Banjaluka nezvanicno

U noci su posebno uocljivi putokazi. Jedan, okrenut jugu je razbijen. Ispod njega svetli Doboj, dalek 113 kilometara. Split (273), Sarajevo (235) Jajce (71), kao i Zagreb (184) na drugoj strani "ne gore", ali su zato upaljeni putokazi za Beograd (316) i Prijedor (55) koji se, valjda, drze za "nase". Srpske!

Do Banjaluke se stize dosta sporo. Autobusi voze dugo, majstori stalno jedu, los je i put, a posebna nevolja su prevoznici koji "ubijaju" s narodnjacima. Da usi otpadnu. Vozac ce, valjda po pravilu, posto mu kondukter saopsti da "jedan s knjigom" moli da se utisa njihov glasni ritam (uz verovatno "pominjanje rodbine") samo pojacati svirku i tako sve dok ne stigenete do stanice koja je daleko od grada, a oni produze da ostatak putnika maltretiraju do Kotor Varosi. Stoga prvog taksistu koji po ceni izmedju deset i petnaest dinara prevozi do grada pitam - moze ali ako vozi bez "narodnjaka".

Hotel "Bosna" kome su Pantelija Damjanovic, Radenko i ostali koji su vecinski vlasnici i direktori nekim cudom sacuvali po mnogima krajnje nepozeljno ime ("trebace jednog dana", u sali rece Panta jos pre nekoliko godina) odnedavno se zove "krizni stab". Zapravo tu ima svega. Novinara, spijuna, ratnih profitera, kurvi, razocaranih boraca, es-de-es-ovaca i sve vise onih koji bi javno da saopste kako im je dosta Pala i da bi oni pre nego u Beograd isli u Sarajevo, narocito Zagreb.

Novinari su posebna prica. Ne racunajuci nekolicinu koji se ovim zanatom nisu poceli baviti u ratu, malo je novih snaga za koje se moze reci da su ozbiljni. Suvise je zelje za senzacijom, a drzavni mediji koje reformisana predsednica lagano planski osvaja spremaju se za novo sluganstvo. Puna usta prica kako su tokom rata stalno hteli raditi korektno, ali su pritisci bili suvise veliki. Razbarusenog pesnika sa Pala niko se vise i ne seca. Gospodin Hrnjez, koji redovno ispija kafe s Gordanom Matrakom, glavnim i odgovornim urednikom "Glasa srpskog" (za vernost paljanskoj ideji dobio cetvorosoban stan i mercedes) ne tako davno spalio je bunt nepozeljnih novina. Zli jezici kazu da je u pitanju dogovor sa Matrakom (slede promene) na sta se Hrnjez samo zagonetno smeska. Stara je prica da je Banjaluka "grad devojaka i bicikla". Bicikli su ko i na drugim mestima, a onaj ko bi da na jednom malom prostoru vidi u toku dana stotine lepih devojaka neka skokne do glavnog krajiskog grada. Po tome je Banjaluka zaista fenomen i stvar "nije od juce". Nekadasnja brojka ("sedam na jednoga") sada je uvecana, a lokalna novina koja se bavila "problemom" to je u naslovu pomnozila skoro sa osam. Dvadesetjednogodisnja Sanja (radnica na rostilju u zanatskom centru), rodjena Banjalucanka, sto je veoma vazno zbog velikog priliva izbeglih cura, ne veruje da je to do vode, vazduha ili ko zna cega. "Ali mozda ima necega?" Ko ne veruje neka vidi.

Na kaldrmi Gospodske (ulica Veselina Maslese) takodje ima svega. Prodavaca starih knjiga, dilera, a tu je i Bingo, veoma popularna obmana uvezena iz nekad bratske Srbije. Malo podalje, do robne kuce "Boska" smesten je banjalucki buvljak. Kako se do ove "socijalisticke prodavnice na otvorenom" stesnjene izmedju recnog kanala i uzvisenja prema robnoj kuci stize duzim stepenistem neko se dosetio unosnog posla cuvanja bicikla. Za samo dinar, ali posao cveta. Necemo saopstiti zaradu jer je neverovatna. Ali svi su zadovoljni. U basti hotela muzika svira do pola noci a odjavljuje se redovno sa "Laku noc sviraci". Tek poneki astal s pijancima koji bi da dobiju jos jednu turu. Ali sve je uzalud. Prazni su i stolovi za kojima su sedele usamljene zenskinje, rasne i dobro obucene. Negde dve, a cesto i po cetiri-pet zajedno. Na obliznjem stubu gde je i semafor u noci su posebno uocljivi putokazi. Jedan, okrenut jugu je razbijen. Ispod njega svetli Doboj, dalek 113 kilometara. Split (273), Sarajevo (235) Jajce (71), kao i Zagreb (184) na drugoj strani "ne gore", ali su zato upaljeni putokazi za Beograd (316) i Prijedor (55) koji se, valjda, drze za "nase". Srpske!

Muslimanka koja je nekako prezivela dovija se bez posla. Njena je prica vise nego zestoka, ali nije za novine. Nije za neko vreme. Ali Srbin koji sanja svoj Drvar kaze da se nada "da u sto skorije vrijeme slijedi zamjena izvadjenih (nije valjda da su samo te pregorjele!?) neonki".

D. B.