Utorak, 16. septembar 1997.

SAVET MINISTARA EU USVOJIO RESTRIKTIVNE MERE PROTIV NEKIH LIDERA REPUBLIKE SRPSKE I NAJAVIO BRZU POMOC ONIM NJENIM DELOVIMA KOJI SARADJUJU NA OSTVARIVANJU MIROVNIH SPORAZUMA

Petorica "nepozeljnih"

Momcilo Krajisnik, Boro Bosic, Spasoje Albijanic, Dragan Bozanic i Gavro Bogic - petorica s liste nepozeljnih, koja moze biti prosirena onima koji deluju protiv Mirovnog sporazuma

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Savet ministara EU usvojio je juce listu "nepozeljnih osoba" kojima ce - zbog delovanja suprotnog duhu mirovnog procesa - biti uskracen pristup na teritoriju zemlja-clanica EU. "Nosilac" liste, kako smo vec javili, je clan predsednistva BiH Momcilo Krajisnik, a na njoj su jos cetvorica clanova vlade BiH iz redova bosanskih Srba: Boro Bosic, kopredsedavajuci Ministarskog saveta; Spasoje Albijanic, ministar za civilne poslove i komunikacije; Dragan Bozanic, zamenik ministra inostranih poslova i Gavro Bogic, zamenik ministra privrede i spoljne trgovine. Ta se lista, precizirano je u zakljuccima Saveta ministara, moze prosiriti i drugim osobama koje deluju protiv mirovnog sporazuma.

"Nista licno!", izjavio je sinoc na konferenciji za stampu inicijator liste "nepozeljnih", visoki predstavnik Karlos Vestendorp. Objasnio je da je takvu "restriktivnu meru" predlozio ne samo EU vec i ostalim zemljama - clanicama tzv. Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (cine ga jos SAD, Rusija, Japan, Kanada i Turska), nakon sto su Krajisnik i Bosic pre desetak dana odbili kompomisni predlog zakona o drzavljanstvu i pasosima, koji su inace prihvatile ostale strane. Ideja je, rekao je Vestendorp, da se ne kaznjava stanovnistvo, vec odgovorni pojedinci. Izrazio je nadu da ta mera, ipak, nece dugo trajati i da ce Krajisnik i Bosic prihvatiti kompromisne predloge... nakon cega ce on, kako je najavio, predloziti njihovo skidanje s liste "nepozeljnih."

"PODSETNIK" ZA PREISPITIVANJE ODNOSA EU SA SRJ

Dejton, Gonsales, Kosovo...

Mada je situacija u Bosni nakon lokalnih izbora bila glavna tema jucerasnje rasprave, u zakljuccima Saveta ministara se navodi da je vodjena "produbljena rasprava" i o stanju u SRJ i, posebno, na Kosovu, "koje ostaje izvor ozbiljne zabrinutosti za EU." Podsecajuci na svoje zakljucke od 29. aprila ove godine (kada su SR Jugoslaviji odobrene tzv. autonomne trgovinske mere), Savet ministara je nalozio "kompetentnim telima" (Komisiji, Ad hok grupi za bivsu Jugoslaviju i Politickom komitetu) da "aktuelizuju preispitivanje odnosa EU sa SRJ", imajuci posebno u vidu sledeca pitanja:

- Saradnja SRJ u realizaciji mirovnih sporazuma;

- Ostvarenje Gonsalesovih preporuka i otvaranje procesa demokratizacije; - Situaciju na Kosovu i definisanje konkretnih modaliteta prisustva EU u Pristini;

- Postojanje istinskog dijaloga s kosovskim Albancima o statusu Kosova unutar granica SRJ;

- Primena Sporazuma o obrazovanju zakljucenog izmedju Milosevica i Rugove i mogucnosti finansijske podrske EU;

- Pitanje povratka dugorocne misije OEBS u podrucja SRJ nastanjena manjinama;

- Saradnju EU s Radnom grupom za etnicke i nacionalne zajednice i manjine pri Savetu za implementaciju mira;

- Odnose SRJ sa susednim drzavama;

- Pitanje ucesca Jugoslavije u medjunarodnim institucijama.

