UOCI BRISELSKOG ZASEDANJA SAVETA MINISTARA EVROPSKE UNIJE

Pored Momcila Krajisnika na spisku "nepozeljnih" u zemljama EU mogli bi se naci i Boro Bosic, Spasoje Albijanic, te Dragomir Bozanic - zbog blokiranja rada zajednickih institucija BiH. Karlos Vestendorp ce podneti izvestaj o upravo odrzanim lokalnim izborima u BiH

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Prema predlogu koji ce se danas naci pred sefovima diplomatije evropske "petnaestorice", prvi spisak "osoba koje deluju suprotno duhu mirovnog sporazuma" - i koje ce, zbog toga, biti proglasene "nepozeljnima" na teritoriji zemalja-clanica EU - bice ogranicen samo na one predstavnike Republike Srpske koji politikom "prazne stolice" blokiraju rad zajednickih institucija BiH. To znaci da bi se, pored Momcila Krajisnika, clana Predesednistva BiH, na tom spisku mogli naci jos i Boro Bosic, kopredsedavajuci Ministarskog saveta BiH; Spasoje Albijanic, ministar za civilna i socijalna pitanja u zajednickoj vladi; te Dragomir Bozanic, zamenik ministra inostranih poslova BiH.

Pojedine zemlje-clanice su, kako saznajemo, vec dale instrukcije svojim ambasadama da pomenutim licnostima uskrate vize za putovanja na teritoriju EU. U briselskim diplomatskim krugovima ne iskljucuju da bi ministri danas mogli da prosire spisak "nepozeljnih", ukazujuci da on, u svakom slucaju, ostaje "otvoren" i podlozan dopunama i reviziji. Prilika za to ce, kako isticu, biti dosta, narocito kada pocne implementacija rezultata upravo odrzanih lokalnih izbora. Oni koji budu pokusali da blokiraju formiranje novoizabranih opstinskih vlasti koje nisu po njihovom etnickom ili ideoloskom ukusu - na primer u Drvaru, Srebrenici ili Mostaru - bice "prvi kandidati" za sirenje spiska "nepozeljnih osoba". Po istom principu, kako se ukazuje, na pomenutom spisku bi se uskoro mogli naci i oni hrvatski ili bosnjacki politicari koji blokiraju funkcionisanje Federacije BiH, ili na druge nacine rade suprotno duhu i slovu Dejtonskih sporazuma.

Savet ministara EU dace danas prvu ocenu upravo odrzanih lokalnih izbora u BiH. Izvestaj o njihovom toku ministrima ce podneti visoki predstavnik Karlos Vestendorp. Posebno zanimljiva bi, kako se ocekuje, mogla da bude rasprava o uslovima za evropsku pomoc rekonstrukciji Republike Srpske. Pojedine zemlje-clanice, naime, imaju o tim uslovima drugacije, odnosno manje restriktivno, misljenje od Evropske komisije, koja je u julu ove godine blokirala deo evropske pomoci Republici Srpskoj (35 od ukupno 85 miliona ekija), uz obrazlozenje da zbog tamosnje politicke krize i nestabilnosti "nema sagovornika" s kojim bi se moglo razgovarati o projektima rekonstrukcije, kao i zbog bojazni da bi - zbog rasprostranjene korupcije - evropska pomoc mogla da "zavrsi u pogresnim rukama", tj. dzepovima. Ideja luksemburskog predsednistva i pojedinih zemalja-clanica, kako saznajemo, je da se deo blokiranih sredstava usmeri na projekte u onim delovima Republike Srpske koji su pod kontrolom predsednice Plavsic i koji saradjuju u implementaciji Dejtonskih sporazuma, ali u Komisiji isticu da se "ne moze sve sipati u Banjaluku", odnosno da EU ne moze postupati kao sto rade Amerikanci, s obzirom na mnogo slozeniji sistem odlucivanja u okviru evropske integracije.