSS s druge strane, poziva gradjane na bojkot jer "Gonsalesov izvestaj nije ispunjen", "uslovi za fer i postene izbore nisu stvoreni" i zato sto bi se time "anulirao kapital stecen tromesecnim protestom gradjana". Vesna Pesic u antiizbornoj kampanji duhovito navodi da "kako devojka ne moze biti manje ili vise trudna tako ni izbori ne mogu biti manje ili vise posteni. Oni su ili posteni ili to nisu".

A sta se za to vreme desava sa studentima? Studentski politicki klub (SPK) je od svog osnivanja kao svoj osnovni (jedini) programski cilj istakao lobiranje sirokih narodnih masa za bojkot nepostenih izbora. U skladu s ovim nacelom SPK se aktivno ukljucio u kampanju antizborne koalicije a njegov lider Cedomir Jovanovic je, gostujuci zajedno sa Zoranom Djindjicem u Kraljevu, vec "popio" jaje u glavu od svojih (opozicionih) neistomisljenika. Ta ce dilema "izbori ili bojkot" produbiti jaz medju studentskim organizacijama nastalim iz Studentskog protesta 1996-97. pokazao je i nedavni duel na BK TV vec pomenutog Cedomira Jovanovica i Dusana Vasiljevica, nekadasnjeg portparola Studentskog protesta a sada jednog od kljucnih ljudi Studentske inicijative. Dok se prvi zestoko zalagao za bojkot, potonji je pozvao na toleranciju opozicionih stranaka koje su medjusobno suprotstavljene po ovom pitanju i zastupao tezu da su predstojeci izbori ne tako znacajan uvod u mnogo ozbiljnije procese koji nam predstoje.

U javnosti jedva da je primecena veoma ambiciozna akcija Pokreta studenata Srbije (PSS) u okviru koje su studentski predstavnici (poslanici Studentskog parlamenta, clanovi Studentske inicijative - medju njima i pomenuti Dusan Vasiljevic i nekih drugih studentskih organizacija) obisli nekoliko desetina gradova, varosica i sela sirom Srbije pokusavajuci da "podsete" narod na sve probleme koji nas okruzuju i da ukazu na potrebu hitnosti njihovog resavanja kao i na izvor uzroka tih problema - aktuelnu vlast. Ova akcija je planirana nekoliko meseci i trebalo je da oznaci logican nastavak studentskog protesta 1996/97. Zeleo bih da podsetim na tri nemerljiva doprinosa protesta studenata jacanju ove drzave:

1. Jacanje, do tada prakticno minornog, gradjanskog pokreta u Srbiji,

2. "Izvlacenje" ogromne vecine studentske populacije iz stanja apatije koje je trajalo vec nekoliko godina,

3. Neverovatno uspesno obnavljanje znacajno narusenog ugleda naseg naroda u svetu.

Ono za sta ovaj protest nije imao snage, a realno govoreci, ni vremena da uporedo postigne, jeste da izvrsi kljucni uticaj i na onaj deo populacije koji je do tada bio neopredeljen ili blago podrzavao vlast iz vise razloga.

a) zato sto na domacoj politickoj sceni nije video bolju politicku opciju

b) bio zaveden propagandnom masinerijom vlasti bez mogucnosti da se, u stanju potpune medijske blokade, informise iz drugog izvora

c) smatrao da je sadasnja vlast monolitna i da je u takvoj situaciji, radi sitnosopstvenickih interesa, bolje biti uz nju ili barem ne otvoreno protiv nje.

