ZASTO SU SMANJENE KAMATE NA NOVCANOM TRZISTU?

Glavno pitanje vise nije kolike su kamate, nego kome se uopste jos sme dati novac, posto ni stare kredite niko ne vraca, kazu bankari

Kamatne stope na novcanom trzistu stabilno padaju, tako da to po svoj prilici nije samo trenutna oscilacija, vec se moze tretirati kao trend - ovako bi se mogla sublimisati misljenja bankara o kretanjima kamata, koje se sada krecu u proseku izmedju 4 i 6 procenata mesecno.

"Glavno pitanje nije koliko iznose kamate, nego kome se uopste sme dati novac, odnosno kome se moze ukazati poverenje da taj novac ne propadne", rekao nam je jedan od bankara na pitanje da li je nivo kamata sada podnosljiviji za privredu. Vec mesecima, naime, ako ne i godinama, dezurni izgovor za to sto preduzeca masovno ne vracaju kredite koje su od banaka uzele, jesu visoke kamate, koje se toliko nagomilavaju, da daleko premasuju mogucu zaradu. Sada su kamate znatno smanjene ali su, merene prema svetskoj ceni kapitala i dalje astronomske - u uredjenim finansijskim sistemima toliko iznose na godisnjem nivou.

Do pada cene kapitala, prema svedocenju jednog od ovdasnjih bankara, doslo je usled smanjenja plasmana, izazvanih, opet, nepoverenjem banaka u trazioce kredita, jer niko nije sklon vracanju. "Naplata vec plasiranih kredita ide vrlo otezano, uglavnom putem dogovora o poravnanju uz skidanje kamata, kaze nas sagovornik. Duznici najcesce nude robu koju ni sami ne mogu da prodaju, pa mi posle treba da lupamo glavu kome da je utrapimo. Nudi se sve zivo - od namestaja, preko krastavaca, do marmelade. Zajednicko im je, po pravilu, da nema prodju na trzistu, jer da ima prodali bi sami duznici i namirili nasa potrazivanja. Jedini izuzetak je izvozna roba".

Na pitanje da li banke pribegavaju retroaktivnom obaranju kamata kako bi bar izvukle glavnicu, jedan od bankara kaze da cesto ni to nije moguce, pogotovu ukoliko je banka uzela novac na trzistu po, recimo, 12 odsto mesecno i plasirala ga po 15 odsto, mada joj se nekad isplati da u ovakvom slucaju izgubi deo razlike u kamati, ako ce se tako docepati bar glavnice. Poslednja opcija je da se preko suda trazi naplata potrazivanja, ali i to se uglavnom pokazuje kao uzaludan posao. Naime, kad se i stigne do izvrsne sudske presude i dodje do prodaje nekretnine kupca radi naplate potrazivanja, ispostavi se da niko nece da je kupi. I pored trenutno relativno niske cene nekretnina, niko ne zeli da tu "zarobi" pare, jer ne zna da li ce u buducnosti, ukoliko se situacija bude dalje pogorsavala, doci do daljeg pada cena nepokretnosti. Zato se oni koji imaju visak kapitala radije odlucuju da ga cuvaju u novcu i povremeno plasiraju po jos uvek isplativim kamatama.

Cuvanje novca, sto znaci deviza, do sada se za mnoge banke pokazalo kao los poslovni potez, pogotovu ako su u ocekivanju inflacije, uzimale skupe dinarske kredite na novcanom trzistu, da bi ih dalje replasirale po jos vecoj ceni. Pokazalo se da je ocekivanje inflacije uzaludno, sacuvanim markama cena je uglavnom ista, a kamate na dinarske kredite su se nagomilale. Posto ih duznici sada, kao sto smo rekli, ne vracaju, ovaj problem neke ovdasnje banke (koje su imale izglednu perspektivu) moze oterati pod led.

Na pitanje da li se inflacija i dalje iscekuje, posto se pad vrednosti dinara uglavnom povezuje s predstojecim izborima, misljenja pojedinih bankara se razlikuju. Dok jedni ocekuju da se nastavi pojacana primarna emisija i to neminovno poljulja kurs dinara, drugi misle da su takve bojazni (ili nade, zavisi od interesa) i ovoga puta uzaludne. "Tek kad prodju izbori i kad se bar malo primaknemo dogovoru sa MMF-om i ostalim svetskim finansijaskim organizacijama, doci ce na red razmatranje nase objektivne finansijske situacije i tek tada se mora utvrditi realni kurs dinara."

Ovaj bankar smatra da ce posle izbora svakako biti povucena izvesna kolicina novca iz opticaja, izazvace se nova nelikvidnost, placanja drzave bice opet neredovna. "Sad se pare ubrzano dele, kako bi se narod odobrovoljio da glasa pravilno, a kad obavi svoj zadatak, sve ce se vratiti na staro", smatra nas sagovornik. Drugi bankar koji deli misljenje da posle izbora ne treba ocekivati ni inflaciju niti devalvaciju dinara, kaze da za to nema potrebe "posto nema socijalnih nemira, narod je u polusnu - gde to na svetu ima da ljudi primaju po 200 dinara mesecno, cene su svetske, a niko se ne buni". Hiperinflacija iz 1993. izazvana je da bi se finansirao rat, sad je to proslo, unutrasnjih opasnosti po vlast nema, smatra on, pa zato ne postoje razlozi da se pribegava pojacanoj emisiji novca.

Biljana M. Stepanovic