OKSFORD ANALITIKA: OBECAVAJUCI ZVANICNI EKONOMSKI POKAZATELJI KRIJU DUBOKU KRIZU

Postizborni scenario ne nudi mnogo nada da bi se moglo krenuti u pravcu radikalnih ekonomskih reformi. Ako SPS pobedi i na jednim i na drugim izborima, vlasti ce biti spremne na marketinske ili liberalizacione korake samo ako su prisiljeni da to urade

Zvanicni ekonomski pokazatelji maskiraju duboku finansijsku krizu u privredi i bankarskom sektoru, smatraju analiticari Oksford Analitike. Takodje, nije verovatno da ce posle srpskih izbora uslediti radikalne ekonomske reforme. Sa ekonomskom situacijom koja ce se verovatno pogorsati do kraja godine, kljucni imperativi bice dalje usporavanje reformskog pristupa.

Zvanicne cifre naime mogu biti zavodljive: na primer i industrijska proizvodnja i izvoz, cije su stope rasta relativno visoke, merene su s obzirom na veoma nisku bazu. Izvoz i dalje cini veoma mali udeo u bruto domacem drustvenom proizvodu. Uz to, nekoliko razlicitih problema lancano je povezano i izaziva neravnoteze. U sektoru preduzeca i dalje se beleze visoki gubici, koje neki analiticari procenjuju na preko tri milijarde DEM u prosloj, sa dobrim izgledima da se i do kraja ove, u najmanju ruku ponovi isti rezultat.

Nista od ciljeva

Drzavna i kase preduzeca beleze znacajne deficite, sto izaziva kasnjenje u isplati penzija, plata i socijalnih davanja. Taj problem je, doduse, privremeno stavljen na stranu posto je prodat udeo u Telekomu Srbija, i deo novca iskoriscen za isplatu ovih dugovanja.

Ipak najveci deo novca dat je drustvenim preduzecima za izvozne poslove. Taj novac medjutim nece biti dovoljan da poboljsa finansijsko zdravlje srpske ekonomije. Industrijska proizvodnja i izvoz jos nisu osetili efekte ulozenog PTT novca, ali ce po tom osnovu sigurno biti zabelezen delimicni rast. Cak i uz to, ciljevi koje je vlada postavila pocetkom godine ni u jednom sektoru nece moci da budu dostignuti.

Prema podacima vlade, za sanaciju bankarskog sistema treba oko tri milijarde DEM (ne ukljucujuci tu servisiranje zamrznute stednje), dok bi za oporavak u sektoru preduzeca trebalo znatno vise novca.

Prva posledica infuzije PTT novca bila je medjutim povecanje novcane mase, s obzirom da je centralna banka odstampala u periodu juli-avgust oko 700 miliona DEM. Obavezna rezerva banaka povecana je sa 15 na 20 odsto zbog straha da bi banke mogle da pocnu da kupuju cvrstu valutu ugrozavajuci tako stabilnost kursa. Novcana masa povecana je prvenstveno zbog odluke vlade da isplati zaostale penzije i plate, pre izbora.

Inflatorni pritisci

Inflatorni pritisak ce verovatno porasti, dok ce spoljnotrgovinski deficit verovatno biti kao i proslogodisnji, sto ce doneti novi pritisak na kurs.

Novi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i savezna vlada javno su se zalozili za ekonomske reforme. Ipak, malo je znakova konkretnih mera u ekonomskoj politici bilo na saveznom bilo na nivou vlade Srbije. Tri kljucne tacke vladine politike su odrzanje stabilnosti kursa, ekonomski rast i obnavljanje veza sa MMF i Svetskom bankom i potpisivanje sporazuma sa Londonskim klubom.

Medjutim, nema znakova da bi se u rezimu kursa nesto moglo promeniti, sto znaci da ce razliciti kursevi na zvanicnom i crnom trzistu i dalje opstajati. Takodje vlada nije objasnila kako ce uspeti da ostvari ekonomski rast na stabilnim osnovama. Planovi o privatizaciji elektroprivrede i naftne industrije su bar za sad neizvesni. Srpska vlada tvrdi da ohrabruje strana ulaganja, ali nedavno objavljeni podaci o stranim investicijama pokazuju da sem Telekoma nije bilo znacajnijih priliva. Srpska vlada ipak je osigurala 100 do 200 miliona dolara kredita od Grcke.

Sto se treceg cilja tice, nema znakova da bi spoljni zid sankcija uskoro mogao biti podignut, sto je preduslov za ulazak u medjunarodne finansijske institucije, dok se s Londonskim klubom ne ocekuje brz napredak.

Bez obnavljanja veza sa MMF i Svetskom bankom, Jugoslavija se ne moze vratiti na svetska finansijska trzista.

Pripremila: T. J.