Ponedeljak, 15. septembar 1997.

PRIVATIZACIJA U CESKOJ SE NASTAVLJA

Direktna prodaja firmi izaziva podozrenje

Privatizacija gubi transparentnost i zbog toga strane firme ne zele da investiraju u Ceskoj, tvrdi Rajt Louri iz savetnicke firme "Konsilium". Ceski ekonomisti tvrde da se bez potrebe prodaju firme koje vec dobro rade

Dragoljub Matic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Praga

Proces privatizacije u Ceskoj najcesce je uziman kao primer uspesne prodaje bivse drzavne imovine u postkomunistickim zemljama. U majskom paketu mera ceske vlade, kao veoma vazan bod za poboljsanje ekonomske situacije, najavljena je dalja, ubrzana privatizacija.

Ostalo je da se privatizuju najvece banke, energetska drustva i druge strateske firme, cija je cena preko 150 milijardi kruna. Nedavna prodaja trecine akcija Investicione i postanske banke japanskoj Nomuri izazvala je dosta nezadovoljstva, jer je kupac bio dosta unapred poznat. U pripremi je privatizacija Ceskoslovacke trgovinske banke, Ceske stedionice i Agrobanke. Medjutim, izgleda da ovaj talas privatizacije ne dozivljava aplauze ni na domacem terenu, niti u inostranstvu.

Nedavno je na televiziji predsednik Fonda narodne imovine Roman Ceska kritikovao vladu zbog poteza koje je ucinila prilikom privatizacije nekoliko vecih firmi, smatra da direktna prodaja izaziva sumnju i da su transakcije nedovoljno transparentne. U tome se slazu i neki finansijski strucnjaci, koji misle da inostrani investitori ne dolaze, izmedju ostalog, i zbog toga sto su sadasnjim postupkom privatizacije uznemireni.

Korupcije i prevare

"Privatizacija gubi svoju transparentnost i zbog toga strane firme ne zele da investiraju u Ceskoj", tvrdi Rajt Louri iz finansijske savetnicke firme "Konsilium". Neki od njegovih kolega su jos otvoreniji: "Samo nekoliko naivnih ljudi moze da misli da privatizacija prolazi bez korupcije i prevara", izjavio je Petar Palecek, sef predstavnistva americke firme "Artur D. Litl". Svi, medjutim, isticu da za svoje tvrdnje ne mogu pribaviti valjane dokaze.

Kompetentni ceski ekonomista, koji radi u inostranstvu, nije zeleo da mu se ime pojavi u novinama, ali je u vezi direktne prodaje firmi izneo: "Kada bi se prodavale firme cija je aktivnost u padu, bila bi razumljiva zurba i direktna prodaja. Medjutim, nekoliko firmi koje su u poslednje vreme na takav nacin prodate, spadale su u bolje firme i donosile su novac i pored toga sto su bile u drzavnom vlasnistvu. Posto se nije radilo o pogorsanoj finansijskoj situaciji i porastu dugova, moze se pretpostaviti da su tu ulogu imali neki drugi razlozi".

Svi politicari u koalicionoj vladi odbijaju da je doslo do pogorsanja nacina privatizacije. "Ne vidim kako se moze izgubiti transparentnost, kada o nekim stvarima odlucuje direktno vlada", navodi potpredsednik vlade Jozef Luks.

Investitori umorni od ocekivanja

Martin Kocourek, savetnik premijera Klausa, odbija mogucnost da bi se na ovaj talas privatizacije moglo uticati na bilo koji nacin sa strane. Kriticare upucuje da ponovo prouce majski paket mera, gde je vlada izricito iznela potrebu ubrzanja privatizacije. Smatra da direktna prodaja firmi, sama po sebi, ne mora biti losa, i navodi primer fabrike automobila "Skoda" iz Mlade Boleslave, koju je sistemom direktne prodaje kupio nemacki "Folksvagen".

Neki finansijski savetnici tvrde da plodno tlo za sumnju je stalno odlaganje definitivnih odluka o privatizaciji. "Investitori" su razocarani stalnim iscekivanjem, a vlada ne postuje ni svoje sopstvene termine", istice Evzen Kroupa, zamenik direktora "Austrian Konsalting Grup".

Odugovlacenje sa privatizacijom i direktne prodaje idu na ruku raznim lobistickim firmama, koje u poslednje vreme zaradjuju veliki novac pokusavajuci da uticu na visoke drzavne sluzbenike u korist svojih klijenata.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /