ZASTO SE ZORAN MALKOC SUDI S DRZAVOM

Nakon odsluzenja vojnog roka u Splitu, na pocetku rata, Malkoc se sa stambenom komisijom saveznih organa sudski spori zbog stana u kome je stanovao sa svojom bakom

Zivot nije nimalo mazio Zorana Malkoca. Od trece godine, umesto oca o njemu je brinuo Centar za socijalni rad. Majke se ne seca kao ni drzava njega, mada je proglasen vojnim invalidom kao ucesnik poslednjeg rata.

Dve stvari mu, kaze, "zamera" drzava - to sto je Hrvat ali i sto je sirotinja, ona uboga, bez ikoga svoga. Poput junaka Kafkinog "Procesa", Malkoc vodi sestogodisnju bitku sa saveznom drzavom. Administracija je prvi put stavila sapu na stan u kojem zivi jos juna '91. godine dok je ratovao u Splitu kao vojnik na odsluzenju redovnog roka.

Sporni, skromni jednosoban stan od 39 kvadrata u visespratnici u Ulici Otona Zupancica 20, formalno je vlasnistvo saveznih organa, pre procesa otkupljivanja. Stan je, svojevremeno, zamenom dobila Agata Malkoc, Zoranova baka po majci. Agata i njena sestra Ana bile su jedini rod za koji je on znao.

Nakon Agatine smrti 1990. godine, Ana, mada prethodno zbog bolesti privremeno smestena u Dom za stare na Bezanijskoj kosi, ostaje kao korisnik stana. Novobeogradski Centar za socijalni rad Zorana Malkoca postavlja za njenog privremenog staraoca s obrazlozenjem da je ziveo u zajednickom domacinstvu i brinuo o njoj.

Zoran Malkoc krajem '90. godine odlazi u Split na odsluzenje redovnog vojnog roka. U medjuvremenu, iz stambene komisije saveznih organa zdusno se raspituju kod socijalnog radnika "hoce li skoro Ana na onaj svet". Nestrpljivi pojedinci ne cekaju njenu smrt, sireci glasine da je Zoran dezertirao, a obijaju mu u dva navrata stan leta '91. godine. Na poziv komsija dolazi u Beograd i dobija obecanje savezne komisije da mu stan nece biti nasilno uzet.

Dok on sluzi vojni rok u Splitu, savezni cinovnici natenane ruse njegov tesko steceni dom. Odnose mu stvari, deo dokumentacije. Kao invalid Malkoc se '92. vraca u Beograd. "Bili smo odseceni od sveta. Gledao sam kako mine raznose moje najbolje drugove, a morao je neko da posmrtne ostatke posalje rodbini", prica Malkoc, zamuckujuci, glasom koji se bori da iz kosmara izvuce jasnu misao.

Po povratku iz vojske, pocinje maratonski spor s drzavom. Saznaje da je njegov stan pripao "nekom Dragicu iz Podgorice", radniku savezne carine cije interese u svojstvu tuzenika, valjda zbog daljine, zastupa Mladen Skobalj, pomocnik saveznog ministra Miroslava Ivanisevica, zaduzenog, izmedju ostalog, i za brigu o borcima.

Spor, odlukom sudije Cetvrtog opstinskog suda, okoncan je pravosnaznom presudom u korist Malkoca. U medjuvremenu, Zoran trazi svoje pokucstvo po saveznim magacinama. Deo nalazi kod Obrenovca, a televizor u jednoj od reprezentativnih zgrada Savezne vlade.

Sledi novi sudski spor, po tuzbi drzave SRJ pod brojem 5609/92. Umesto Dragica, pojavljuje se Zoran Malic, takodje radnik saveznih organa, cije interese zastupa advokat Borozan. "Pojedincima covek vise odgovara mrtav, nego ziv. Rekao sam to i Borozanu, jer zastupa coveka, koji po mojim informacijama poseduje cak tri stana u Beogradu i cija se adresa ne obelodanjuje ni u jednom od sudskih spisa", kaze Zoran Malkoc i dodaje -"ovo sa stanom me dokusurilo". Pored njega brdo papira, pravne dokumentacije i molbi koje je slao saveznom ministru Ivanisevicu, premijeru Konticu, predsedniku Komisije za stambena pitanja saveznih organa, Jugoslavu Kosticu, Saveznom javnom pravobraniocu i centrima za socijalni rad.

Naruseno zdravlje Zorana Malkoca, kao posledica ratnog ranjavanja, u medjuvremenu je proglaseno psihickim tegobama. Ove godine Cetvrti opstinski sud donosi presudu na stetu Malkoca. Nakon ulozene zalbe njegovog advokata Predraga Nikolica, na Okruznom sudu je da donese konacnu odluku.

Zoran Malkoc se, uprkos svemu, ne prepusta ocajanju. Sa invalidninom od 69 dinara i crkavicom koju primi u "Ikarusu", ne moze da se prezivi. Popravlja automobile, kreci stanove, sredjuje ves-masine, kazu - ima zlatne ruke.

"Jos uvek ne mogu da okrecim svoj stan. Nikako da skupim 100 dinara za kantu farbe. Uvek mi je bio cilj da imam svoju koru hleba, da ne budem socijalni slucaj", kaze Malkoc.

Zorica Mihajlovic