SLOBODAN MILOSEVIC OTVORIO TRANSJUGOSLOVENSKI AUTOPUT FEKETIC-SUBOTICA

Privredni oporavak nase zemlje u punom jeku. Vojvodina model zajednickog zivota ljudi razlicitih nacionalnosti. Interesi medjunarodne zajednice, interesi naroda u RS i interesi Jugoslavije se poklapaju - glavni su akcenti iz govora predsednika SRJ. Na skupu kod feketicke petlje pred oko dvadeset hiljada ljudi, pretezno clanova SPS iz okolnih mesta, ali i iz mnogih gradova Vojvodine i Srbije

Feketic. - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic otvorio je juce u podne deonicu transjugoslovenskog polu autoputa od Feketica do Subotice, dugu 55 kilometara.

Na skupu kod feketicke petlje okupilo se oko dvadeset hiljada ljudi, pretezno clanova SPS iz okolnih mesta, ali i iz mnogih gradova Vojvodine i Srbije. Oni su besplatno dovozeni u oko 150 autobusa, a na licu mesta su im obezbedjene pogace i sokovi. Kisa koja je pocela da pada pola sata pre svecanosti pokvarila je ugodjaj i izazvala saobracajni kolaps, iako su aubusi i automobili zadrzani oko dva kilometra od mesta gde je skup odrzavan, tako da su ljudi do tog mesta dolazili pesice. Zbog guzve i lose organizacije rad izvestaca bio je izuzetno otezan. Novinari su, zajedno sa pristalicama SPS bili primorani da vise od pola sata gacaju po blatu.

Svecanosti otvaranja deonice auto-puta prisustvovali su najvisi rukovodioci Federacije, Republike Srbije, Socijalisticke partije Srbije, JUL-a i Vojske Jugoslavije. Prisutne su na pocetku svecanosti pozdravili republicki ministar Dejan Kovacevic i predsednik Skupstine Vojvodine Zivorad Smiljanic.

Burno pozdravljen od svojih pristalica predsednik SRJ Slobodan Milosevic je otvarajuci deonicu auto-puta Feketic-Subotica, izmedju ostalog, rekao:

- Dozvolite mi da se zahvalim u svoje i vase ime graditeljima auto puta. Ova kisa podseca nas da je isto tako letos ometala graditelje koji su ovaj put zavrsili puna dva meseca pre roka, jer bi ga, verovatno, zavrsili i mnogo brze da ih nije ometala. Ali, na nju ne treba da se ljutimo, jer je ocigledno da je poljoprivreda na drugoj strani veoma mnogo dobila.

U proteklim godinama mi smo za sobom ostavili ogromne teskoce. Svaka od tih teskoca pojedinacno uci ce u istoriju, kao sto ce, nesumnjivo, u istoriju uci i cinjenica da smo imali snage da ih sve prevladamo i da mozemo da danas kazemo da je privredni oporavak nase zemlje poceo i da se nalazi u punom jeku.

To potvrdjuje cinjenica da imamo najveci porast industrijske proizvodnje, poljoprivredne proizvodnje, da imamo najveci porast investicija, da osnova naseg razvoja koja treba da jaca - jaca svakodnevno i da smo u mnogim oblastima, pogotovu u pogledu razvoja infrastrukture, telekomunikacija, energetske infrastrukture i drugim oblastima, u nekima cak napravili korake od sedam milja u ovoj godini. Taj oporavak dobice jos vise na ubrzanju kada regulisemo preostale neregulisane odnose sa medjunarodnom zajednicom, mislim i na one finansijske i na one politicke. Zato je od velikog znacaja i kako ce se razvijati dogadjaji i teci sprovodjenje programa u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj. Zelim da vam kazem da je od trenutka kada je postignuto resenje, koje je definisano Dejtonskim sporazumom u BiH, moguce veoma jasno konstatovati da se interesi medjunarodne zajednice, interesi naroda u RS, i interesi SRJ poklapaju. Zbog toga upravo najveci interes i Jugoslavije, i Republike Srpske, i celog naseg naroda jeste da se taj sporazum dosledno sprovede. Ja sam siguran da cemo svi uciniti, i ovde u Jugoslaviji i tamo u Republici Srpskoj da se taj sporazum sprovede, a prvi zadatak u RS je da se obezbedi da rukovodstvo bude jedinstveno, a ne da se medjusobno bori za vlast. Narod u RS treba da izabere rukovodstvo koje ce biti jedinstveno i koji ce brinuti njegove brige, a ne brigu kako ce ko bolje da prodje u borbi za vlast.

To jedinstvo je neophodno u jedinstvu naseg naroda. Uostalom, primer Srbije najbolje pokazuje koliko je to jedinstvo bilo potrebno da bismo poceli ovako uspesnu fazu oporavka. Ne bi bilo moguce ni da startuje, a ne da radi uspesno vlada narodnog jedinstva, da to jedinstvo u politickom smislu nije postignuto u Srbiji. Ja sam siguran da ce gradjani Jugoslavije, gradjani Republike Srpske, ceo srpski narod i svi gradjani nase zemlje imati u vidu koliko je to jedinstvo vazno da se upravo procesi koji su poceli i ovde i tamo nastave uspesno u interesu afirmacije nasih nacionalnih interesa i interesa svih gradjana SR Jugoslavije.

Zelim, na kraju, da vam kazem da mi je veoma drago, i mislim da je svima vama drago, sto ovaj novi auto-put pocinje svoj zivot upravo ovde, na severu nase zemlje, u Vojvodini, u Vojvodini koja, rekao bih predstavlja na simbolican nacin model kako mogu zajedno da zive i kako mogu zajedno da se razvijaju ljudi razlicitih nacionalnosti, razlicitih religija, razlicitih obicaja, razlicitih interesa u mnogo cemu sto nije bitno, ali istih interesa da se razvijaju, da zive u miru i da napreduju u onome sto je pre svega bitno i sto je najbitnije. Ja sam siguran da ce citava nasa Jugoslavija na taj nacin ziveti i da ce ovaj model koji postoji u Vojvodini itekako dobro da se razvija u multietnickoj, mutlikulturnoj, visenacionalnoj Jugoslaviji u kojoj samo na politici nacionalne ravnopravnosti moze da se zasniva svaka progresivna politika.

Dozvolite mi da na kraju izrazim uverenje da ce ta dobra volja i saradnja medju narodima i medju ljudima na prostorima Vojvodine i na prostorima Jugoslavije uspeti da pobedi sve velike i male mrznje koje stoje na putu razvoja nase zemlje i da ovaj lepi auto-put bude srecan put za nasu Jugoslaviju u mirne vode i u srecniji zivot. Ziveli!

M. Ramac