Ovi gradjani se nisu mogli identifikovati s osobenim duhom i humorom protesta, ali su ipak bili spremni pre da saslusaju studente, nego opozicione vodje satanizovane od strane rezima. I taman kada je izgledalo da je diferencijacija Studentskog pokreta konacno zavrsena, a novoformirane studetnske organizacije pocele da koliko-toliko medjusobno saradjuju doslo je do najgoreg moguceg obrta na opozicionoj sceni Srbije - raspada koalicije "Zajedno" na republickom nivou, a zatim i podele do juce saveznickih stranaka na one koje su za izlazak na izbore i one koje ce te izbore bojkotovati. Ova dogadjanja su veoma negativno uticala na ukupan efekat akcije "osvescivanja" naroda sirom Srbije. U novonastaloj politickoj zavrzlami gde je opoziciona vlast u opstinama koje je koalicija "Zajedno" u novembru osvojila podeljena izmedju DS (koji predvodi antizbornu kampanju) i SPO (koji na izbore izlazi) PSS je logicno odustao od javnog izjasnjavanja u vezi s izlaskom na izbore. Ta zvanicno neutralna pozicija, medjutim, nekim opstinskim strukturama SPO nije bila dovoljna pa su cesto ne samo uskracivali svaku pomoc vec i opstruirali tribine PSS, optuzujuci studente da pozivaju na bojkot izbora i "rade za Djindjica". Vazno je ipak istaci da su, bez obzira na silom prilika ogranicen domet ove kampanje, studenti dokazali da su sposobni da organizuju veoma ozbiljne i zahtevne akcije i da na njih u narednom periodu i te kako treba racunati.

Gde onda lezi problem?

Problema, na zalost, ima nekoliko. Prvi je taj sto studenti koji su ucestvovali u protestu nisu uspeli da oforme novu i jaku studentsku organizaciju (zlobnici kazu zbog licnih sujeta studentskih lidera) jos za vreme Protesta, cime bi najverovatnije potpuno zbrisali rezimski Savez studenata koji ponovo polako dize glas. Umesto toga, doziveli su da na izbore za studentski parlament izadje samo dvadeset odsto registrovanih studenata. Ova cifra u svakom slucaju nije beznacajna i za Savez studenata predstavlja nedostizan san ali je ipak dovela u pitanje legitimitet studentskog Parlamenta, kao tela koje bi trebalo da zastupa sve ili barem veliku vecinu studenata.

Drugi problem je legalitet studentskog Parlamenta koji i dalje nije priznat. Pitanje je da li ce profesori okupljeni oko Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije (koji su, uzgred, u relativnoj vecini na BU) uspeti da izdejstvuju zvanicno priznavanje studentskog Parlamenta kao legalnog i legitimnog zastupanika studenata BU, koji bi u tom slucaju dobio i pravo predlaganja studenta-prorektora. Sve dok se to ne postigne, Parlament ce ostati stalna i lako ranjiva meta napada s "leve" strane ili ce, pak, jednostavno biti - ignorisan. Krhkom ugledu Parlamenta steti i vec, reklo bi se, hronicno odsustvo kvoruma. Zbog toga ce novi izbori za studentske poslanika koji ce biti raspisani najverovatnije u novembru biti, u sadejstvu s dnevnopolitickim faktorima, od presudnog znacaja za opstanak ove mlade institucije.

Treci problem je verovatno i najozbiljniji i tice se realne i, u poslednje vreme, sve cesce pominjane mogucnosti da apatija ponovo zavlada medju studentima. Ona moze biti izazvana cinjenicom da je koalicija "Zajedno" postala jedan od (najneslavnijih) skolskih primera u modernoj istoriji svetske politike kako za svega par meseci ne samom pocetku "velike trke" naroda. Licna sujeta stranackih lidera kao relevantan politicki faktor opstaje, izgleda, jos samo na Balkanu. Razlog za apatiju takodje moze biti i ubedljiv poraz na predstojecim izborima onih demokratskih snaga koje se odluce da na njih izadju. Mnogi takodje primecuju da su studenti veoma nezadovoljni ponasanjem (samozvanih) studentskih lidera za vreme i narocito posle protesta, zamerajuci im na samoreklamiranju, elitizmu i borbi za buduce visoke funkcije sto je, navodno, i dovelo do bezrazlozne podele unutar nekada jedinstvenog Studentskog pokreta. Ovakvo razocarenje mnoge navodi da se pitaju - da li se to sprema jos jedan egzodus mladih iz ove drzave?

(Kraj u sutrasnjem broju)