Na zavrsnoj konferenciji za stampu, predsedavajuci Saveta ministara Zak Pos, posebno je ukazao na "veliku zabrinutost EU zbog potencijalnog konflikta na Kosovu", ponavljajuci zahtev da se u Pristini otvori Biro Evropske komisije, o cemu se, kako je rekao, jos vode pregovori sa srpskim vlastima. Buduci odnosi EU sa SRJ, naglasio je Pos, "zavisice od mirnog resenja kosovskog problema i ostvarivanja svih Gonsalesovih preporuka."

Paralelno s pomenutim "restriktivnim", Savet ministara EU je juce najavio i "selektivne pozitivne mere" za one delove Republike Srpske koji saradjuju u implementaciji mirovnog procesa. S tim se saglasio i predstavnik Komisije, komesar Hans van den Bruk, prihvatajuci da se - zajedno s Vestendorpovom Radnom grupom za ekonomska pitanja - pazljivo razmotre pojedini projekti za Republiku Srpsku, te da se na bazi svakog pojedinog oceni koji moze da se primeni... pod uslovom da evropska sredstva ne zavrse u pogresnom, tj. Karadzicevom, dzepu. Vestendorp je pozdravio takav pristup Saveta ministara i Komisije, definisuci ga kao "princip pozitivnog uslovljavanja", i najavljujuci brzo deblokiranje evropskih sredstava za programe rekonstrukcije onih delova Republike Srpske koji saradjuju u primeni Dejtonskih sporazuma, omogucavaju povratak izbeglica i vode politiku "otvorenih gradova." Sto se, pak, ukupne politicke krize u Republici Srpskoj tice, evropski sefovi diplomatije su izrazili uverenje da su parlamentarni izbori pod nadzorom OEBS... najprikladniji izlaz iz nje.

Savet ministara EU se, takodje, pridruzio cestitkama za uspesno odrzane lokalne izbore, izrazavajuci, ipak, zaljenje sto je ucesce svih strana na njima... obezbedjeno tek zestokim medjunarodnim pritiskom u kojem su, kako se tvrdi, prednjacili Evropska unija i njene zemlje-clanice. U zakljuccima Saveta ministara se insistira na postovanju rezultata tih izbora, a Vestendorp je na konferenciji za stampu priznao da ce to biti "tezak posao", izrazavajuci ipak nadu da ce i on biti uspesno obavljen zahvaljujuci primeni "klasicnih sredstava" ekonomskog, politickog, a ako bude potrebno i vojnog pritiska.

Kao drugi, opstiji i dugorocniji problem Bosne i mirovnog procesa, Vestendorp je naveo cinjenicu da su sve glavne politicke partije, kako je rekao, "mono-etnicke." To ce, po njegovom misljenju, morati da se promeni, ali ce trebati vremena. Resenje je, po njemu, u demokratizaciji, koja ce zahtevati otvaranje medija i njihovo oslobadjanje od kontrole "mono-etnickih partija", kao i prestrukturiranje policije, a u borbi za demokratizaciju znacajno orudje mogla bi da bude i ekonomska obnova zemlje.

No, preduslov za sve to, po Vestendorpu, jeste da "Karadzic i zlocinci njegovog kova budu u Hagu." Dok se to ne dogodi, smatra Vestendorp, "u Bosni nece biti normalnog zivota... a na Palama nece promeniti svoje ponasanje." Idealno bi, smatra visoki predstavnik, bilo da Karadzic sam ode u Hag. Ako on to ne ucini, odgovornost je na vlastima Republike Srpske da ga tamo odpreme. A ako i one zakazu, to ce morati da obavi medjunarodna zajednica. Vestendorp ne sumnja da ce se - pre ili kasnije, na ovaj ili onaj nacin - Karadzic (i ostali optuzeni za ratne zlocine) naci tamo gde mu (im) je mesto: pred Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /