KAKO RESITI PROBLEME ZAPOSLENIH U POSTI POSLE PRODAJE 49 ODSTO TELEKOMA SRBIJE

Odvajanjem od telekomunikacija kao profitabilnog dela PTT, Posta je ostala bez znacajnog dela dotacija pa se oko 16.000 zaposlenih sada nalazi u nezavidnoj i neizvesnoj situaciji

Nedavna prodaja 49 odsto Telekoma Srbije, kojoj je prethodila reorganizacija PTT Srbije u holding preduzece, iznela je na videlo probleme u poslovanju jednog njegovog dela - Poste. Naime, odvajanjem od telekomunikacija, kao profitabilnog dela PTT, Posta je ostala bez znacajnog dela dotacija, a brzina kojom je izvrsena podela, pracena nedostatkom relevantnih zakonskih akata, samo je pojacala ubedjenje da se Posta u Srbiji nalazi na prekretnici. Prema misljenju jednog vrsnog poznavaoca stanja u Posti, kao organizaciji sa 16.000 zaposlenih i vise od 1.500 jedinica, resenje se mora traziti u jasnom definisanju odnosa drzave i Poste, Poste i Telekoma, uvodjenjem novih i poboljsanjem kvaliteta postojecih usluga i racionalizacijon poslovanja.

Donosenje Zakona o posti kao i Zakona o telekomunikacijama je, istina, trebalo da bude uradjeno pre reorganizacije u holding, ali i dalje predstavlja prvi i neophodan korak koji drzava treba da ucini. Potom bi moralo da usledi davanje monopola za odredjene postanske usluge, sto je praksa svuda u svetu. U tom delu usluga, time bi stekla pravo da utice na njihove cene.

- Ja cu uvek i po ovim cenama da prevozim posiljke izmedju Beograda i Novog Sada jer je promet veliki i to ce svaki privatnik da uzme. Medjutim, niko nece da nosi jedno pismo u recimo Vrsku Cuku, jer se to ne isplati, kaze sagovornik "Nase Borbe" koji je insistirao da ostane anoniman. Ako bi se dozvolilo da privatnici preuzmu samo delove postanskog saobracaja, Posta bi ostala sa skupom i nerentabilnom mrezom, a i u trenutnoj situaciji vise od polovine posta ne zaradi ni za svoje plate.

Takva situacija je proizvod proslog vremena, u kome je bilo dovoljno da predstavnik Socijalistickog saveza podnese zahtev i da se u svakom selu otvori posta, bez obzira na njenu profitabilnost. Izlaz se moze naci u tome da opstina ili mesna zajednica ucestvuju u finansiranju postanske jedinice. Drugo resenje bi bilo otvaranje ugovornih posta gde bi se sa, recimo, vlasnicima privatnih radnji sklapali ugovori o pruzanju nekih postanskih usluga. I to je praksa u svetu, pa tako u Velikoj Britaniji ima samo 700 klasicnih posta ali i 17.000 agencija koje pruzaju postanske usluge.

Oporavak Poste je takodje u velikoj meri vezan i za oporavak privrede, narocito kada se zna da su u vreme pre sankcija gotovo 95 odsto svih posiljki slale privredne organizacije. Visina cena usluga direktno je vezana i za kolicinu prometa. Krajem osamdesetih, na teritoriji sadasnje SRJ, godisnje se prevozilo vise od dva miliona posiljki, dok je pre sankcija obim pao na svega 50.000. Primera radi, samo posta u Frankfurtu dnevno obradi vise od milion posiljki. Sa takvim prometom, cena od jedne marke po pismu veoma je ekonomski opravdana. Upravo zbog toga ni povecanje cena usluga (umesto obima prometa), iako bi znacilo priliv sredstava, ne bi bitnije poboljsalo polozaj Poste.

- Upravo radi povecanja obima, spremni smo da korisnicima ponudimo i neke nove usluge, kao sto su proiritetna posta u domacem, i ubrzana posta u medjunarodnom saobracaju. Tako bi se, na primer, garantovalo da ukoliko se paket preda danas u Subotici, sutra ujutru bude u Podgorici, kaze nas sagovornik. Normalno, takva vrsta usluga formirala bi se prema stanju na trzistu, a da potreba za njima postoji pokazuje i poslovanje vise stranih firmi kod nas, sa ne bas malim cenama. Od nove godine planira se i uvodjene ubrzane poste iz SRJ za sve zemlje sveta.

Inertnost ponasanja rukovodstva u posti verovatno potice iz vremena kada su postanske usluge bile jeftine, navodno, zbog neugrozavanja standarda, dok su cene telekomunikacionih usluga postepeno povecavane. Zbog toga je deo sredstava prelivan iz Telekomunikacija u Postu, ali se u objekte investiralo zajednicki. Upravo zbog tog zajednickog zivota trebalo bi regulisati odnose ova dve dela bivseg PTT-a, a kao jedan od nacina nas sagovornik vidi i u davanju dela deonica Telekoma - Posti.

Time bi se omogucio deo sredstava za buduce kapitalne investicije Poste. Alternativno resenje bilo bi odobravanje sredstava iz budzeta, sto nas sagovornik ne smatra dobrim resenjem, "jer se zna kako korisnici budzeta prolaze".

Prema nekim podacima, visak radnika u Posti trenutno je oko 30 odsto, ali otpustanja ne bi bilo, vec bi se taj broj postepeno smanjivao odlaskom radnika u penziju.

Ukoliko bi Posta pod ovakvim uslovima mogla da zaradi za plate svojih radnika, uz racionalizaciju poslovanja i uvodjenje novih usluga, praceno povecanjem njihovog obima - sasvim je sigurno da Posta moze da zivi na nivou proste reprodukcije i sa ovolikim brojem radnika, zakljucuje nas sagovornik.

R. Repija