Magla po glavi

Bojana Jager

S dostignutih 1.500 dolara drustvenog proizvoda po glavi stanovnika, srpski premijer je potkrepio svoju predizbornu tvrdnju da je njegova vlada vec osigurala ekonomski oporavak, jer zajedno s proizvodnjom raste i drustveni proizvod, pa ce sledstveno tome biti vise para za penzije, plate, socijalu i sveukupni "bolji zivot". To ce biti zanimljiva informacija i za inostrane poverioce, kad jugoslovenska strana ponovo sedne za pregovaracki sto s njima i zatrazi otpis najveceg dela uglavnom vec pristiglih obaveza po spoljnom dugu, objasnjavajuci da smo siromasna zemlja koja nema sredstva za buduci razvoj.

Ono sto Marjanovic nije objasnio potencijalnim biracima jeste to kako je njegova vlada podstakla tekucu privrednu aktivnost. Prosto receno, prodala je postu, retku profitabilnu imovinu, i te pare je ulila u neprofitabilna drustvena preduzeca diljem Srbije, da bi pred izbore mogla da prorade, ponesto izvezu i odigraju na unutrasnjoj politickoj sceni jednokratnu predstavu o ekonomskom oporavku. Zabravio je da prizna da taj rast proizvodnje istovremeno ne znaci i adekvanto povecanje drustvenog proizvoda zemlje, jer se on smanjuje barem za iznos gubitaka koje ostvaruju preduzeca koja moraju da potrose deset dinara da bi proizvela robu koju mogu prodati za devet dinara, ukoliko za nju uopste nadju kupca. Tako se privredni rast, s kojim se vlast svakodnevno hvali, ostvaruje na racun bespovratnog gubitka kapitala, a koliko toga ima i u famoznih 1.500 dolara magle po glavi stanovnika, naravno, ne moze se saznati ni iz jednog predizbornog govora politicara iz vladajuce stranke i njihovih koalicionih partnera na predstojecim izborima.

Razmatrajuci nemogucnost da preduzeca vrate dobijene devizne kredite u Institutu ekonomskih nauka iskopali su primer "jednog velikog proizvodjaca namestaja" (pogodite kojeg i ko mu je direktor), koji je dobio od drzave "zamasan kredit". Statistika istovremeno kaze da proizvodnja finalnih proizvoda od drveta (pretezno namestaja), stagnira na nivou od 30 odsto prosecne proizvodnje iz 1989. godine, dok zalihe gotovih proizvoda u ovoj grani rastu i vec se nalaze na nivou zaliha iz iste godine. Blago nama kada se poveca ta proizvodnja i drustveni proizvod poraste!

Drugim recima, danas smo zbog takve proizvodnje prodali prvi unikat iz kolekcije "porodicnog srebra". Sutra ce drzava izneti na pazar neki drugi deo "svoje" imovine, da bi sacuvala iste fabrike i u foteljama iste politicare i direktore. Kad se bude sveo krajnji racun, moze ispasti da smo zemlja cije stanovnistvo po statistici ima evropske stope nacionalnog dohotka, a da su preduzeca ostala bez dinara sopstvenog kapitala.